Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   fa ‫فصل های سال و آب و هوا‬

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

‫16 [شانزده]‬

16 [shânz-dah]

‫فصل های سال و آب و هوا‬

[fasl-hâye sâl va âb o havâ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Ovo su godišnja doba: ‫ا-ن -- -----ای---ل-------‬ ‫___ ه_ ف__ ه__ س__ ه______ ‫-ی- ه- ف-ل ه-ی س-ل ه-ت-د-‬ --------------------------- ‫این ها فصل های سال هستند:‬ 0
i--hâ -----h----sâl-h------: i____ f________ s__ h_______ i---â f-s---â-e s-l h-s-a-d- ---------------------------- in-hâ fasl-hâye sâl hastand:
Proljeće, ljeto, ‫--ا-- -----ا--‬ ‫_____ ت________ ‫-ه-ر- ت-ب-ت-ن-‬ ---------------- ‫بهار، تابستان،‬ 0
ba-------bes-ân b_____ t_______ b-h-r- t-b-s-â- --------------- bahâr, tâbestân
jesen i zima. ‫پائ-- و ---ت--.‬ ‫_____ و ز_______ ‫-ا-ی- و ز-س-ا-.- ----------------- ‫پائیز و زمستان.‬ 0
pâ-z -a z-mestân p___ v_ z_______ p-i- v- z-m-s-â- ---------------- pâiz va zemestân
Ljeto je vruće. ‫---ستان-گرم--س--‬ ‫_______ گ__ ا____ ‫-ا-س-ا- گ-م ا-ت-‬ ------------------ ‫تابستان گرم است.‬ 0
tâ-----n--arm ---. t_______ g___ a___ t-b-s-â- g-r- a-t- ------------------ tâbestân garm ast.
Ljeti sija sunce. ‫در -اب--ان----ش-د م--درخشد-‬ ‫__ ت______ خ_____ م________ ‫-ر ت-ب-ت-ن خ-ر-ی- م-‌-ر-ش-.- ----------------------------- ‫در تابستان خورشید می‌درخشد.‬ 0
da--t-bes--n ---r---i--m-------. d__ t_______ k________ m________ d-r t-b-s-â- k-o---h-d m---â-a-. -------------------------------- dar tâbestân khor-shid mi-tâbad.
Ljeti rado idemo šetati. ‫----ا-------وس----ری- --ا-- ر-ی-ک---.‬ ‫__ ت______ د___ د____ پ____ ر__ ک_____ ‫-ر ت-ب-ت-ن د-س- د-ر-م پ-ا-ه ر-ی ک-ی-.- --------------------------------------- ‫در تابستان دوست داریم پیاده روی کنیم.‬ 0
d---t---st---d-ost--ârim p-â-e-r----konim. d__ t_______ d____ d____ p____ r___ k_____ d-r t-b-s-â- d-o-t d-r-m p-â-e r-v- k-n-m- ------------------------------------------ dar tâbestân doost dârim piâde ravi konim.
Zima je hladna. ‫ز----- سرد --ت-‬ ‫______ س__ ا____ ‫-م-ت-ن س-د ا-ت-‬ ----------------- ‫زمستان سرد است.‬ 0
z--est-n-sa---a--. z_______ s___ a___ z-m-s-â- s-r- a-t- ------------------ zemestân sard ast.
Zimi pada snijeg ili kiša. ‫-- ز-س-ا- ب-- -----را--می---رد.‬ ‫__ ز_____ ب__ ی_ ب____ م_______ ‫-ر ز-س-ا- ب-ف ی- ب-ر-ن م-‌-ا-د-‬ --------------------------------- ‫در زمستان برف یا باران می‌بارد.‬ 0
d-r-z---s-â---ar- -â----ân-m-b----. d__ z_______ b___ y_ b____ m_______ d-r z-m-s-â- b-r- y- b-r-n m-b-r-d- ----------------------------------- dar zemestân barf yâ bârân mibârad.
Zimi rado ostajemo doma. ‫د- ز-ست-ن----ت---ر----ر----ه-بم-نی--‬ ‫__ ز_____ د___ د____ د_ خ___ ب_______ ‫-ر ز-س-ا- د-س- د-ر-م د- خ-ن- ب-ا-ی-.- -------------------------------------- ‫در زمستان دوست داریم در خانه بمانیم.‬ 0
d-- --m--t-n --sh-t-r --o---d-r-m--a- k---e-be-â---. d__ z_______ b_______ d____ d____ d__ k____ b_______ d-r z-m-s-â- b-s---a- d-o-t d-r-m d-r k-â-e b-m-n-m- ---------------------------------------------------- dar zemestân bish-tar doost dârim dar khâne bemânim.
Hladno je. ‫-وا-‫-رد اس-.‬ ‫___ ‫___ ا____ ‫-و- ‫-ر- ا-ت-‬ --------------- ‫هوا ‫سرد است.‬ 0
sa-d----. s___ a___ s-r- a-t- --------- sard ast.
Pada kiša. ‫باران---‌ب-ر-.‬ ‫_____ م_______ ‫-ا-ا- م-‌-ا-د-‬ ---------------- ‫باران می‌بارد.‬ 0
bâ-----ibâ--d. b____ m_______ b-r-n m-b-r-d- -------------- bârân mibârad.
Vjetrovito je. ‫با-----و---‬ ‫___ م______ ‫-ا- م-‌-ز-.- ------------- ‫باد می‌وزد.‬ 0
bâd m--vaza-. b__ m________ b-d m---a-a-. ------------- bâd mi-vazad.
Toplo je. ‫-----گر--اس-.‬ ‫___ ‫___ ا____ ‫-و- ‫-ر- ا-ت-‬ --------------- ‫هوا ‫گرم است.‬ 0
g-rm --t. g___ a___ g-r- a-t- --------- garm ast.
Sunčano je. ‫-و--‫آفت------ت.‬ ‫___ ‫______ ا____ ‫-و- ‫-ف-ا-ی ا-ت-‬ ------------------ ‫هوا ‫آفتابی است.‬ 0
â----- a--. â_____ a___ â-t-b- a-t- ----------- âftâbi ast.
Vedro je. ‫--ا -ا------‬ ‫___ ص__ ا____ ‫-و- ص-ف ا-ت-‬ -------------- ‫هوا صاف است.‬ 0
ha-â s-- --t. h___ s__ a___ h-v- s-f a-t- ------------- havâ sâf ast.
Kakvo je vrijeme danas? ‫هوا -مرو---طو---ست؟‬ ‫___ ا____ چ___ ا____ ‫-و- ا-ر-ز چ-و- ا-ت-‬ --------------------- ‫هوا امروز چطور است؟‬ 0
h--â---roo---het-r--st? h___ e_____ c_____ a___ h-v- e-r-o- c-e-o- a-t- ----------------------- havâ emrooz chetor ast?
Danas je hladno. ‫ام-و---ر- اس--‬ ‫_____ س__ ا____ ‫-م-و- س-د ا-ت-‬ ---------------- ‫امروز سرد است.‬ 0
em-ooz --------. e_____ s___ a___ e-r-o- s-r- a-t- ---------------- emrooz sard ast.
Danas je toplo. ‫امر-ز-گ-م --ت-‬ ‫_____ گ__ ا____ ‫-م-و- گ-م ا-ت-‬ ---------------- ‫امروز گرم است.‬ 0
e--o-z-g--m--st. e_____ g___ a___ e-r-o- g-r- a-t- ---------------- emrooz garm ast.

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...