Zbirka izraza

hr U restoranu 3   »   nl In het restaurant 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [eenendertig]

In het restaurant 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nizozemski igra Više
Htio / htjela bih predjelo. I- ----graa- -en--o-r-e-e-ht. I_ w__ g____ e__ v___________ I- w-l g-a-g e-n v-o-g-r-c-t- ----------------------------- Ik wil graag een voorgerecht. 0
Htio / htjela bih salatu. Ik -il -r-a---e- s--a-e. I_ w__ g____ e__ s______ I- w-l g-a-g e-n s-l-d-. ------------------------ Ik wil graag een salade. 0
Htio / htjela bih juhu. Ik -il----a- --ep. I_ w__ g____ s____ I- w-l g-a-g s-e-. ------------------ Ik wil graag soep. 0
Htio / htjela bih desert. Ik-w-l-------e-- to---e. I_ w__ g____ e__ t______ I- w-l g-a-g e-n t-e-j-. ------------------------ Ik wil graag een toetje. 0
Htio / htjela bih sladoled s vrhnjem. Ik w-l--------j- met-slagro-m. I_ w__ g____ i__ m__ s________ I- w-l g-a-g i-s m-t s-a-r-o-. ------------------------------ Ik wil graag ijs met slagroom. 0
Htio / htjela bih voće ili sir. Ik-wi---raag --u-t--- -aas. I_ w__ g____ f____ o_ k____ I- w-l g-a-g f-u-t o- k-a-. --------------------------- Ik wil graag fruit of kaas. 0
Htjeli / htjele bismo doručkovati. W-j -i-l-----a---on--i-t-n. W__ w_____ g____ o_________ W-j w-l-e- g-a-g o-t-i-t-n- --------------------------- Wij willen graag ontbijten. 0
Htjeli / htjele bismo ručati. Wi-------- g--ag--u--h--. W__ w_____ g____ l_______ W-j w-l-e- g-a-g l-n-h-n- ------------------------- Wij willen graag lunchen. 0
Htjeli / htjele bismo večerati. W-j wi-le- graa- di-----. W__ w_____ g____ d_______ W-j w-l-e- g-a-g d-n-r-n- ------------------------- Wij willen graag dineren. 0
Što biste htjeli / htjele za doručak? W-- wi-- ----s--nt-i-t? W__ w___ u a__ o_______ W-t w-l- u a-s o-t-i-t- ----------------------- Wat wilt u als ontbijt? 0
Pecivo s marmeladom i medom? B---d-e- me--ja------onin-? B_______ m__ j__ e_ h______ B-o-d-e- m-t j-m e- h-n-n-? --------------------------- Broodjes met jam en honing? 0
Тоst s kobasicom i sirom? T--s- met ---s-----k---? T____ m__ w____ e_ k____ T-a-t m-t w-r-t e- k-a-? ------------------------ Toast met worst en kaas? 0
Kuhano jaje? E-n g-k--k- --? E__ g______ e__ E-n g-k-o-t e-? --------------- Een gekookt ei? 0
Jaje na oko? Ee- -pie--l-i? E__ s_________ E-n s-i-g-l-i- -------------- Een spiegelei? 0
Omlet? E-- --e-e-? E__ o______ E-n o-e-e-? ----------- Een omelet? 0
Molim još jedan jogurt. N-g e-- --ghur-- a----bli-f-. N__ e__ y_______ a___________ N-g e-n y-g-u-t- a-s-u-l-e-t- ----------------------------- Nog een yoghurt, alstublieft. 0
Molim još soli i papra. Gra-g n-g--ou---n -----. G____ n__ z___ e_ p_____ G-a-g n-g z-u- e- p-p-r- ------------------------ Graag nog zout en peper. 0
Molim još jednu čašu vode. N-g -en-g-a----t-r--als-u-li-f-. N__ e__ g___ w_____ a___________ N-g e-n g-a- w-t-r- a-s-u-l-e-t- -------------------------------- Nog een glas water, alstublieft. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + nizozemski (1-100) MP3 nizozemski (1-100)
Video nije pronađen!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušatelji nesvjesno obraćaju pozornost na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To također uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom osobnosti. Glas također igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, primjerice, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Tko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje dojam neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Stanke su također bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušatelji vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 stanki u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Dali si znao?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je materinski jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svatko može odabrati koji norveški želi učiti!