Zbirka izraza

hr Voće i živežne namirnice   »   lv Augļi un pārtikas produkti

15 [petnaest]

Voće i živežne namirnice

Voće i živežne namirnice

15 [piecpadsmit]

Augļi un pārtikas produkti

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Imam jagodu. M-- ---zeme-e. M__ i_ z______ M-n i- z-m-n-. -------------- Man ir zemene. 0
Imam kivi i lubenicu. M-n ir -ivi-----e--n-. M__ i_ k___ u_ m______ M-n i- k-v- u- m-l-n-. ---------------------- Man ir kivi un melone. 0
Imam naranču i grejp. Man -r a----īns -n g--if-ū--. M__ i_ a_______ u_ g_________ M-n i- a-e-s-n- u- g-e-f-ū-s- ----------------------------- Man ir apelsīns un greifrūts. 0
Imam jabuku i mango. M-- -- ā--l- -n -an--. M__ i_ ā____ u_ m_____ M-n i- ā-o-s u- m-n-o- ---------------------- Man ir ābols un mango. 0
Imam bananu i ananas. M-n ------ā-s -n ana-a--. M__ i_ b_____ u_ a_______ M-n i- b-n-n- u- a-a-a-s- ------------------------- Man ir banāns un ananass. 0
Pravim voćnu salatu. Es ---a--ju-----u salātu-. E_ g_______ a____ s_______ E- g-t-v-j- a-g-u s-l-t-s- -------------------------- Es gatavoju augļu salātus. 0
Jedem tost. Es --u t-st-r-ai--. E_ ē__ t___________ E- ē-u t-s-e-m-i-i- ------------------- Es ēdu tostermaizi. 0
Jedem tost s maslacem. E--ēd- -------a-------s--e-tu. E_ ē__ t__________ a_ s_______ E- ē-u t-s-e-m-i-i a- s-i-s-u- ------------------------------ Es ēdu tostermaizi ar sviestu. 0
Jedem tost s maslacem i marmeladom. Es--d---o-t-r---zi a--s-iestu----marm---di. E_ ē__ t__________ a_ s______ u_ m_________ E- ē-u t-s-e-m-i-i a- s-i-s-u u- m-r-e-ā-i- ------------------------------------------- Es ēdu tostermaizi ar sviestu un marmelādi. 0
Jedem sendvič. Es -d--se--vi-u. E_ ē__ s________ E- ē-u s-n-v-č-. ---------------- Es ēdu sendviču. 0
Jedem sendvič s margarinom. Es-ēdu -e-dv-ču--- -a--a-ī--. E_ ē__ s_______ a_ m_________ E- ē-u s-n-v-č- a- m-r-a-ī-u- ----------------------------- Es ēdu sendviču ar margarīnu. 0
Jedem sendvič s margarinom i rajčicom. Es---u---nd---u ar ----a--nu -- --m-t-. E_ ē__ s_______ a_ m________ u_ t______ E- ē-u s-n-v-č- a- m-r-a-ī-u u- t-m-t-. --------------------------------------- Es ēdu sendviču ar margarīnu un tomātu. 0
Trebamo kruha i riže. Mu-s --jag --iz- u---īsu-. M___ v____ m____ u_ r_____ M-m- v-j-g m-i-i u- r-s-s- -------------------------- Mums vajag maizi un rīsus. 0
Trebamo ribu i odreske. M--s -aja--z--------s-e-kus. M___ v____ z____ u_ s_______ M-m- v-j-g z-v-s u- s-e-k-s- ---------------------------- Mums vajag zivis un steikus. 0
Trebamo pizzu i špagete. Mums ---a---i-- -- -pa-eti. M___ v____ p___ u_ s_______ M-m- v-j-g p-c- u- s-a-e-i- --------------------------- Mums vajag picu un spageti. 0
Što još trebamo? K- -u-s vēl -a--g? K_ m___ v__ v_____ K- m-m- v-l v-j-g- ------------------ Ko mums vēl vajag? 0
Trebamo mrkvu i rajčicu za juhu. M-m- ---------kā-us--n t---t-s-zu-ai. M___ v____ b_______ u_ t______ z_____ M-m- v-j-g b-r-ā-u- u- t-m-t-s z-p-i- ------------------------------------- Mums vajag burkānus un tomātus zupai. 0
Gdje je supermarket? K-r ir li--veikals? K__ i_ l___________ K-r i- l-e-v-i-a-s- ------------------- Kur ir lielveikals? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + latvijski/letonski (1-100) MP3 latvijski/letonski (1-100)
Video nije pronađen!

Mediji i jezik

Na naš jezik također utječu mediji. Novi mediji u ovom slučaju igraju posebno veliku ulogu. Putem SMS poruka, e-mailova i chata razvio se cijeli jedan jezik. Taj medijski jezik je naravno u svakoj zemlji drugačiji. Određena obilježja se ipak mogu naći u svim medijskim jezicima. Brzina je za nas kao korisnike posebno važna. Iako pišemo, želimo stvoriti komunikaciju uživo. To znači da želimo što bržo izmijeniti informacije. Dakle, simuliramo realnu konverzaciju. Na taj način naš jezik dobiva verbalna obilježja. Riječi ili rečenice često budu skraćene. Pravila gramatike ili interpunkcija se većinom ignoriraju. Slobodniji smo po pitanju pravopisa, dok prijedlozi često potpuno otpadaju. Osjećaji se vrlo rijetko izražavaju u medijskom jeziku. U tom slučaju se radije koriste emotikoni. To su simboli koji bi trebali pokazati što trenutno osjećamo. Također postoje određeni kodovi za SMS poruke te žargon za chat komunikaciju. Medijski jezik je stoga jako ograničen jezik. No svi ga korisnici koriste na sličan način. Istraživanja pokazuju da obrazovanje ili intelekt pri tomu ne igraju nikakvu ulogu. Mladi ljudi posebno rado koriste medijski jezik. Kritičari zato smatraju da je naš jezik u opasnosti. Znanost na taj fenomen ne gleda toliko pesimistično. Zato jer djeca razlikuju kad moraju i na koji način nešto napisati. Stručnjaci smatraju da novi medijski jezik čak ima prednosti. Zato jer potiče jezičnu kompetenciju i kreativnost kod djece. Također: danas se više piše – ne pisma, već e-mailovi! I to nas veseli!
Dali si znao?
Gruzijski govori oko 4 milijuna ljudi. Gruzijski jezik spada u južnokavkaske jezike. Piše se vlastitim sistemom znakova, gruzijskom abecedom. To pismo ima 33 slova. Imaju isti redoslijed kao u grčkoj abecedi. Gruzijsko pismo je nastalo vjerovatno iz aramejskog. Za gruzijski su tipični mnogi konsonanti koji mogu slijediti jedan za drugim. Zato stranci imaju problema kod izgovora nekih gruzijskih riječi. Ni gramatika nije baš jednostavna. Ona sadrži mnogo elemenata kojih nema ni u jednom drugom jeziku. Gruzijski jezični fond govori puno o povijesti Kavkaza. Sadrži puno riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Kao što su na primjer grčki, perzijski, arapski, ruski i turski. Posebnost gruzijskog jezika je ipak njegova duga tradicija… Gruzijski spada u najstarije žive jezike jedne kulture na zemlji!