Zbirka izraza

hr Raditi   »   ca Treballar

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [cinquanta-cinc]

Treballar

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski katalonski igra Više
Što ste po zanimanju? De--u------al-a -o---? D_ q__ t_______ v_____ D- q-è t-e-a-l- v-s-è- ---------------------- De què treballa vostè? 0
Moj muž je liječnik po zanimanju. El-meu-m-rit é- metge. E_ m__ m____ é_ m_____ E- m-u m-r-t é- m-t-e- ---------------------- El meu marit és metge. 0
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. (J-- -r-b---o--om --i--e-mer----te-p- --rcial. (___ t_______ c__ a i________ a t____ p_______ (-o- t-e-a-l- c-m a i-f-r-e-a a t-m-s p-r-i-l- ---------------------------------------------- (Jo) treballo com a infermera a temps parcial. 0
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. Av-a- e-s-------r--. A____ e__ j_________ A-i-t e-s j-b-l-r-m- -------------------- Aviat ens jubilarem. 0
Ali porezi su visoki. P------s -m-----s -ón a-ts. P___ e__ i_______ s__ a____ P-r- e-s i-p-s-o- s-n a-t-. --------------------------- Però els impostos són alts. 0
I zdravstveno osiguranje je skupo. I--’ass-guranç- de----u- -s----a. I l____________ d_ s____ é_ c____ I l-a-s-g-r-n-a d- s-l-t é- c-r-. --------------------------------- I l’assegurança de salut és cara. 0
Što želiš jednom postati? Q-è--o-s--e- de-gr--? Q__ v___ f__ d_ g____ Q-è v-l- f-r d- g-a-? --------------------- Què vols fer de gran? 0
Želim biti inženjer. M-agrad-ria -er--ng---e-. M__________ s__ e________ M-a-r-d-r-a s-r e-g-n-e-. ------------------------- M’agradaria ser enginyer. 0
Želim studirati na sveučilištu. (----vull-e-tu--a- - la ----er---at. (___ v___ e_______ a l_ u___________ (-o- v-l- e-t-d-a- a l- u-i-e-s-t-t- ------------------------------------ (jo) vull estudiar a la universitat. 0
Ja sam pripravnik. S-- ---b--ari ----a---c----. S__ u_ b_____ / u__ b_______ S-c u- b-c-r- / u-a b-c-r-a- ---------------------------- Sóc un becari / una becària. 0
Ne zarađujem puno. N- ---nyo-g--r-. N_ g_____ g_____ N- g-a-y- g-i-e- ---------------- No guanyo gaire. 0
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. E---- --n- -n-- p-à-tiqu-s a--’--tr-n-e-. E____ f___ u___ p_________ a l___________ E-t-c f-n- u-e- p-à-t-q-e- a l-e-t-a-g-r- ----------------------------------------- Estic fent unes pràctiques a l’estranger. 0
Ovo je moj šef. A---s- -s el m-u --- - e--meu---f-. A_____ é_ e_ m__ c__ / e_ m__ j____ A-u-s- é- e- m-u c-p / e- m-u j-f-. ----------------------------------- Aquest és el meu cap / el meu jefe. 0
Imam drage kolege. Tin- -ons c---a-y- -- f-in-. T___ b___ c_______ d_ f_____ T-n- b-n- c-m-a-y- d- f-i-a- ---------------------------- Tinc bons companys de feina. 0
U podne uvijek idemo u kantinu. A--m--dia---e---e a--m-a -a-cant--a. A_ m______ s_____ a___ a l_ c_______ A- m-g-i-, s-m-r- a-e- a l- c-n-i-a- ------------------------------------ Al migdia, sempre anem a la cantina. 0
Tražim radno mjesto. E---c busc--t--e-na. E____ b______ f_____ E-t-c b-s-a-t f-i-a- -------------------- Estic buscant feina. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. E-t-- ---oc---- de---- -a u- a--. E____ d________ d__ d_ f_ u_ a___ E-t-c d-s-c-p-t d-s d- f- u- a-y- --------------------------------- Estic desocupat des de fa un any. 0
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. H------as-----soc-pa----n aq-est--aí-. H_ h_ m____ d_________ e_ a_____ p____ H- h- m-s-a d-s-c-p-t- e- a-u-s- p-í-. -------------------------------------- Hi ha massa desocupats en aquest país. 0

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?