Zbirka izraza

hr Pripreme za put   »   be Падрыхтаванне да паездкі

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

47 [сорак сем]

47 [sorak sem]

Падрыхтаванне да паездкі

[Padrykhtavanne da paezdkі]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bjeloruski igra Više
Moraš spakirati naš kovčeg! Ты--у--- --а--в-ц- на------д--. Т_ м____ у________ н__ ч_______ Т- м-с-ш у-а-а-а-ь н-ш ч-м-д-н- ------------------------------- Ты мусіш упакаваць наш чамадан. 0
T- m-s-sh upakavat-’ -as--c----da-. T_ m_____ u_________ n___ c________ T- m-s-s- u-a-a-a-s- n-s- c-a-a-a-. ----------------------------------- Ty musіsh upakavats’ nash chamadan.
Ne smiješ ništa zaboraviti! Т- не-па---е--н-ч--а -а-ыць. Т_ н_ п______ н_____ з______ Т- н- п-в-н-н н-ч-г- з-б-ц-. ---------------------------- Ты не павінен нічога забыць. 0
T---- p---n------ho---za-yts’. T_ n_ p______ n______ z_______ T- n- p-v-n-n n-c-o-a z-b-t-’- ------------------------------ Ty ne pavіnen nіchoga zabyts’.
Trebaš veliki kofer! Т--е-----эбн--вялі-і -ам-да-! Т___ п_______ в_____ ч_______ Т-б- п-т-э-н- в-л-к- ч-м-д-н- ----------------------------- Табе патрэбны вялікі чамадан! 0
Tab- -at-ebn--vy----і -h---d--! T___ p_______ v______ c________ T-b- p-t-e-n- v-a-і-і c-a-a-a-! ------------------------------- Tabe patrebny vyalіkі chamadan!
Ne zaboravi putovnicu! Не-заб---- -ам-жн---аш-арт! Н_ з______ з______ п_______ Н- з-б-д-ь з-м-ж-ы п-ш-а-т- --------------------------- Не забудзь замежны пашпарт! 0
N- ----dz- ---ezhn---a-hp-r-! N_ z______ z_______ p________ N- z-b-d-’ z-m-z-n- p-s-p-r-! ----------------------------- Ne zabudz’ zamezhny pashpart!
Ne zaboravi avionsku kartu! Не--аб-дз--бі--т-----а--лёт! Н_ з______ б____ н_ с_______ Н- з-б-д-ь б-л-т н- с-м-л-т- ---------------------------- Не забудзь білет на самалёт! 0
Ne--abu-z’ -іle- na s-m-l-t! N_ z______ b____ n_ s_______ N- z-b-d-’ b-l-t n- s-m-l-t- ---------------------------- Ne zabudz’ bіlet na samalet!
Ne zaboravi putne čekove! Н- -абудз--п--ар-жны- -э--! Н_ з______ п_________ ч____ Н- з-б-д-ь п-д-р-ж-ы- ч-к-! --------------------------- Не забудзь падарожныя чэкі! 0
N--za----’---da---hn--a-----і! N_ z______ p___________ c_____ N- z-b-d-’ p-d-r-z-n-y- c-e-і- ------------------------------ Ne zabudz’ padarozhnyya chekі!
Ponesi kremu za sunčanje. Ваз-мі -онцаа-о--- --эм. В_____ с__________ к____ В-з-м- с-н-а-х-ў-ы к-э-. ------------------------ Вазьмі сонцаахоўны крэм. 0
V-z’m--s-n---------y ----. V_____ s____________ k____ V-z-m- s-n-s-a-h-u-y k-e-. -------------------------- Vaz’mі sontsaakhouny krem.
Ponesi sunčane naočale. В---мі-с-нц-а-о-ныя -к-ля--. В_____ с___________ а_______ В-з-м- с-н-а-х-ў-ы- а-у-я-ы- ---------------------------- Вазьмі сонцаахоўныя акуляры. 0
Vaz’mі s--tsa----unyya-a------y. V_____ s______________ a________ V-z-m- s-n-s-a-h-u-y-a a-u-y-r-. -------------------------------- Vaz’mі sontsaakhounyya akulyary.
Ponesi šešir za sunce. В--ь---к---люш--- с--ца. В_____ к______ а_ с_____ В-з-м- к-п-л-ш а- с-н-а- ------------------------ Вазьмі капялюш ад сонца. 0
V--’-і --pya--u---a- -on---. V_____ k_________ a_ s______ V-z-m- k-p-a-y-s- a- s-n-s-. ---------------------------- Vaz’mі kapyalyush ad sontsa.
Hoćeš li ponijeti autokartu? Х---ш -з-----арту-д--ог? Х____ у____ к____ д_____ Х-ч-ш у-я-ь к-р-у д-р-г- ------------------------ Хочаш узяць карту дарог? 0
Khoc-a-h u-y-ts’ -a-----a-o-? K_______ u______ k____ d_____ K-o-h-s- u-y-t-’ k-r-u d-r-g- ----------------------------- Khochash uzyats’ kartu darog?
Hoćeš li ponijeti turistički vodič? Х-ч-ш у--ць -у-ы-ты-ны -аве---к? Х____ у____ т_________ д________ Х-ч-ш у-я-ь т-р-с-ы-н- д-в-д-і-? -------------------------------- Хочаш узяць турыстычны даведнік? 0
Kh-c--sh -z-a-----ur-styc-----av--nі-? K_______ u______ t__________ d________ K-o-h-s- u-y-t-’ t-r-s-y-h-y d-v-d-і-? -------------------------------------- Khochash uzyats’ turystychny davednіk?
Hoćeš li ponijeti kišobran? Х-ч-ш-у-яць----а--н? Х____ у____ п_______ Х-ч-ш у-я-ь п-р-с-н- -------------------- Хочаш узяць парасон? 0
