Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   ur ‫جان پہچان کرنا‬

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

‫3 [تین]‬

teen

‫جان پہچان کرنا‬

[jaan pehchan karna]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski urdu igra Više
Bog! / Bok! ‫ہ-ل-‬ ‫_____ ‫-ی-و- ------ ‫ہیلو‬ 0
h--lo h____ h-l-o ----- hello
Dobar dan! ‫-لام‬ ‫_____ ‫-ل-م- ------ ‫سلام‬ 0
s-l-m s____ s-l-m ----- salam
Kako ste? / Kako si? ‫----حال ہ--‬ ‫___ ح__ ہ___ ‫-ی- ح-ل ہ-؟- ------------- ‫کیا حال ہے؟‬ 0
kya--aa- hai? k__ h___ h___ k-a h-a- h-i- ------------- kya haal hai?
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? ‫-ی- -- ---پ--- رہ-----ل--ہی--‬ ‫___ آ_ ی___ ک_ ر___ و___ ہ____ ‫-ی- آ- ی-ر- ک- ر-ن- و-ل- ہ-ں-‬ ------------------------------- ‫کیا آپ یورپ کے رہنے والے ہیں؟‬ 0
k-a aap-Eu-o-e k--r-h-e--al-y---i-? k__ a__ E_____ k_ r____ w____ h____ k-a a-p E-r-p- k- r-h-e w-l-y h-i-? ----------------------------------- kya aap Europe ke rehne walay hain?
Jeste li Vi iz Amerike? ‫-ی-----ام-----ک- رہنے --لے ---؟‬ ‫___ آ_ ا_____ ک_ ر___ و___ ہ____ ‫-ی- آ- ا-ر-ک- ک- ر-ن- و-ل- ہ-ں-‬ --------------------------------- ‫کیا آپ امریکا کے رہنے والے ہیں؟‬ 0
kya---- A-erica--e r-h---wal----a--? k__ a__ A______ k_ r____ w____ h____ k-a a-p A-e-i-a k- r-h-e w-l-y h-i-? ------------------------------------ kya aap America ke rehne walay hain?
Jeste li Vi iz Azije? ‫--ا آپ----یا س--ہیں-‬ ‫___ آ_ ا____ س_ ہ____ ‫-ی- آ- ا-ش-ا س- ہ-ں-‬ ---------------------- ‫کیا آپ ایشیا سے ہیں؟‬ 0
kya aa- as-- -e--ai-? k__ a__ a___ s_ h____ k-a a-p a-i- s- h-i-? --------------------- kya aap asia se hain?
U kojem hotelu ste smješteni? ‫آ- کس---ٹل-م-- ر-تے -یں؟‬ ‫__ ک_ ہ___ م__ ر___ ہ____ ‫-پ ک- ہ-ٹ- م-ں ر-ت- ہ-ں-‬ -------------------------- ‫آپ کس ہوٹل میں رہتے ہیں؟‬ 0
aa---is --t-----------t---h---? a__ k__ h____ m___ r_____ h____ a-p k-s h-t-l m-i- r-h-a- h-i-? ------------------------------- aap kis hotel mein rehtay hain?
Koliko dugo ste već ovdje? ‫آپ-ی-اں -- -ے--یں؟‬ ‫__ ی___ ک_ س_ ہ____ ‫-پ ی-ا- ک- س- ہ-ں-‬ -------------------- ‫آپ یہاں کب سے ہیں؟‬ 0
a-p--aha- k---se-----? a__ y____ k__ s_ h____ a-p y-h-n k-b s- h-i-? ---------------------- aap yahan kab se hain?
Koliko dugo ostajete? ‫-پ ------ر-یں-گے؟‬ ‫__ ک_ ت_ ر___ گ___ ‫-پ ک- ت- ر-ی- گ-؟- ------------------- ‫آپ کب تک رکیں گے؟‬ 0
aa------t-- --in --? a__ k__ t__ r___ g__ a-p k-b t-q r-i- g-? -------------------- aap kab taq rkin ge?
