Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   sr Ћаскање 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [двадесет и два]

22 [dvadeset i dva]

Ћаскање 3

[Ćaskanje 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Pušite li? П----е--и? П_____ л__ П-ш-т- л-? ---------- Пушите ли? 0
Pu--t---i? P_____ l__ P-š-t- l-? ---------- Pušite li?
Prije da. П-е да. П__ д__ П-е д-. ------- Пре да. 0
Pre-da. P__ d__ P-e d-. ------- Pre da.
Ali sada više ne pušim. Ал--сад---иш--не------. А__ с___ в___ н_ п_____ А-и с-д- в-ш- н- п-ш-м- ----------------------- Али сада више не пушим. 0
A-- s-da -i-e-ne ---i-. A__ s___ v___ n_ p_____ A-i s-d- v-š- n- p-š-m- ----------------------- Ali sada više ne pušim.
Smeta li Vam ako ja pušim? С-ет- -- -ам--к- ја пу-им? С____ л_ В__ а__ ј_ п_____ С-е-а л- В-м а-о ј- п-ш-м- -------------------------- Смета ли Вам ако ја пушим? 0
Sme-- -i V----k---a puši-? S____ l_ V__ a__ j_ p_____ S-e-a l- V-m a-o j- p-š-m- -------------------------- Smeta li Vam ako ja pušim?
Ne, apsolutno ne. Н-, апс-л-тно---. Н__ а________ н__ Н-, а-с-л-т-о н-. ----------------- Не, апсолутно не. 0
Ne--a------no --. N__ a________ n__ N-, a-s-l-t-o n-. ----------------- Ne, apsolutno ne.
Ne smeta mi. Н- с--т---и. Н_ с____ м__ Н- с-е-а м-. ------------ Не смета ми. 0
N- ----a mi. N_ s____ m__ N- s-e-a m-. ------------ Ne smeta mi.
Hoćete li popiti nešto? Х-ћет- ---п-пит--не--о? Х_____ л_ п_____ н_____ Х-ћ-т- л- п-п-т- н-ш-о- ----------------------- Хоћете ли попити нешто? 0
H-ć-t- -- pop-t- ---to? H_____ l_ p_____ n_____ H-c-e-e l- p-p-t- n-š-o- ------------------------ Hoćete li popiti nešto?
Jedan konjak? Је-ан-к----? Ј____ к_____ Ј-д-н к-њ-к- ------------ Један коњак? 0
J-d-n ----a-? J____ k______ J-d-n k-n-a-? ------------- Jedan konjak?
Ne, radije pivo. Не- р-д-ј--пи--. Н__ р_____ п____ Н-, р-д-ј- п-в-. ---------------- Не, радије пиво. 0
N-,------- -iv-. N__ r_____ p____ N-, r-d-j- p-v-. ---------------- Ne, radije pivo.
Putujete li mnogo? П-т-ј--- ли -н-го? П_______ л_ м_____ П-т-ј-т- л- м-о-о- ------------------ Путујете ли много? 0
P----ete-l--m----? P_______ l_ m_____ P-t-j-t- l- m-o-o- ------------------ Putujete li mnogo?
Da, većinom su to poslovna putovanja. Д-------н-- -- то-п--л-в-- -у--в-ња. Д__ в______ с_ т_ п_______ п________ Д-, в-ћ-н-м с- т- п-с-о-н- п-т-в-њ-. ------------------------------------ Да, већином су то пословна путовања. 0
D---v-c--nom-su t- -os--v-a p-t--a-j-. D__ v______ s_ t_ p_______ p_________ D-, v-c-i-o- s- t- p-s-o-n- p-t-v-n-a- -------------------------------------- Da, većinom su to poslovna putovanja.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. А-и -ад--с----вде-на -одишњем-о-мору. А__ с___ с__ о___ н_ г_______ о______ А-и с-д- с-о о-д- н- г-д-ш-е- о-м-р-. ------------------------------------- Али сада смо овде на годишњем одмору. 0
Ali---d- smo---de-n----di-njem--d---u. A__ s___ s__ o___ n_ g________ o______ A-i s-d- s-o o-d- n- g-d-š-j-m o-m-r-. -------------------------------------- Ali sada smo ovde na godišnjem odmoru.
Kakva vrućina! К--в---рућ-н-! К____ в_______ К-к-а в-у-и-а- -------------- Каква врућина! 0
Ka-va--r----na! K____ v_______ K-k-a v-u-́-n-! --------------- Kakva vrućina!
Da, danas je stvarno vruće. Д-,-данас -- ства-------ћ-. Д__ д____ ј_ с______ в_____ Д-, д-н-с ј- с-в-р-о в-у-е- --------------------------- Да, данас је стварно вруће. 0
Da---a-a--j- -t--rno vr-ć-. D__ d____ j_ s______ v_____ D-, d-n-s j- s-v-r-o v-u-́-. ---------------------------- Da, danas je stvarno vruće.
Hajdemo na balkon. Х----мо на--ал-он. Х______ н_ б______ Х-ј-е-о н- б-л-о-. ------------------ Хајдемо на балкон. 0
Hajdemo--a -a-kon. H______ n_ b______ H-j-e-o n- b-l-o-. ------------------ Hajdemo na balkon.
Sutra će ovdje biti zabava. С-т----е--в-- б-----а-а--. С____ ћ_ о___ б___ з______ С-т-а ћ- о-д- б-т- з-б-в-. -------------------------- Сутра ће овде бити забава. 0
S-t-a -----vde--------bava. S____ ć_ o___ b___ z______ S-t-a c-e o-d- b-t- z-b-v-. --------------------------- Sutra će ovde biti zabava.
Hoćete li i Vi doći? Хоћ--- ли - В--д--и-? Х_____ л_ и В_ д_____ Х-ћ-т- л- и В- д-ћ-?- --------------------- Хоћете ли и Ви доћи?? 0
H-ć-t- l--i -- -o---?? H_____ l_ i V_ d_____ H-c-e-e l- i V- d-c-i-? ----------------------- Hoćete li i Vi doći??
Da, mi smo također pozvani. Д-,------о-т---ђе --з-а-и. Д__ м_ с__ т_____ п_______ Д-, м- с-о т-к-ђ- п-з-а-и- -------------------------- Да, ми смо такође позвани. 0
Da- ----mo-takođe -oz-an-. D__ m_ s__ t_____ p_______ D-, m- s-o t-k-đ- p-z-a-i- -------------------------- Da, mi smo takođe pozvani.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…