Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   fa ‫گفتگوی کوتاه 3‬

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

‫22 [بیست و دو]‬

22 [bist-o-do]

‫گفتگوی کوتاه 3‬

‫goftegooi kootaah 3‬‬‬

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Pušite li? ‫-م- س-گار----کشید-‬ ‫___ س____ م_______ ‫-م- س-گ-ر م-‌-ش-د-‬ -------------------- ‫شما سیگار می‌کشید؟‬ 0
‫sh---a sig----mi-kesh-d?--‬ ‫______ s_____ m____________ ‫-h-m-a s-g-a- m---e-h-d-‬-‬ ---------------------------- ‫shomaa sigaar mi-keshid?‬‬‬
Prije da. ‫د- گ--ت-،-ب--.‬ ‫__ گ_____ ب____ ‫-ر گ-ش-ه- ب-ه-‬ ---------------- ‫در گذشته، بله.‬ 0
‫--r g---s---h- ---e--‬‬‬ ‫___ g_________ b________ ‫-a- g-z-s-t-h- b-l-h-‬-‬ ------------------------- ‫dar gozashteh, baleh.‬‬‬
Ali sada više ne pušim. ‫--ا --لا-دی-ر--ی-ار نم-‌-شم.‬ ‫___ ح___ د___ س____ ن_______ ‫-م- ح-ل- د-گ- س-گ-ر ن-ی-ک-م-‬ ------------------------------ ‫اما حالا دیگر سیگار نمی‌کشم.‬ 0
‫-m-- ---l-- --gar -----r ---i---s-am---‬ ‫____ h_____ d____ s_____ n______________ ‫-m-a h-a-a- d-g-r s-g-a- n-m---o-h-m-‬-‬ ----------------------------------------- ‫amma haalaa digar sigaar nemi-kosham.‬‬‬
Smeta li Vam ako ja pušim? ‫ا-یت می-ش-ی- ا-ر من----ار -ک-م؟‬ ‫____ م_____ ا__ م_ س____ ب_____ ‫-ذ-ت م-‌-و-د ا-ر م- س-گ-ر ب-ش-؟- --------------------------------- ‫اذیت می‌شوید اگر من سیگار بکشم؟‬ 0
‫------ m--s-av---a-a- m-- --g----be-os-am?‬‬‬ ‫______ m________ a___ m__ s_____ b___________ ‫-z-y-t m---h-v-d a-a- m-n s-g-a- b-k-s-a-?-‬- ---------------------------------------------- ‫aziyat mi-shavid agar man sigaar bekosham?‬‬‬
Ne, apsolutno ne. ‫نه- ---ق-----.‬ ‫___ م____ ن___ ‫-ه- م-ل-ا- ن-.- ---------------- ‫نه، مطلقاً نه.‬ 0
‫--h, m-tl-h-aً --h-‬‬‬ ‫____ m_______ n______ ‫-e-, m-t-g-a-ً n-h-‬-‬ ----------------------- ‫neh, motlghaaً neh.‬‬‬
Ne smeta mi. ‫م---ا ---اح- ---‌----‬ ‫__ ر_ ن_____ ن_______ ‫-ن ر- ن-ر-ح- ن-ی-ک-د-‬ ----------------------- ‫من را ناراحت نمی‌کند.‬ 0
‫--n r- --a-aa--t------k-na-.--‬ ‫___ r_ n________ n_____________ ‫-a- r- n-a-a-h-t n-m---o-a-.-‬- -------------------------------- ‫man ra naaraahat nemi-konad.‬‬‬
Hoćete li popiti nešto? ‫ش-ا -یزی -ی--وشی--‬ ‫___ چ___ م________ ‫-م- چ-ز- م-‌-و-ی-؟- -------------------- ‫شما چیزی می‌نوشید؟‬ 0
‫s--m-a-c---i mi----hi---‬‬ ‫______ c____ m____________ ‫-h-m-a c-i-i m---o-h-d-‬-‬ --------------------------- ‫shomaa chizi mi-noshid?‬‬‬
Jedan konjak? ‫-ک-گیلاس--نیاک؟‬ ‫__ گ____ ک______ ‫-ک گ-ل-س ک-ی-ک-‬ ----------------- ‫یک گیلاس کنیاک؟‬ 0
‫--k --la---k-n--a-?‬-‬ ‫___ g_____ k__________ ‫-e- g-l-a- k-n-a-k-‬-‬ ----------------------- ‫yek gilaas konyaak?‬‬‬
Ne, radije pivo. ‫--، ت-جیح--ی‌د-م---جو-بن---.‬ ‫___ ت____ م____ آ___ ب______ ‫-ه- ت-ج-ح م-‌-ه- آ-ج- ب-و-م-‬ ------------------------------ ‫نه، ترجیح می‌دهم آبجو بنوشم.‬ 0
‫-eh, --r--- m--dah-- aab-o-b--oos-a----‬ ‫____ t_____ m_______ a____ b____________ ‫-e-, t-r-i- m---a-a- a-b-o b-n-o-h-m-‬-‬ ----------------------------------------- ‫neh, tarjih mi-daham aabjo benoosham.‬‬‬
Putujete li mnogo? ‫--ا -یا----اف-ت می----د؟‬ ‫___ ز___ م_____ م_______ ‫-م- ز-ا- م-ا-ر- م-‌-ن-د-‬ -------------------------- ‫شما زیاد مسافرت می‌کنید؟‬ 0
‫s----a ziya--mo-----ra- m----nid---‬ ‫______ z____ m_________ m___________ ‫-h-m-a z-y-d m-s-a-e-a- m---o-i-?-‬- ------------------------------------- ‫shomaa ziyad mosaaferat mi-konid?‬‬‬