Dopada li Vam se ovdje? ‫ک---آپ-کو ی--- ا-ھا ل- --ا-ہ--‬ ‫___ آ_ ک_ ی___ ا___ ل_ ر__ ہ___ ‫-ی- آ- ک- ی-ا- ا-ھ- ل- ر-ا ہ-؟- -------------------------------- ‫کیا آپ کو یہاں اچھا لگ رہا ہے؟‬ 0
k-a-aap -o-ya--n ac-aa --- r--- h-i? k__ a__ k_ y____ a____ l__ r___ h___ k-a a-p k- y-h-n a-h-a l-g r-h- h-i- ------------------------------------ kya aap ko yahan achaa lag raha hai?
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? ‫کی--آپ -----چھٹ-و- پ--ہی-؟‬ ‫___ آ_ ی___ چ_____ پ_ ہ____ ‫-ی- آ- ی-ا- چ-ٹ-و- پ- ہ-ں-‬ ---------------------------- ‫کیا آپ یہاں چھٹیوں پر ہیں؟‬ 0
k-----p ya--- chu-iyo--par ha-n? k__ a__ y____ c_______ p__ h____ k-a a-p y-h-n c-u-i-o- p-r h-i-? -------------------------------- kya aap yahan chudiyon par hain?
Posjetite me jednom! ‫-بھی --ھ -ے----- -‬ ‫____ م__ س_ م___ -_ ‫-ب-ی م-ھ س- م-ی- -- -------------------- ‫کبھی مجھ سے ملیے -‬ 0
k-bhi-mali-----j---- - k____ m_____ m___ s_ - k-b-i m-l-y- m-j- s- - ---------------------- kabhi maliye mujh se -
Ovo je moja adresa. ‫ی- می-ا-پت---ے-‬ ‫__ م___ پ__ ہ___ ‫-ہ م-ر- پ-ہ ہ--- ----------------- ‫یہ میرا پتہ ہے-‬ 0
y-h-me-a --ta -a--- y__ m___ p___ h__ - y-h m-r- p-t- h-i - ------------------- yeh mera pata hai -
Hoćemo li se sutra vidjeti? ‫ک-- ---کل م--ں گ--‬ ‫___ ہ_ ک_ م___ گ___ ‫-ی- ہ- ک- م-ی- گ-؟- -------------------- ‫کیا ہم کل ملیں گے؟‬ 0
ky- --m --l------n ge? k__ h__ k__ m_____ g__ k-a h-m k-l m-l-i- g-? ---------------------- kya hum kal milein ge?
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. ‫م-- --ک-جے ----جھے--چ---ا--ہے-‬ ‫___ ف ک___ گ_ م___ ک__ ک__ ہ___ ‫-ع- ف ک-ج- گ- م-ھ- ک-ھ ک-م ہ--- -------------------------------- ‫معا ف کیجے گا مجھے کچھ کام ہے-‬ 0
Muan-- k--- -- muj-- kuc- -aa--h-- - M___ f k___ g_ m____ k___ k___ h__ - M-a- f k-j- g- m-j-e k-c- k-a- h-i - ------------------------------------ Muan f kije ga mujhe kuch kaam hai -
Bok! / Bog! / Zbogom! ‫خ-- ح---‬ ‫___ ح____ ‫-د- ح-ف-‬ ---------- ‫خدا حافظ‬ 0
k-ud---a-iz k____ H____ k-u-a H-f-z ----------- khuda Hafiz
Doviđenja! ‫پ-ر-م-یں--- --خد- -ا--‬ ‫___ م___ گ_ / خ__ ح____ ‫-ھ- م-ی- گ- / خ-ا ح-ف-‬ ------------------------ ‫پھر ملیں گے / خدا حافظ‬ 0
ph-- -ile----e p___ m_____ g_ p-i- m-l-i- g- -------------- phir milein ge
Do uskoro! ‫-ل- م--ں گ-‬ ‫___ م___ گ__ ‫-ل- م-ی- گ-‬ ------------- ‫جلد ملیں گے‬ 0
j----mi--i---e j___ m_____ g_ j-l- m-l-i- g- -------------- jald milein ge

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + urdu (1-100) MP3 urdu (1-100)
Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!