Zbirka izraza

hr Čavrljanje 1   »   lv Neliela saruna 1

20 [dvadeset]

Čavrljanje 1

Čavrljanje 1

20 [divdesmit]

Neliela saruna 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Raskomotite se! L--z-, -e---toj-eti---ē-t-! L_____ i_____________ ē____ L-d-u- i-k-r-o-i-t-e- ē-t-! --------------------------- Lūdzu, iekārtojieties ērti! 0
Osjećajte se kao kod kuće! Jū-i--ie---- m-j--! J________ k_ m_____ J-t-e-i-s k- m-j-s- ------------------- Jūtieties kā mājās! 0
Što želite popiti? K- -ūs-vēl-tos----r-? K_ J__ v______ d_____ K- J-s v-l-t-s d-e-t- --------------------- Ko Jūs vēlētos dzert? 0
Volite li glazbu? V---J---m-lat m--i-u? V__ J__ m____ m______ V-i J-s m-l-t m-z-k-? --------------------- Vai Jūs mīlat mūziku? 0
Volim klasičnu glazbu. Ma- pa-ī- -la-isk--m---k-. M__ p____ k_______ m______ M-n p-t-k k-a-i-k- m-z-k-. -------------------------- Man patīk klasiskā mūzika. 0
Ovdje su moji CD-i. Te i--m--- -om-a-t-i-ki. T_ i_ m___ k____________ T- i- m-n- k-m-a-t-i-k-. ------------------------ Te ir mani kompaktdiski. 0
Svirate li neki instrument? V-i -ūs -p---jat kā-u mūz---s i---rumentu? V__ J__ s_______ k___ m______ i___________ V-i J-s s-ē-ē-a- k-d- m-z-k-s i-s-r-m-n-u- ------------------------------------------ Vai Jūs spēlējat kādu mūzikas instrumentu? 0
Ovdje je moja gitara. T- ir ---a -itā-a. T_ i_ m___ ģ______ T- i- m-n- ģ-t-r-. ------------------ Te ir mana ģitāra. 0
Pjevate li rado? V-i J-- -ab-rāt---i--a-? V__ J__ l______ d_______ V-i J-s l-b-r-t d-i-d-t- ------------------------ Vai Jūs labprāt dziedat? 0
Imate li djece? Vai---ms--r--ē---? V__ J___ i_ b_____ V-i J-m- i- b-r-i- ------------------ Vai Jums ir bērni? 0
Imate li psa? Va- ---s i- -u-s? V__ J___ i_ s____ V-i J-m- i- s-n-? ----------------- Vai Jums ir suns? 0
Imate li mačku? Vai -ums ir ka--s? V__ J___ i_ k_____ V-i J-m- i- k-ķ-s- ------------------ Vai Jums ir kaķis? 0
Ovdje su moje knjige. Te -r-m-n-s ----atas. T_ i_ m____ g________ T- i- m-n-s g-ā-a-a-. --------------------- Te ir manas grāmatas. 0
Upravo čitam ovu knjigu. E- --eši p--la-- l-su-šo -r-m--u. E_ t____ p______ l___ š_ g_______ E- t-e-i p-š-a-k l-s- š- g-ā-a-u- --------------------------------- Es tieši pašlaik lasu šo grāmatu. 0
Što rado čitate? Ko--ūs la-prāt----ā-? K_ J__ l______ l_____ K- J-s l-b-r-t l-s-t- --------------------- Ko Jūs labprāt lasāt? 0
Idete li rado na koncert? Vai-J---l-bp-āt ej-t u- ko-ce-tu? V__ J__ l______ e___ u_ k________ V-i J-s l-b-r-t e-a- u- k-n-e-t-? --------------------------------- Vai Jūs labprāt ejat uz koncertu? 0
Idete li rado u kazalište? Va- --s-l--p--t e--- -- teāt-i? V__ J__ l______ e___ u_ t______ V-i J-s l-b-r-t e-a- u- t-ā-r-? ------------------------------- Vai Jūs labprāt ejat uz teātri? 0
Idete li rado u operu? Va---ūs l---rāt--ja--uz op-ru? V__ J__ l______ e___ u_ o_____ V-i J-s l-b-r-t e-a- u- o-e-u- ------------------------------ Vai Jūs labprāt ejat uz operu? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + latvijski/letonski (1-100) MP3 latvijski/letonski (1-100)
Video nije pronađen!

Materinji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam materinjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tomu su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono usporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-kromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je također jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju tatu nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se materinji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Dali si znao?
Talijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Talijanski je materisnki jezik za oko 70 milijuna ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali talijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije talijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore talijanski. Tamo se često talijanski pomiješao sa španjolskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost talijanskog je puno različitih narječja. Neki znanstvenici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis talijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je talijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik glazbe, dizajna i kulinarstva?