Zbirka izraza

hr trebati – htjeti   »   lv vajadzēt – gribēt

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [sešdesmit deviņi]

vajadzēt – gribēt

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Trebam krevet. Man-vaja--gu---. M__ v____ g_____ M-n v-j-g g-l-u- ---------------- Man vajag gultu. 0
Hoću spavati. E- --i-- -u--t. E_ g____ g_____ E- g-i-u g-l-t- --------------- Es gribu gulēt. 0
Ima li ovdje krevet? Va--t- ir ---ta? V__ t_ i_ g_____ V-i t- i- g-l-a- ---------------- Vai te ir gulta? 0
Trebam lampu. Ma- v---g -a-pu. M__ v____ l_____ M-n v-j-g l-m-u- ---------------- Man vajag lampu. 0
Hoću čitati. Es-gribu ----t. E_ g____ l_____ E- g-i-u l-s-t- --------------- Es gribu lasīt. 0
Ima li ovdje lampa? Va- -e -r l-mpa? V__ t_ i_ l_____ V-i t- i- l-m-a- ---------------- Vai te ir lampa? 0
Trebam telefon. M-- --j-g-tel-fo-u. M__ v____ t________ M-n v-j-g t-l-f-n-. ------------------- Man vajag telefonu. 0
Želim telefonirati. E- gri-u--ie--anīt. E_ g____ p_________ E- g-i-u p-e-v-n-t- ------------------- Es gribu piezvanīt. 0
Ima li ovdje telefon? V-- t- -r---lef---? V__ t_ i_ t________ V-i t- i- t-l-f-n-? ------------------- Vai te ir telefons? 0
Trebam jednu kameru. Man -a--- f-t--p-rā--. M__ v____ f___________ M-n v-j-g f-t-a-a-ā-u- ---------------------- Man vajag fotoaparātu. 0
Hoću fotografirati. Es-gr-bu foto--a-ē-. E_ g____ f__________ E- g-i-u f-t-g-a-ē-. -------------------- Es gribu fotografēt. 0
Ima li ovdje fotoaparat? Va- te----fot-a-a-ā-s? V__ t_ i_ f___________ V-i t- i- f-t-a-a-ā-s- ---------------------- Vai te ir fotoaparāts? 0
Trebam računalo. M-n---jag da-o-u. M__ v____ d______ M-n v-j-g d-t-r-. ----------------- Man vajag datoru. 0
Hoću poslati e-mail. E- ---b- nosū--t e---s---vēstuli. E_ g____ n______ e______ v_______ E- g-i-u n-s-t-t e-p-s-a v-s-u-i- --------------------------------- Es gribu nosūtīt e-pasta vēstuli. 0
Ima li ovdje računalo? V-i----ir-d----s? V__ t_ i_ d______ V-i t- i- d-t-r-? ----------------- Vai te ir dators? 0
Trebam kemijsku. Ma--v-ja---ild-p--v-. M__ v____ p__________ M-n v-j-g p-l-s-a-v-. --------------------- Man vajag pildspalvu. 0
Hoću nešto napisati. Es --ib- k------ uzr----ī-. E_ g____ k___ k_ u_________ E- g-i-u k-u- k- u-r-k-t-t- --------------------------- Es gribu kaut ko uzrakstīt. 0
Ima li ovdje papir i kemijska olovka? Vai-te i- pa---- -a-- un p--d-p--va? V__ t_ i_ p_____ l___ u_ p__________ V-i t- i- p-p-r- l-p- u- p-l-s-a-v-? ------------------------------------ Vai te ir papīra lapa un pildspalva? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + latvijski/letonski (1-100) MP3 latvijski/letonski (1-100)
Video nije pronađen!

Strojno prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevoditelji su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računalni jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevoditeljskih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, strojno prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevoditeljski program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti tisućama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računalo može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računala ne mogu zamijeniti ljude. Nijedan stroj ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevoditelji i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računala će u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...