K---h-s--u---t-’-par--on? K_______ u______ p_______ K-o-h-s- u-y-t-’ p-r-s-n- ------------------------- Khochash uzyats’ parason?
Misli na hlače, košulje, čarape. П--ума--а--ш-а---- --шу--х- -к---э-ках. П______ а_ ш______ к_______ ш__________ П-д-м-й а- ш-а-а-, к-ш-л-х- ш-а-п-т-а-. --------------------------------------- Падумай аб штанах, кашулях, шкарпэтках. 0
Pad---y -- sht--a--, -a--ul------s-kar-e-k-kh. P______ a_ s________ k__________ s____________ P-d-m-y a- s-t-n-k-, k-s-u-y-k-, s-k-r-e-k-k-. ---------------------------------------------- Padumay ab shtanakh, kashulyakh, shkarpetkakh.
Misli na kravate, remene, sakoe. Падума- -б--ал-------,--ам-ня-, ---жа-ах. П______ а_ г__________ р_______ п________ П-д-м-й а- г-л-ш-у-а-, р-м-н-х- п-н-а-а-. ----------------------------------------- Падумай аб гальштуках, рамянях, пінжаках. 0
P-d---y -b-ga-’---ukak-,---m------h,-pі--h----h. P______ a_ g____________ r__________ p__________ P-d-m-y a- g-l-s-t-k-k-, r-m-a-y-k-, p-n-h-k-k-. ------------------------------------------------ Padumay ab gal’shtukakh, ramyanyakh, pіnzhakakh.
Misli na pidžame, spavaćice i majice. П--ум-й аб пі-а---, ---ных -ашу-ях-і----ка-. П______ а_ п_______ н_____ к______ і м______ П-д-м-й а- п-ж-м-х- н-ч-ы- к-ш-л-х і м-й-а-. -------------------------------------------- Падумай аб піжамах, начных кашулях і майках. 0
Pa---a--ab --zh-makh, na--n--h ---hu---kh-і-ma-k---. P______ a_ p_________ n_______ k_________ і m_______ P-d-m-y a- p-z-a-a-h- n-c-n-k- k-s-u-y-k- і m-y-a-h- ---------------------------------------------------- Padumay ab pіzhamakh, nachnykh kashulyakh і maykakh.
Trebaš cipele, sandale i čizme. Т--- патрэ--ы---уфл-,-с-н--л--і б---. Т___ п________ т_____ с______ і б____ Т-б- п-т-э-н-я т-ф-і- с-н-а-і і б-т-. ------------------------------------- Табе патрэбныя туфлі, сандалі і боты. 0
T--e-pat---n-ya t-fl-- s-----і - ----. T___ p_________ t_____ s______ і b____ T-b- p-t-e-n-y- t-f-і- s-n-a-і і b-t-. -------------------------------------- Tabe patrebnyya tuflі, sandalі і boty.
Trebaš maramice, sapun i škarice za nokte. Табе --т--бныя нас-ў--- -ы-- - -а------ыя -аж--цы. Т___ п________ н_______ м___ і м_________ н_______ Т-б- п-т-э-н-я н-с-ў-і- м-л- і м-н-к-р-ы- н-ж-і-ы- -------------------------------------------------- Табе патрэбныя насоўкі, мыла і манікюрныя нажніцы. 0
Tab- -a-r--n--- n----k-- --l- і m-n---u--y-a -------s-. T___ p_________ n_______ m___ і m___________ n_________ T-b- p-t-e-n-y- n-s-u-і- m-l- і m-n-k-u-n-y- n-z-n-t-y- ------------------------------------------------------- Tabe patrebnyya nasoukі, myla і manіkyurnyya nazhnіtsy.
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. Та-е пат--бны- гр-бя--ц-----н-- шч-тк--- зубн-- -ас--. Т___ п________ г________ з_____ ш_____ і з_____ п_____ Т-б- п-т-э-н-я г-а-я-е-, з-б-а- ш-о-к- і з-б-а- п-с-а- ------------------------------------------------------ Табе патрэбныя грабянец, зубная шчотка і зубная паста. 0
Tabe pat--b-yya g-abya--t-- -u-na-a ------ka---zu-nay---as-a. T___ p_________ g__________ z______ s_______ і z______ p_____ T-b- p-t-e-n-y- g-a-y-n-t-, z-b-a-a s-c-o-k- і z-b-a-a p-s-a- ------------------------------------------------------------- Tabe patrebnyya grabyanets, zubnaya shchotka і zubnaya pasta.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + bjeloruski (1-100) MP3 bjeloruski (1-100)
Video nije pronađen!

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Budući da će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se također mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tomu je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezični hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Dali si znao?
Češki je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička povijest oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim točkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno Pri tome se otkriva puno novih stvari.