Zbirka izraza

hr Veznici 1   »   lv Saikļi 1

94 [devedeset i četiri]

Veznici 1

Veznici 1

94 [deviņdesmit četri]

Saikļi 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Čekaj dok kiša ne prestane. Pa-----,-kamē--p-rstā- -ie-us. P_______ k____ p______ l______ P-g-i-i- k-m-r p-r-t-s l-e-u-. ------------------------------ Pagaidi, kamēr pārstās lietus. 0
Čekaj dok ne budem gotov. P-ga--i, -amē---s -a-e----. P_______ k____ e_ p________ P-g-i-i- k-m-r e- p-b-i-š-. --------------------------- Pagaidi, kamēr es pabeigšu. 0
Čekaj dok se on ne vrati. P--aid-- ---ē--v-----tnā-s -tpak--. P_______ k____ v___ a_____ a_______ P-g-i-i- k-m-r v-ņ- a-n-k- a-p-k-ļ- ----------------------------------- Pagaidi, kamēr viņš atnāks atpakaļ. 0
Čekam dok mi se kosa ne osuši. Es ga-d-, k---r ma-i--a-i -ū- -aus-. E_ g_____ k____ m___ m___ b__ s_____ E- g-i-u- k-m-r m-n- m-t- b-s s-u-i- ------------------------------------ Es gaidu, kamēr mani mati būs sausi. 0
Čekam dok film ne završi. Es g-idu----m-- b-ig-i---f-lm-. E_ g_____ k____ b_______ f_____ E- g-i-u- k-m-r b-i-s-e- f-l-a- ------------------------------- Es gaidu, kamēr beigsies filma. 0
Čekam dok ne bude zeleno svjetlo na semaforu. Es--a-d-, k--ēr----so--rā b---za-ā--a-s-a. E_ g_____ k____ l________ b__ z___ g______ E- g-i-u- k-m-r l-k-o-o-ā b-s z-ļ- g-i-m-. ------------------------------------------ Es gaidu, kamēr luksoforā būs zaļā gaisma. 0
Kada putuješ na godišnji odmor? Kad-tu--os--- -t-aļi----m-? K__ t_ d_____ a____________ K-d t- d-s-e- a-v-ļ-n-j-m-? --------------------------- Kad tu dosies atvaļinājumā? 0
Još prije ljetnih praznika? V-- p-r-s -a-ar---------en-m? V__ p____ v______ b__________ V-l p-r-s v-s-r-s b-ī-d-e-ā-? ----------------------------- Vēl pirms vasaras brīvdienām? 0
Da, još prije nego što počnu ljetni praznici. Jā- -ir------ s---s-v-sa-as br----e-a-. J__ p____ v__ s____ v______ b__________ J-, p-r-s v-l s-k-s v-s-r-s b-ī-d-e-a-. --------------------------------------- Jā, pirms vēl sākas vasaras brīvdienas. 0
Popravi krov prije nego što dođe zima. S-l-b--ju-tu- ----s ---as-z--ma! S_____ j_____ p____ s____ z_____ S-l-b- j-m-u- p-r-s s-k-s z-e-a- -------------------------------- Salabo jumtu, pirms sākas ziema! 0
Operi ruke prije nego što sjedneš za stol. N--a----rok-s--pirms -u-sēd-es---- g-l--! N______ r_____ p____ t_ s_____ p__ g_____ N-m-z-ā r-k-s- p-r-s t- s-d-e- p-e g-l-a- ----------------------------------------- Nomazgā rokas, pirms tu sēdies pie galda! 0
Zatvori prozor prije nego što izađeš. A---er -og-, -irm- t---j-ārā! A_____ l____ p____ t_ e_ ā___ A-z-e- l-g-, p-r-s t- e- ā-ā- ----------------------------- Aizver logu, pirms tu ej ārā! 0
Kada ćeš doći kući? K------nā- -āj--? K__ t_ n__ m_____ K-d t- n-c m-j-s- ----------------- Kad tu nāc mājās? 0
Poslije nastave? Pē- -o--r--b--? P__ n__________ P-c n-d-r-ī-ā-? --------------- Pēc nodarbībām? 0
Da, nakon što nastava završi. Jā, --- b-i--as nodarb----. J__ k__ b______ n__________ J-, k-d b-i-z-s n-d-r-ī-a-. --------------------------- Jā, kad beidzas nodarbības. 0
Nakon što je imao nesreću, nije više mogao raditi. Pēc-nel----s ga-ī---a-viņš--ai-s-ne---ēj--s-r--āt. P__ n_______ g_______ v___ v____ n_______ s_______ P-c n-l-i-e- g-d-j-m- v-ņ- v-i-s n-v-r-j- s-r-d-t- -------------------------------------------------- Pēc nelaimes gadījuma viņš vairs nevarēja strādāt. 0
Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku. P-c----, k-d -iņ--za-d--a --rb-- -iņ- dev-s u--A--r-k-. P__ t___ k__ v___ z______ d_____ v___ d____ u_ A_______ P-c t-m- k-d v-ņ- z-u-ē-a d-r-u- v-ņ- d-v-s u- A-e-i-u- ------------------------------------------------------- Pēc tam, kad viņš zaudēja darbu, viņš devās uz Ameriku. 0
Nakon što je otišao u Ameriku, postao je bogat. P-- t----k-d-viņ- --ja-d--i-s u- Am-r---,--i----ļ--a -a-āts. P__ t___ k__ v___ b___ d_____ u_ A_______ v___ k____ b______ P-c t-m- k-d v-ņ- b-j- d-v-e- u- A-e-i-u- v-ņ- k-u-a b-g-t-. ------------------------------------------------------------ Pēc tam, kad viņš bija devies uz Ameriku, viņš kļuva bagāts. 0

Kako učiti dva jezika istovremeno

Strani jezici su u današnje vrijeme sve važniji. Mnogi ljudi uče strani jezik. Na svijetu postoji puno zanimljivih jezika. Stoga mnogi ljudi uče više jezika istovremeno. Za djecu koja odrastaju u dvojezičnom okruženju to ne predstavlja nikakav problem. Njihov mozak uči oba jezika automatski. Kad porastu, znaju što pripada kojem jeziku. Dvojezičari poznaju karakteristična obilježja oba jezika. Kod odraslih je to drugačije. Oni ne mogu tako lako naučiti dva jezika paralelno. Tko uči dva jezika istodobno, mora na umu imati određena pravila. Prvo, bitno je oba jezika međusobno usporediti. Jezici koji spadaju u istu porodicu su često vrlo slični. To može dovesti do brkanja. Stoga je bitno oba jezika pomno analizirati. Možete, primjerice, napraviti listu. Tamo možete zabilježiti sličnosti i razlike. Na taj je način mozak prisiljen intenzivno se pozabaviti s oba jezika. Mozak će zapamtiti posebnosti dvaju jezika. Učenik bi za svaki jezik trebao odabrati posebnu boju i direktorij. Na taj se način jezici jasno mogu odvojiti jedan od drugog. Situacija je drugačija kad se uče jezici koji nisu slični. Kod jako različitih jezika ne postoji opasnost od brkanja. No postoji opasnost od uspoređivanja jezika. Bilo bi bolje da se jezici uspoređuju s materinjim jezikom. Kad mozak uoči kontrast uči učinkovitije. Također je važno da se oba jezika uče jednakim intezitetom. Mozgu je teoretski svejedno koliko jezika uči...