Zbirka izraza

hr Prošlo vrijeme načinskih glagola 2   »   lv Modālo darbības vārdu pagātne 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

88 [astoņdesmit astoņi]

Modālo darbības vārdu pagātne 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Moj se sin nije htio igrati s lutkom. M-ns dē-- --g--b--a-s-ēlēt-e---r---lli. M___ d___ n________ s________ a_ l_____ M-n- d-l- n-g-i-ē-a s-ē-ē-i-s a- l-l-i- --------------------------------------- Mans dēls negribēja spēlēties ar lelli. 0
Moja kćerka nije htjela igrati nogomet. M----mei-a-n-g-ib-j--s----- ----o--. M___ m____ n________ s_____ f_______ M-n- m-i-a n-g-i-ē-a s-ē-ē- f-t-o-u- ------------------------------------ Mana meita negribēja spēlēt futbolu. 0
Moja supruga nije htjela sa mnom igrati šah. Mana s-e-----grib-j- --------spē-ēt š-hu. M___ s____ n________ a_ m___ s_____ š____ M-n- s-e-a n-g-i-ē-a a- m-n- s-ē-ē- š-h-. ----------------------------------------- Mana sieva negribēja ar mani spēlēt šahu. 0
Moja se djeca nisu htjela šetati. Man- b--ni n-g-i-ēja -et-pa--a---tie-. M___ b____ n________ i__ p____________ M-n- b-r-i n-g-i-ē-a i-t p-s-a-g-t-e-. -------------------------------------- Mani bērni negribēja iet pastaigāties. 0
Oni nisu htjeli pospremiti sobu. Vi-i ----i-ē-a uzko-t i-t-b-. V___ n________ u_____ i______ V-ņ- n-g-i-ē-a u-k-p- i-t-b-. ----------------------------- Viņi negribēja uzkopt istabu. 0
Oni nisu htjeli ići u krevet. V-ņi---gribē-- -e- -u-tā. V___ n________ i__ g_____ V-ņ- n-g-i-ē-a i-t g-l-ā- ------------------------- Viņi negribēja iet gultā. 0
Nije smio jesti sladoled. Viņ- nedr--st--a-ēs--sa-dēj--u. V___ n__________ ē__ s_________ V-ņ- n-d-ī-s-ē-a ē-t s-l-ē-u-u- ------------------------------- Viņš nedrīkstēja ēst saldējumu. 0
Nije smio jesti čokoladu. Vi---ned-ī--tēja ēst-šo---ād-. V___ n__________ ē__ š________ V-ņ- n-d-ī-s-ē-a ē-t š-k-l-d-. ------------------------------ Viņš nedrīkstēja ēst šokolādi. 0
Nije smio jesti bombone. V-ņ---edrīk--ēja ē------fekt--. V___ n__________ ē__ k_________ V-ņ- n-d-ī-s-ē-a ē-t k-n-e-t-s- ------------------------------- Viņš nedrīkstēja ēst konfektes. 0
Smio / smjela sam nešto zaželjeti. E-----k--ēju------a-- k--vē---i--. E_ d________ s__ k___ k_ v________ E- d-ī-s-ē-u s-v k-u- k- v-l-t-e-. ---------------------------------- Es drīkstēju sev kaut ko vēlēties. 0
Smjela sam si kupiti haljinu. Es-dr---tē-- -o--rkt se----e---. E_ d________ n______ s__ k______ E- d-ī-s-ē-u n-p-r-t s-v k-e-t-. -------------------------------- Es drīkstēju nopirkt sev kleitu. 0
Smio / smjela sam uzeti jednu pralinu. Es -r-ks-ēju-p--emt-š--ol-d-s konfekt-. E_ d________ p_____ š________ k________ E- d-ī-s-ē-u p-ņ-m- š-k-l-d-s k-n-e-t-. --------------------------------------- Es drīkstēju paņemt šokolādes konfekti. 0
Jesi li smio / smjela pušiti u zrakoplovu? V-- t- --ī----j--lidm--ī-ā s-ēķ-t? V__ t_ d________ l________ s______ V-i t- d-ī-s-ē-i l-d-a-ī-ā s-ē-ē-? ---------------------------------- Vai tu drīkstēji lidmašīnā smēķēt? 0
Jesi li smio / smjela piti pivo u bolnici? V-- t--drīk-t-ji-sl-m---ā---e-t a-u? V__ t_ d________ s_______ d____ a___ V-i t- d-ī-s-ē-i s-i-n-c- d-e-t a-u- ------------------------------------ Vai tu drīkstēji slimnīcā dzert alu? 0
Jesi li smio / smjela povesti psa u hotel? Va---- d-īk--ē-i-ņemt -ī----u------nīcu ----? V__ t_ d________ ņ___ l____ u_ v_______ s____ V-i t- d-ī-s-ē-i ņ-m- l-d-i u- v-e-n-c- s-n-? --------------------------------------------- Vai tu drīkstēji ņemt līdzi uz viesnīcu suni? 0
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. B-----enās b-r-i-dr-k--ēja--l-i-p-l-kt--rā. B_________ b____ d________ i___ p_____ ā___ B-ī-d-e-ā- b-r-i d-ī-s-ē-a i-g- p-l-k- ā-ā- ------------------------------------------- Brīvdienās bērni drīkstēja ilgi palikt ārā. 0
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. Vi----r--stē-a -l-- sp--ē-ie- pa-al--. V___ d________ i___ s________ p_______ V-ņ- d-ī-s-ē-a i-g- s-ē-ē-i-s p-g-l-ā- -------------------------------------- Viņi drīkstēja ilgi spēlēties pagalmā. 0
Smjela su dugo ostati budna. Viņ- -r-k-t--- -lg- pal--t-n-m--ā. V___ d________ i___ p_____ n______ V-ņ- d-ī-s-ē-a i-g- p-l-k- n-m-d-. ---------------------------------- Viņi drīkstēja ilgi palikt nomodā. 0

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Također i kad je zabavno može biti naporno. No veselimo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš materinji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovito ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek nanovo primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u tjednu. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša inozemni radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovito vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...