Knjiga fraza

bs Brojevi   »   th ตัวเลข

7 [sedam]

Brojevi

Brojevi

7 [เจ็ด]

jèt

ตัวเลข

[dhua-lâyk]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski tajlandski Igra Više
Ja brojim: ผ-♂---ด----♀ --บ: ผ__ / ดิ___ นั__ ผ-♂ / ด-ฉ-น- น-บ- ----------------- ผม♂ / ดิฉัน♀ นับ: 0
p-̌-------h-----áp p______________ p-̌---i---h-̌---a-p ------------------- pǒm-dì-chǎn-náp
jedan, dva, tri หนึ-ง--อ- สาม ห__ ส__ ส__ ห-ึ-ง ส-ง ส-ม ------------- หนึ่ง สอง สาม 0
n-̀un--s-̌-----ǎm n______________ n-̀-n---a-w-g-s-̌- ------------------ nèung-sǎwng-sǎm
Ja brojim do tri. ผ-♂ ---ิ--น♀------ง-าม ผ__ / ดิ___ นั______ ผ-♂ / ด-ฉ-น- น-บ-ึ-ส-ม ---------------------- ผม♂ / ดิฉัน♀ นับถึงสาม 0
p--m-dì-c--̌---a-----̌ung--ǎm p________________________ p-̌---i---h-̌---a-p-t-̌-n---a-m ------------------------------- pǒm-dì-chǎn-náp-těung-sǎm
Ja brojim dalje: ผม♂-- ด---น♀ -ับต่-ไ-: ผ__ / ดิ___ นั______ ผ-♂ / ด-ฉ-น- น-บ-่-ไ-: ---------------------- ผม♂ / ดิฉัน♀ นับต่อไป: 0
p-----i---h--n-n--p--h------ai p________________________ p-̌---i---h-̌---a-p-d-a-w-b-a- ------------------------------ pǒm-dì-chǎn-náp-dhàw-bhai
četiri, pet, šest, ส-- ห-า -ก สี่ ห้_ ห_ ส-่ ห-า ห- ---------- สี่ ห้า หก 0
se---h-̂--òk s_________ s-̀---a---o-k ------------- sèe-hâ-hòk
sedam, osam, devet เ-็ด ----เ--า เ__ แ__ เ__ เ-็- แ-ด เ-้- ------------- เจ็ด แปด เก้า 0
j-̀t-b--̀t-gâo j___________ j-̀---h-̀---a-o --------------- jèt-bhæ̀t-gâo
Ja brojim. ผ---- ด--ัน♀ --บ ผ__ / ดิ___ นั_ ผ-♂ / ด-ฉ-น- น-บ ---------------- ผม♂ / ดิฉัน♀ นับ 0
p-̌------c--̌n-náp p______________ p-̌---i---h-̌---a-p ------------------- pǒm-dì-chǎn-náp
Ti brojiš. ค-- -ับ คุ_ นั_ ค-ณ น-บ ------- คุณ นับ 0
ko---náp k_______ k-o---a-p --------- koon-náp
On broji. เข-นับ เ____ เ-า-ั- ------ เขานับ 0
k-̌--na-p k______ k-̌---a-p --------- kǎo-náp
Jedan. Prvi. ห---- ---ห-ึ่ง ห__ ที่___ ห-ึ-ง ท-่-น-่- -------------- หนึ่ง ที่หนึ่ง 0
n-̀-n---e---n--ung n______________ n-̀-n---e-e-n-̀-n- ------------------ nèung-têe-nèung
Dva. Drugi. ส-- ที-สอง ส__ ที่___ ส-ง ท-่-อ- ---------- สอง ที่สอง 0
sǎ-----e----ǎwng s______________ s-̌-n---e-e-s-̌-n- ------------------ sǎwng-têe-sǎwng
Tri. Treći. สาม ท-่ส-ม ส__ ที่___ ส-ม ท-่-า- ---------- สาม ที่สาม 0
sa----e---sa-m s__________ s-̌---e-e-s-̌- -------------- sǎm-têe-sǎm
Četiri. Četvrti. สี่ -ี่ส-่ สี่ ที่_ ส-่ ท-่-ี- ---------- สี่ ที่สี่ 0
sè-------s--e s__________ s-̀---e-e-s-̀- -------------- sèe-têe-sèe
Pet. Peti. ห้า-----้า ห้_ ที่__ ห-า ท-่-้- ---------- ห้า ที่ห้า 0
h-̂---̂--h-̂ h________ h-̂-t-̂---a- ------------ hâ-têe-hâ
Šest. Šesti. ห- ท---ก ห_ ที่__ ห- ท-่-ก -------- หก ที่หก 0
h------̂-----k h__________ h-̀---e-e-h-̀- -------------- hòk-têe-hòk
Sedam. Sedmi. เจ-- ที่---ด เ__ ที่___ เ-็- ท-่-จ-ด ------------ เจ็ด ที่เจ็ด 0
jè---e-e---̀t j__________ j-̀---e-e-j-̀- -------------- jèt-têe-jèt
Osam. Osmi. แป- ท-่แปด แ__ ที่___ แ-ด ท-่-ป- ---------- แปด ที่แปด 0
b------e-------t b____________ b-æ-t-t-̂---h-̀- ---------------- bhæ̀t-têe-bhæ̀t
Devet. Deveti. เก้า ท-่-ก้า เ__ ที่___ เ-้- ท-่-ก-า ------------ เก้า ที่เก้า 0
g-̂o-t-̂e----o g__________ g-̂---e-e-g-̂- -------------- gâo-têe-gâo

Mišljenje i jezik

Naše razmišljanje zavisi od našeg jezika. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati uprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Takođe lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Takođe postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli takođe oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Šta je uzrok, šta je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju naučnike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Da li ste to znali?
Danski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Ko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različite dijalekte. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih dijalekata. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...