Knjiga fraza

bs Lica   »   kn ಜನಗಳು / ಜನರು

1 [jedan]

Lica

Lica

೧ [ಒಂದು]

1 [Ondu]

ಜನಗಳು / ಜನರು

janagaḷu/janaru

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kannada Igra Više
ja ನ-ನು ನಾ_ ನ-ನ- ---- ನಾನು 0
n-nu n___ n-n- ---- nānu
ja i ti ನ-ನು---್---ನೀ-ು ನಾ_ ಮ__ ನೀ_ ನ-ನ- ಮ-್-ು ನ-ನ- --------------- ನಾನು ಮತ್ತು ನೀನು 0
nā-- --tt- n-nu n___ m____ n___ n-n- m-t-u n-n- --------------- nānu mattu nīnu
nas dvoje ನ-ವ-ಬ--ರು ನಾ____ ನ-ವ-ಬ-ಬ-ು --------- ನಾವಿಬ್ಬರು 0
n---bb-ru n________ n-v-b-a-u --------- nāvibbaru
on ಅವನು ಅ__ ಅ-ನ- ---- ಅವನು 0
a---u a____ a-a-u ----- avanu
on i ona ಅ--ು-ಮತ್------ು ಅ__ ಮ__ ಅ__ ಅ-ನ- ಮ-್-ು ಅ-ಳ- --------------- ಅವನು ಮತ್ತು ಅವಳು 0
av--- m-t-------u a____ m____ a____ a-a-u m-t-u a-a-u ----------------- avanu mattu avaḷu
njih dvoje ಅ--ಿ---ರು ಅ_____ ಅ-ರ-ಬ-ಬ-ು --------- ಅವರಿಬ್ಬರು 0
av---bb-ru a_________ a-a-i-b-r- ---------- avaribbaru
muškarac ಗ-ಡ ಗಂ_ ಗ-ಡ --- ಗಂಡ 0
gaṇḍa g____ g-ṇ-a ----- gaṇḍa
žena ಹ-ಂ--ಿ ಹೆಂ__ ಹ-ಂ-ತ- ------ ಹೆಂಡತಿ 0
h-ṇḍati h______ h-ṇ-a-i ------- heṇḍati
dijete ಮಗು ಮ_ ಮ-ು --- ಮಗು 0
m-gu m___ m-g- ---- magu
jedna porodica ಒಂ-ು-ಕು---ಬ ಒಂ_ ಕು__ ಒ-ದ- ಕ-ಟ-ಂ- ----------- ಒಂದು ಕುಟುಂಬ 0
o-du kuṭ--ba o___ k______ o-d- k-ṭ-m-a ------------ ondu kuṭumba
moja porodica ನನ್- ಕ--ುಂಬ ನ__ ಕು__ ನ-್- ಕ-ಟ-ಂ- ----------- ನನ್ನ ಕುಟುಂಬ 0
n-nn--------a n____ k______ n-n-a k-ṭ-m-a ------------- nanna kuṭumba
Мoja porodica je ovdje. ನನ್ನ ಕು-ು-ಬ---್-ಿ ಇ-ೆ. ನ__ ಕು__ ಇ__ ಇ__ ನ-್- ಕ-ಟ-ಂ- ಇ-್-ಿ ಇ-ೆ- ---------------------- ನನ್ನ ಕುಟುಂಬ ಇಲ್ಲಿ ಇದೆ. 0
na--a kuṭ-m---i-l---d-. n____ k______ i___ i___ n-n-a k-ṭ-m-a i-l- i-e- ----------------------- nanna kuṭumba illi ide.
Ja sam ovdje. ನ-ನ- ಇಲ--ಿ ಇದ----ೆ. ನಾ_ ಇ__ ಇ____ ನ-ನ- ಇ-್-ಿ ಇ-್-ೇ-ೆ- ------------------- ನಾನು ಇಲ್ಲಿ ಇದ್ದೇನೆ. 0
Nānu -ll--iddēn-. N___ i___ i______ N-n- i-l- i-d-n-. ----------------- Nānu illi iddēne.
Ti si ovdje. ನ----ಇ----ದ್ದ-ಯ. ನೀ_ ಇ______ ನ-ನ- ಇ-್-ಿ-್-ೀ-. ---------------- ನೀನು ಇಲ್ಲಿದ್ದೀಯ. 0
Nī-u---li-d--a. N___ i_________ N-n- i-l-d-ī-a- --------------- Nīnu illiddīya.
On je ovdje i ona je ovdje. ಅವ-ು-ಇ-----್ದ--- ----ು--ವ-ು ಇ-್------ಳೆ. ಅ__ ಇ_____ ಮ__ ಅ__ ಇ______ ಅ-ನ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ ಮ-್-ು ಅ-ಳ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ- ---------------------------------------- ಅವನು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾನೆ ಮತ್ತು ಅವಳು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾಳೆ. 0
Av--u ill--dān- ma-----v-ḷu -ll-d--ḷe. A____ i________ m____ a____ i_________ A-a-u i-l-d-ā-e m-t-u a-a-u i-l-d-ā-e- -------------------------------------- Avanu illiddāne mattu avaḷu illiddāḷe.
Mi smo ovdje. ನ-----ಲ್-ಿ-್ದ-ವ-. ನಾ_ ಇ______ ನ-ವ- ಇ-್-ಿ-್-ೇ-ೆ- ----------------- ನಾವು ಇಲ್ಲಿದ್ದೇವೆ. 0
N--u--------ve. N___ i_________ N-v- i-l-d-ē-e- --------------- Nāvu illiddēve.
Vi ste ovdje. ನೀವು ಇ-್ಲ-ದ-ದೀ-ಿ. ನೀ_ ಇ______ ನ-ವ- ಇ-್-ಿ-್-ೀ-ಿ- ----------------- ನೀವು ಇಲ್ಲಿದ್ದೀರಿ. 0
N-v----l-ddī-i. N___ i_________ N-v- i-l-d-ī-i- --------------- Nīvu illiddīri.
Oni su svi ovdje. ಅ-ರ-ಗ-ೆ-್ಲ---ಇ-್--ದ್-ಾ-ೆ ಅ_______ ಇ_____ ಅ-ರ-ಗ-ೆ-್-ರ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ ------------------------ ಅವರುಗಳೆಲ್ಲರು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾರೆ 0
Av-----ḷ--l-r- -l-i-d--e A_____________ i________ A-a-u-a-e-l-r- i-l-d-ā-e ------------------------ Avarugaḷellaru illiddāre

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + kannada (1-100) MP3 kannada (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezicima protiv Alzheimera

Ko želi ostati oštrouman trebalo bi da uči jezike. Jezikne vještine štite od demencije. Brojne naučne studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redono vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su osobe koje govore više jezika pažljivije. One posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zato što je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban da bira između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezičke vještine takođe predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičkim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičkih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Da li ste to znali?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke grupe. Još se ne zna kako je tačno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 miliona ljudi to je maternji jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim tačkama se ova dva dijalekta značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. vijeku. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Ko se zanima za jezike, trebalo bi da obavezno uči albanski! To je zaista jedinstven jezik!