Zbirka izraza

hr Raditi   »   da Arbejde

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [femoghalvtreds]

Arbejde

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski danski igra Više
Što ste po zanimanju? Hv-- ar---der han s-m? H___ a_______ h__ s___ H-a- a-b-j-e- h-n s-m- ---------------------- Hvad arbejder han som? 0
Moj muž je liječnik po zanimanju. M---m-n- e- læ-e. M__ m___ e_ l____ M-n m-n- e- l-g-. ----------------- Min mand er læge. 0
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. J-- arbej-er------ds -om -y---l--ers-e. J__ a_______ d______ s__ s_____________ J-g a-b-j-e- d-l-i-s s-m s-g-p-e-e-s-e- --------------------------------------- Jeg arbejder deltids som sygeplejerske. 0
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. V------sn-r-----p--s---. V_ g__ s____ p_ p_______ V- g-r s-a-t p- p-n-i-n- ------------------------ Vi går snart på pension. 0
Ali porezi su visoki. M-n-skatt---e--h--. M__ s______ e_ h___ M-n s-a-t-n e- h-j- ------------------- Men skatten er høj. 0
I zdravstveno osiguranje je skupo. Og sy--s--ringe- er---r. O_ s____________ e_ d___ O- s-g-s-k-i-g-n e- d-r- ------------------------ Og sygesikringen er dyr. 0
Što želiš jednom postati? Hv---vi- du-----? H___ v__ d_ v____ H-a- v-l d- v-r-? ----------------- Hvad vil du være? 0
Želim biti inženjer. J----il----e--n-eni--. J__ v__ v___ i________ J-g v-l v-r- i-g-n-ø-. ---------------------- Jeg vil være ingeniør. 0
Želim studirati na sveučilištu. Je-------æ----å u-i-e--------. J__ v__ l___ p_ u_____________ J-g v-l l-s- p- u-i-e-s-t-t-t- ------------------------------ Jeg vil læse på universitetet. 0
Ja sam pripravnik. J-g--r--r---ikant. J__ e_ p__________ J-g e- p-a-t-k-n-. ------------------ Jeg er praktikant. 0
Ne zarađujem puno. J-g---en-- i--e -----. J__ t_____ i___ m_____ J-g t-e-e- i-k- m-g-t- ---------------------- Jeg tjener ikke meget. 0
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. Je- -r - ---kt-k-- ---a---t. J__ e_ i p______ i u________ J-g e- i p-a-t-k i u-l-n-e-. ---------------------------- Jeg er i praktik i udlandet. 0
Ovo je moj šef. De---r-m-n-chef. D__ e_ m__ c____ D-t e- m-n c-e-. ---------------- Det er min chef. 0
Imam drage kolege. J-g-har r--e kol-e---r. J__ h__ r___ k_________ J-g h-r r-r- k-l-e-a-r- ----------------------- Jeg har rare kollegaer. 0
U podne uvijek idemo u kantinu. I-fr----t-au--n g-r--i-a-t-d-i--an-ine-. I f____________ g__ v_ a____ i k________ I f-o-o-t-a-s-n g-r v- a-t-d i k-n-i-e-. ---------------------------------------- I frokostpausen går vi altid i kantinen. 0
Tražim radno mjesto. J---søge---ob. J__ s____ j___ J-g s-g-r j-b- -------------- Jeg søger job. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. J-g--ar ---e--a---j-sløs---e- -r. J__ h__ v____ a_________ i e_ å__ J-g h-r v-r-t a-b-j-s-ø- i e- å-. --------------------------------- Jeg har været arbejdsløs i et år. 0
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. D----r -o- ma-ge ---ejdslø-e i--e---e- -and. D__ e_ f__ m____ a__________ i d__ h__ l____ D-r e- f-r m-n-e a-b-j-s-ø-e i d-t h-r l-n-. -------------------------------------------- Der er for mange arbejdsløse i det her land. 0

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?