Zbirka izraza

hr Raditi   »   he ‫לעבוד‬

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

‫55 [חמישים וחמש]‬

55 [xamishim w'xamesh]

‫לעבוד‬

la'avod

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Što ste po zanimanju? ‫במה -- /-ה -ו-- / ת?‬ ‫___ א_ / ה ע___ / ת__ ‫-מ- א- / ה ע-ב- / ת-‬ ---------------------- ‫במה את / ה עובד / ת?‬ 0
ba-----ta---t o-e-/-vede-? b____ a______ o___________ b-m-h a-a-/-t o-e-/-v-d-t- -------------------------- bameh atah/at oved/ovedet?
Moj muž je liječnik po zanimanju. ‫---- רו--.‬ ‫____ ר_____ ‫-ע-י ר-פ-.- ------------ ‫בעלי רופא.‬ 0
b--al- --f-. b_____ r____ b-'-l- r-f-. ------------ ba'ali rofe.
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. ‫-ני---בד- -א------צי מ-ר-.‬ ‫___ ע____ כ____ ב___ מ_____ ‫-נ- ע-ב-ת כ-ח-ת ב-צ- מ-ר-.- ---------------------------- ‫אני עובדת כאחות בחצי משרה.‬ 0
a-- --edet-k'axot -e-atsi --ss---. a__ o_____ k_____ b______ m_______ a-i o-e-e- k-a-o- b-x-t-i m-s-r-h- ---------------------------------- ani ovedet k'axot bexatsi missrah.
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. ‫---ו- --א-לגמלאות-‬ ‫_____ נ__ ל________ ‫-ק-ו- נ-א ל-מ-א-ת-‬ -------------------- ‫בקרוב נצא לגמלאות.‬ 0
b---r-- netse leg--la'ot. b______ n____ l__________ b-q-r-v n-t-e l-g-m-a-o-. ------------------------- b'qarov netse legimla'ot.
Ali porezi su visoki. ‫א-ל -מי-י--ג--הי--‬ ‫___ ה_____ ג_______ ‫-ב- ה-י-י- ג-ו-י-.- -------------------- ‫אבל המיסים גבוהים.‬ 0
aval h------ gv----. a___ h______ g______ a-a- h-m-s-m g-o-i-. -------------------- aval hamisim gvohim.
I zdravstveno osiguranje je skupo. ‫ו---ט-ח ה-פו---י--.‬ ‫_______ ה_____ י____ ‫-ה-י-ו- ה-פ-א- י-ר-‬ --------------------- ‫והביטוח הרפואי יקר.‬ 0
w-h--it--- h--e-u'--y-qar. w_________ h_______ y_____ w-h-b-t-a- h-r-f-'- y-q-r- -------------------------- w'habituax harefu'i yaqar.
Što želiš jednom postati? ‫--- --צה - - ---ו--ב---ד?‬ ‫___ ת___ / י ל____ ב______ ‫-מ- ת-צ- / י ל-ב-ד ב-ת-ד-‬ --------------------------- ‫במה תרצה / י לעבוד בעתיד?‬ 0
v---- -irtse-/-irts--la'avo---'at--? v____ t_____________ l______ b______ v-m-h t-r-s-h-t-r-s- l-'-v-d b-a-i-? ------------------------------------ vameh tirtseh/tirtsi la'avod b'atid?
Želim biti inženjer. ‫--י-רוצה ל-י---מהנדס-/-ת-‬ ‫___ ר___ ל____ מ____ / ת__ ‫-נ- ר-צ- ל-י-ת מ-נ-ס / ת-‬ --------------------------- ‫אני רוצה להיות מהנדס / ת.‬ 0
an- rot-e-/-o--ah---h-o- -eh-nd-s-me--nd-se-. a__ r____________ l_____ m___________________ a-i r-t-e-/-o-s-h l-h-o- m-h-n-e-/-e-a-d-s-t- --------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lihiot mehandes/mehandeset.
Želim studirati na sveučilištu. ‫אני-ר--------ד -א-ניברס----‬ ‫___ ר___ ל____ ב____________ ‫-נ- ר-צ- ל-מ-ד ב-ו-י-ר-י-ה-‬ ----------------------------- ‫אני רוצה ללמוד באוניברסיטה.‬ 0
a-- r--se--r----- --l-od-b-'--i-------h. a__ r____________ l_____ b______________ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-o- b-'-n-v-r-i-a-. ---------------------------------------- ani rotseh/rotsah lilmod ba'universitah.
