Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   sq Bisedё e shkurtёr 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [njёzetedy]

Bisedё e shkurtёr 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski albanski Igra Više
Pušite li? A -ini -u-a-? A p___ d_____ A p-n- d-h-n- ------------- A pini duhan? 0
Prije da. M--pё-pa-a----a. M_ p______ p____ M- p-r-a-a p-j-. ---------------- Mё pёrpara pija. 0
Ali sada više ne pušim. P-r---n--n----i mё. P__ t___ n__ p_ m__ P-r t-n- n-k p- m-. ------------------- Por tani nuk pi mё. 0
Smeta li Vam ако ja pušim? A b-z-ise-i,-nё----t- se pi--u--n? A b_________ n_ q____ s_ p_ d_____ A b-z-i-e-i- n- q-f-ё s- p- d-h-n- ---------------------------------- A bezdiseni, nё qoftё se pi duhan? 0
Ne, apsolutno ne. J-, -bsolu-ish--jo. J__ a__________ j__ J-, a-s-l-t-s-t j-. ------------------- Jo, absolutisht jo. 0
Ne smeta mi. N-k--e---sem. N__ b________ N-k b-z-i-e-. ------------- Nuk bezdisem. 0
Hoćete li popiti nešto? D--i tё p--i d--k-? D___ t_ p___ d_____ D-n- t- p-n- d-ç-a- ------------------- Doni tё pini diçka? 0
Jedan konjak? N-ё --nj-k? N__ k______ N-ё k-n-a-? ----------- Njё konjak? 0
Ne, radije pivo. Jo- mё -irё -jё bir--. J__ m_ m___ n__ b_____ J-, m- m-r- n-ё b-r-ё- ---------------------- Jo, mё mirё njё birrё. 0
Putujete li mnogo? A--dhё--n---hu--? A u_______ s_____ A u-h-t-n- s-u-ё- ----------------- A udhёtoni shumё? 0
Da, većinom su to poslovna putovanja. Po,--- t--s-u-tё--- ra--ev- -ёr pu-ё. P__ n_ t_ s______ e r______ p__ p____ P-, n- t- s-u-t-n e r-s-e-e p-r p-n-. ------------------------------------- Po, nё tё shumtёn e rasteve pёr punё. 0
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. P---ta-- -- b-jmё ---h--e --t-. P__ t___ p_ b____ p______ k____ P-r t-n- p- b-j-ё p-s-i-e k-t-. ------------------------------- Por tani po bёjmё pushime kёtu. 0
Kakva vrućina! S---ap-! S_ v____ S- v-p-! -------- Sa vapё! 0
Da, danas je stvarno vruće. Po-------ёsh-ё-m- t--vё----ё------ё. P__ t___ ё____ m_ t_ v______ n______ P-, t-n- ё-h-ё m- t- v-r-e-ё n-e-t-. ------------------------------------ Po, tani ёshtё me tё vёrtetё nxehtё. 0
Hajdemo na balkon. A----im nё--al--o-? A d____ n_ b_______ A d-l-m n- b-l-k-n- ------------------- A dalim nё ballkon? 0
Sutra će ovdje biti zabava. Nes-- k-t---a-fes-ё. N____ k___ k_ f_____ N-s-r k-t- k- f-s-ё- -------------------- Nesёr kёtu ka festё. 0
Hoćete li i Vi doći? A--o t--vin- -he -u? A d_ t_ v___ d__ j__ A d- t- v-n- d-e j-? -------------------- A do tё vini dhe ju? 0
Da, mi smo također pozvani. P---edh---- -emi--- ftu-r. P__ e___ n_ j___ t_ f_____ P-, e-h- n- j-m- t- f-u-r- -------------------------- Po, edhe ne jemi tё ftuar. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + albanski (1-100) MP3 albanski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…