Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   sq Pёremrat pronor 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [gjashtёdhjetёeshtatё]

Pёremrat pronor 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski albanski Igra Više
naočale s-zet s____ s-z-t ----- syzet 0
On je zaboravio svoje naočale. Ka---rru---s--et e-tij. K_ h______ s____ e t___ K- h-r-u-r s-z-t e t-j- ----------------------- Ka harruar syzet e tij. 0
Ma gdje su mu naočale? Ku ---a -- sy-e--e-ti- ? K_ i k_ a_ s____ e t__ ? K- i k- a- s-z-t e t-j ? ------------------------ Ku i ka ai syzet e tij ? 0
sat ora o__ o-a --- ora 0
Njegov sat je pokvaren. O-a-e ----ё--t- e p-is---. O__ e t__ ё____ e p_______ O-a e t-j ё-h-ё e p-i-h-r- -------------------------- Ora e tij ёshtё e prishur. 0
Sat visi na zidu. Ora-ё-ht- -- -u-. O__ ё____ n_ m___ O-a ё-h-ё n- m-r- ----------------- Ora ёshtё nё mur. 0
pasoš p--hap--ta p_________ p-s-a-o-t- ---------- pashaporta 0
On je izgubio svoj pasoš. A- e-ka---m-ur pas-a-o---- - --j. A_ e k_ h_____ p__________ e t___ A- e k- h-m-u- p-s-a-o-t-n e t-j- --------------------------------- Ai e ka humbur pashaportёn e tij. 0
Gdje je onda njegov pasoš? K--- ka p-shap-r-ё----? K_ e k_ p__________ a__ K- e k- p-s-a-o-t-n a-? ----------------------- Ku e ka pashaportёn ai? 0
oni – njihov / njihova / njihovo ata,--to - i-----ty-e a___ a__ – i / e t___ a-a- a-o – i / e t-r- --------------------- ata, ato – i / e tyre 0
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Fё--j-t-nuk --------jn- prind---t - ty-e. F______ n__ p_ i g_____ p________ e t____ F-m-j-t n-k p- i g-e-n- p-i-d-r-t e t-r-. ----------------------------------------- Fёmijёt nuk po i gjejnё prindёrit e tyre. 0
Ali eto dolaze njihovi roditelji! J--ku-p--vi--- pri-d-ri--- t--e! J_ k_ p_ v____ p________ e t____ J- k- p- v-j-ё p-i-d-r-t e t-r-! -------------------------------- Ja ku po vijnё prindёrit e tyre! 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Ju --Juaj J_ – J___ J- – J-a- --------- Ju – Juaj 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Si-i-ht--u---ti----u-j--z--i ---e-? S_ i____ u_______ j____ z___ M_____ S- i-h-e u-h-t-m- j-a-, z-t- M-l-r- ----------------------------------- Si ishte udhёtimi juaj, zoti Myler? 0
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? K---sht- gru--a-j-aj--z-t---y--r? K_ ё____ g_____ j____ z___ M_____ K- ё-h-ё g-u-j- j-a-, z-t- M-l-r- --------------------------------- Ku ёshtё gruaja juaj, zoti Myler? 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše J----J--j J_ – J___ J- – J-a- --------- Ju – Juaj 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? S--is--e-ud-ёti-i j-a-,-z-n-- Shmi-? S_ i____ u_______ j____ z____ S_____ S- i-h-e u-h-t-m- j-a-, z-n-a S-m-d- ------------------------------------ Si ishte udhёtimi juaj, zonja Shmid? 0
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? S---s--- -------u--, ---ja-Shm-d? S_ ё____ b____ j____ z____ S_____ S- ё-h-ё b-r-i j-a-, z-n-a S-m-d- --------------------------------- Si ёshtё burri juaj, zonja Shmid? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + albanski (1-100) MP3 albanski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!