Da, većinom su to poslovna putovanja. ‫-ل----ل-ت- اکث-ا ------ کا-----ت.‬ ‫____ ا____ ا____ س_____ ک___ ا____ ‫-ل-، ا-ب-ه ا-ث-ا س-ر-ا- ک-ر- ا-ت-‬ ----------------------------------- ‫بله، البته اکثرا سفرهای کاری است.‬ 0
‫---e----l-a-eh---s---a-sa-rhaay- k--r----t-‬-‬ ‫______ a______ a______ s________ k____ a______ ‫-a-e-, a-b-t-h a-s-r-a s-f-h-a-e k-a-i a-t-‬-‬ ----------------------------------------------- ‫baleh, albateh aksaraa safrhaaye kaari ast.‬‬‬
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. ‫اما--ا---این-ا-تع-یل-تما--را-م-‌--را--م-‬ ‫___ ح___ ا____ ت_________ ر_ م__________ ‫-م- ح-ل- ا-ن-ا ت-ط-ل-ت-ا- ر- م-‌-ذ-ا-ی-.- ------------------------------------------ ‫اما حالا اینجا تعطیلاتمان را می‌گذرانیم.‬ 0
‫-m-a--a-l-- -enj-a -at--a-t----- -a-------a-aanim.‬‬‬ ‫____ h_____ e_____ t____________ r_ m________________ ‫-m-a h-a-a- e-n-a- t-t-l-a-e-a-n r- m---o-a-a-n-m-‬-‬ ------------------------------------------------------ ‫amma haalaa eenjaa tatilaatemaan ra mi-gozaraanim.‬‬‬
Kakva vrućina! ‫ا-ن----ق-----م-ا--.‬ ‫_____ چ___ گ__ ا____ ‫-ی-ج- چ-د- گ-م ا-ت-‬ --------------------- ‫اینجا چقدر گرم است.‬ 0
‫e-nj-- ch----d- g-r---st.‬-‬ ‫______ c_______ g___ a______ ‫-e-j-a c-e-h-d- g-r- a-t-‬-‬ ----------------------------- ‫eenjaa cheghadr garm ast.‬‬‬
Da, danas je stvarno vruće. ‫-ل---مروز--اقعاً----ی --- -ست-‬ ‫___ ا____ و____ خ___ گ__ ا____ ‫-ل- ا-ر-ز و-ق-ا- خ-ل- گ-م ا-ت-‬ -------------------------------- ‫بله امروز واقعاً خیلی گرم است.‬ 0
‫-aleh -mrooz --a-heanً-kh-il- --rm a-t.‬-‬ ‫_____ e_____ v_______ k_____ g___ a______ ‫-a-e- e-r-o- v-a-h-a-ً k-e-l- g-r- a-t-‬-‬ ------------------------------------------- ‫baleh emrooz vaagheanً kheili garm ast.‬‬‬
Hajdemo na balkon. ‫-رویم روی-با--ن-‬ ‫_____ ر__ ب______ ‫-ر-ی- ر-ی ب-ل-ن-‬ ------------------ ‫برویم روی بالکن.‬ 0
‫ber--------ye-baalk--.‬-‬ ‫_______ r____ b__________ ‫-e-a-i- r-o-e b-a-k-n-‬-‬ -------------------------- ‫beravim rooye baalkon.‬‬‬
Sutra će ovdje biti zabava. ‫-ردا-ا---- یک --مانی---گزار -ی‌--د.‬ ‫____ ا____ ی_ م_____ ب_____ م______ ‫-ر-ا ا-ن-ا ی- م-م-ن- ب-گ-ا- م-‌-و-.- ------------------------------------- ‫فردا اینجا یک مهمانی برگزار می‌شود.‬ 0
‫---d-a -e--a- -ek-meh---ni-b--g---a--m---h---d.-‬‬ ‫______ e_____ y__ m_______ b________ m____________ ‫-a-d-a e-n-a- y-k m-h-a-n- b-r-o-a-r m---h-v-d-‬-‬ --------------------------------------------------- ‫fardaa eenjaa yek mehmaani bargozaar mi-shavad.‬‬‬
Hoćete li i Vi doći? ‫-ما--م--ی‌آی-د-‬ ‫___ ه_ م_______ ‫-م- ه- م-‌-ی-د-‬ ----------------- ‫شما هم می‌آیید؟‬ 0
‫s----a-h-- -i-a--e----‬ ‫______ h__ m___________ ‫-h-m-a h-m m---a-e-?-‬- ------------------------ ‫shomaa ham mi-aaeed?‬‬‬
Da, mi smo također pozvani. ‫ب--،--- -م---و---------.‬ ‫____ م_ ه_ د___ ش__ ا____ ‫-ل-، م- ه- د-و- ش-ه ا-م-‬ -------------------------- ‫بله، ما هم دعوت شده ایم.‬ 0
‫b-l-h- -- ham----at -hod---i---‬‬ ‫______ m_ h__ d____ s_____ i_____ ‫-a-e-, m- h-m d-v-t s-o-e- i-.-‬- ---------------------------------- ‫baleh, ma ham davat shodeh im.‬‬‬

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + perzijski (1-100) MP3 perzijski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…