Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   lv Pagātne 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [astoņdesmit divi]

Pagātne 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Vai --v-bi-a--ā-zs-uc-ātrā --lī-z--a? V__ t__ b___ j_______ ā___ p_________ V-i t-v b-j- j-i-s-u- ā-r- p-l-d-ī-a- ------------------------------------- Vai tev bija jāizsauc ātrā palīdzība? 0
Jesi li morao / morala zvati liječnika? V-----v-bija jā-zsa------t-? V__ t__ b___ j_______ ā_____ V-i t-v b-j- j-i-s-u- ā-s-s- ---------------------------- Vai tev bija jāizsauc ārsts? 0
Je si li morao / morala zvati policiju? V-- -----ij- jāiz-au- -o----ja? V__ t__ b___ j_______ p________ V-i t-v b-j- j-i-s-u- p-l-c-j-? ------------------------------- Vai tev bija jāizsauc policija? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Vai-Ju-s----te----na---m-rs--Tikk- -----ij-. V__ J___ i_ t_______ n______ T____ v__ b____ V-i J-m- i- t-l-f-n- n-m-r-? T-k-o v-l b-j-. -------------------------------------------- Vai Jums ir telefona numurs? Tikko vēl bija. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. V-- ---s--r-a---s-? T-k-o vē- -i--. V__ J___ i_ a______ T____ v__ b____ V-i J-m- i- a-r-s-? T-k-o v-l b-j-. ----------------------------------- Vai Jums ir adrese? Tikko vēl bija. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. V-- ---- ir-p-l--t-s ---ns?-T-kk- vē- --ja. V__ J___ i_ p_______ p_____ T____ v__ b____ V-i J-m- i- p-l-ē-a- p-ā-s- T-k-o v-l b-j-. ------------------------------------------- Vai Jums ir pilsētas plāns? Tikko vēl bija. 0
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. V-i-v--š--tn--- -a---- V-ņ--n-varēja-a--ā-t ----ā. V__ v___ a_____ l_____ V___ n_______ a_____ l_____ V-i v-ņ- a-n-c- l-i-ā- V-ņ- n-v-r-j- a-n-k- l-i-ā- -------------------------------------------------- Vai viņš atnāca laikā? Viņš nevarēja atnākt laikā. 0
Je li našao put? Nije mogao naći put. V---viņ- at-----ce-u---iņš-n--a--ja ---a-t -e-u. V__ v___ a_____ c____ V___ n_______ a_____ c____ V-i v-ņ- a-r-d- c-ļ-? V-ņ- n-v-r-j- a-r-s- c-ļ-. ------------------------------------------------ Vai viņš atrada ceļu? Viņš nevarēja atrast ceļu. 0
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. Va- v-ņš--e-- s-p-ata--V----n-v--ēja---ni --pra-t. V__ v___ t___ s_______ V___ n_______ m___ s_______ V-i v-ņ- t-v- s-p-a-a- V-ņ- n-v-r-j- m-n- s-p-a-t- -------------------------------------------------- Vai viņš tevi saprata? Viņš nevarēja mani saprast. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? K-pē---u ---a-ē----tn----l--k-? K____ t_ n_______ a_____ l_____ K-p-c t- n-v-r-j- a-n-k- l-i-ā- ------------------------------- Kāpēc tu nevarēji atnākt laikā? 0
Zašto nisi mogao / mogla naći put? K-----t---e-------at-a-t-c-ļu? K____ t_ n_______ a_____ c____ K-p-c t- n-v-r-j- a-r-s- c-ļ-? ------------------------------ Kāpēc tu nevarēji atrast ceļu? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Kāp----u-nev-r----v--u sp--st? K____ t_ n_______ v___ s______ K-p-c t- n-v-r-j- v-ņ- s-r-s-? ------------------------------ Kāpēc tu nevarēji viņu sprast? 0
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. E---e----ju a----t ----ā- ---ne--ca -uto---s. E_ n_______ a_____ l_____ j_ n_____ a________ E- n-v-r-j- a-n-k- l-i-ā- j- n-n-c- a-t-b-s-. --------------------------------------------- Es nevarēju atnākt laikā, jo nenāca autobuss. 0
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. E-----ar--u at-a---c-ļ----o-ma--n---j--pi-sē-a--p---a. E_ n_______ a_____ c____ j_ m__ n_____ p_______ p_____ E- n-v-r-j- a-r-s- c-ļ-, j- m-n n-b-j- p-l-ē-a- p-ā-a- ------------------------------------------------------ Es nevarēju atrast ceļu, jo man nebija pilsētas plāna. 0
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. Es ne--r-j- ---- sa-rast,-j- m----a b--- -ik ska-a. E_ n_______ v___ s_______ j_ m_____ b___ t__ s_____ E- n-v-r-j- v-ņ- s-p-a-t- j- m-z-k- b-j- t-k s-a-a- --------------------------------------------------- Es nevarēju viņu saprast, jo mūzika bija tik skaļa. 0
Morao / morala sam uzeti taksi. M-- -ija---ņem t-k-o-----. M__ b___ j____ t__________ M-n b-j- j-ņ-m t-k-o-e-r-. -------------------------- Man bija jāņem taksometrs. 0
Morao / morala sam kupiti plan grada. M-- --------o-ē-- --ls--as-p---s. M__ b___ j_______ p_______ p_____ M-n b-j- j-n-p-r- p-l-ē-a- p-ā-s- --------------------------------- Man bija jānopērk pilsētas plāns. 0
Morao / morala sam isključiti radio. Man-bi-------s-ē-z------. M__ b___ j________ r_____ M-n b-j- j-i-s-ē-z r-d-o- ------------------------- Man bija jāizslēdz radio. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + latvijski/letonski (1-100) MP3 latvijski/letonski (1-100)
Video nije pronađen!

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!