Ja sam pripravnik. ‫א-- מתמ-ה.‬ ‫___ מ______ ‫-נ- מ-מ-ה-‬ ------------ ‫אני מתמחה.‬ 0
an---i-maxeh-mi--axa-. a__ m_________________ a-i m-t-a-e-/-i-m-x-h- ---------------------- ani mitmaxeh/mitmaxah.
Ne zarađujem puno. ‫----ל- -ר--י- / ה--ר-ה-‬ ‫___ ל_ מ_____ / ה ה_____ ‫-נ- ל- מ-ו-י- / ה ה-ב-.- ------------------------- ‫אני לא מרוויח / ה הרבה.‬ 0
a-- -- ma-w--x-mar-ixa- har-eh. a__ l_ m_______________ h______ a-i l- m-r-i-x-m-r-i-a- h-r-e-. ------------------------------- ani lo marwiax/marwixah harbeh.
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. ‫אני----ה התמ----ב-ו-.‬ ‫___ ע___ ה_____ ב_____ ‫-נ- ע-ש- ה-מ-ו- ב-ו-.- ----------------------- ‫אני עושה התמחות בחול.‬ 0
a-- ------o--ah hi-m-x----’-ul. a__ o__________ h_______ b_____ a-i o-s-h-o-s-h h-t-a-u- b-x-l- ------------------------------- ani osseh/ossah hitmaxut b’xul.
Ovo je moj šef. ‫זה -מנ------.‬ ‫__ ה____ ש____ ‫-ה ה-נ-ל ש-י-‬ --------------- ‫זה המנהל שלי.‬ 0
z-h ham-na--- s-e--. z__ h________ s_____ z-h h-m-n-h-l s-e-i- -------------------- zeh hamenahel sheli.
Imam drage kolege. ‫יש ל- -----ת נחמדי--‬ ‫__ ל_ ק_____ נ_______ ‫-ש ל- ק-ל-ו- נ-מ-י-.- ---------------------- ‫יש לי קולגות נחמדים.‬ 0
y----l---ol-go- n----di-. y___ l_ q______ n________ y-s- l- q-l-g-t n-x-a-i-. ------------------------- yesh li qolegot nexmadim.
U podne uvijek idemo u kantinu. ‫אנ--- ת-----וכלי---ה---ם--מז-ו--‬ ‫_____ ת___ א_____ צ_____ ב_______ ‫-נ-נ- ת-י- א-כ-י- צ-ר-י- ב-ז-ו-.- ---------------------------------- ‫אנחנו תמיד אוכלים צהריים במזנון.‬ 0
a--xn- ----d --hl-- ts--orai--bamizn--. a_____ t____ o_____ t________ b________ a-a-n- t-m-d o-h-i- t-o-o-a-m b-m-z-o-. --------------------------------------- anaxnu tamid okhlim tsohoraim bamiznon.
Tražim radno mjesto. ‫א-י-מ--- / ---ב---.‬ ‫___ מ___ / ת ע______ ‫-נ- מ-פ- / ת ע-ו-ה-‬ --------------------- ‫אני מחפש / ת עבודה.‬ 0
ani me-a--ss-me--p-s--t --od-h. a__ m__________________ a______ a-i m-x-p-s-/-e-a-e-s-t a-o-a-. ------------------------------- ani mexapess/mexapesset avodah.
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. ‫-ני מו-ט- / - כב-----.‬ ‫___ מ____ / ת כ__ ש____ ‫-נ- מ-ב-ל / ת כ-ר ש-ה-‬ ------------------------ ‫אני מובטל / ת כבר שנה.‬ 0
an- mu--al/m-vt--et--var sh----. a__ m______________ k___ s______ a-i m-v-a-/-u-t-l-t k-a- s-a-a-. -------------------------------- ani muvtal/muvtelet kvar shanah.
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. ‫-ש-הרבה מ-י-מו--ל----א-ץ-‬ ‫__ ה___ מ__ מ______ ב_____ ‫-ש ה-ב- מ-י מ-ב-ל-ם ב-ר-.- --------------------------- ‫יש הרבה מדי מובטלים בארץ.‬ 0
ye-- h--b-h-m-d---m--t-lim -a-ar--s. y___ h_____ m____ m_______ b________ y-s- h-r-e- m-d-y m-v-a-i- b-'-r-t-. ------------------------------------ yesh harbeh miday muvtalim ba'arets.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + hebrejski (1-100) MP3 hebrejski (1-100)
Video nije pronađen!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?