Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   sk Krátky rozhovor 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [dvadsaťdva]

Krátky rozhovor 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovački igra Više
Pušite li? F-j---e? F_______ F-j-í-e- -------- Fajčíte? 0
Prije da. Nie--d- -om --jč--. N______ s__ f______ N-e-e-y s-m f-j-i-. ------------------- Niekedy som fajčil. 0
Ali sada više ne pušim. Al- ter-z ----e--jč-m. A__ t____ u_ n________ A-e t-r-z u- n-f-j-í-. ---------------------- Ale teraz už nefajčím. 0
Smeta li Vam ako ja pušim? B-de v-m v-d--,-a----de---aj---? B___ v__ v_____ a_ b____ f______ B-d- v-m v-d-ť- a- b-d-m f-j-i-? -------------------------------- Bude vám vadiť, ak budem fajčiť? 0
Ne, apsolutno ne. Vô-ec ni-. V____ n___ V-b-c n-e- ---------- Vôbec nie. 0
Ne smeta mi. N----- -i---. N_____ m_ t__ N-v-d- m- t-. ------------- Nevadí mi to. 0
Hoćete li popiti nešto? Pr--í-e--i----čo-n-----ie? P______ s_ n____ n_ p_____ P-o-í-e s- n-e-o n- p-t-e- -------------------------- Prosíte si niečo na pitie? 0
Jedan konjak? Koňa-? K_____ K-ň-k- ------ Koňak? 0
Ne, radije pivo. N-e, -adš-j piv-. N___ r_____ p____ N-e- r-d-e- p-v-. ----------------- Nie, radšej pivo. 0
Putujete li mnogo? C--t-jete -eľa? C________ v____ C-s-u-e-e v-ľ-? --------------- Cestujete veľa? 0
Da, većinom su to poslovna putovanja. Áno, vä--inou s- t- slu-obné---sty. Á___ v_______ s_ t_ s_______ c_____ Á-o- v-č-i-o- s- t- s-u-o-n- c-s-y- ----------------------------------- Áno, väčšinou sú to služobné cesty. 0
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Ale -e--z sm---- n- -o--le-ke. A__ t____ s__ t_ n_ d_________ A-e t-r-z s-e t- n- d-v-l-n-e- ------------------------------ Ale teraz sme tu na dovolenke. 0
Kakva vrućina! T- je a-----rú-a-a! T_ j_ a__ h________ T- j- a-e h-r-č-v-! ------------------- To je ale horúčava! 0
Da, danas je stvarno vruće. Áno------ ---s-u--č-e --ľmi----úc-. Á___ d___ j_ s_______ v____ h______ Á-o- d-e- j- s-u-o-n- v-ľ-i h-r-c-. ----------------------------------- Áno, dnes je skutočne veľmi horúco. 0
Hajdemo na balkon. Po--e -a-b--kón. P____ n_ b______ P-ď-e n- b-l-ó-. ---------------- Poďme na balkón. 0
Sutra će ovdje biti zabava. Z--tra t--bu----á---. Z_____ t_ b___ p_____ Z-j-r- t- b-d- p-r-y- --------------------- Zajtra tu bude párty. 0
Hoćete li i Vi doći? P------ ----? P______ t____ P-í-e-e t-e-? ------------- Prídete tiež? 0
Da, mi smo također pozvani. Án----i-ž-s-e ---v-n-. Á___ t___ s__ p_______ Á-o- t-e- s-e p-z-a-í- ---------------------- Áno, tiež sme pozvaní. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + slovački (1-100) MP3 slovački (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…