Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   sv Lära känna

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

3 [tre]

Lära känna

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Bog! / Bok! Hej! H___ H-j- ---- Hej! 0
Dobar dan! G---d-g! G__ d___ G-d d-g- -------- God dag! 0
Kako ste? / Kako si? H----t-- -et---ll? H__ s___ d__ t____ H-r s-å- d-t t-l-? ------------------ Hur står det till? 0
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? K---er--i från-E-r--a? K_____ n_ f___ E______ K-m-e- n- f-å- E-r-p-? ---------------------- Kommer ni från Europa? 0
Jeste li Vi iz Amerike? Ko-mer -i ---n-A--r-k-? K_____ n_ f___ A_______ K-m-e- n- f-å- A-e-i-a- ----------------------- Kommer ni från Amerika? 0
Jeste li Vi iz Azije? K--mer ni---å- -----? K_____ n_ f___ A_____ K-m-e- n- f-å- A-i-n- --------------------- Kommer ni från Asien? 0
U kojem hotelu ste smješteni? P- v----t---tell---r-ni? P_ v_____ h_____ b__ n__ P- v-l-e- h-t-l- b-r n-? ------------------------ På vilket hotell bor ni? 0
Koliko dugo ste već ovdje? H-r-lä-ge--a---- -a-i--h-r? H__ l____ h__ n_ v____ h___ H-r l-n-e h-r n- v-r-t h-r- --------------------------- Hur länge har ni varit här? 0
Koliko dugo ostajete? Hur-län-- st-nn-r-n-? H__ l____ s______ n__ H-r l-n-e s-a-n-r n-? --------------------- Hur länge stannar ni? 0
Dopada li Vam se ovdje? Tr--s -- -ra h-r? T____ n_ b__ h___ T-i-s n- b-a h-r- ----------------- Trivs ni bra här? 0
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? Är----seme-t-r-h--? Ä_ n_ s_______ h___ Ä- n- s-m-s-e- h-r- ------------------- Är ni semester här? 0
Posjetite me jednom! K-m--ch häl-a ---mi- n-go- --n-! K__ o__ h____ p_ m__ n____ g____ K-m o-h h-l-a p- m-g n-g-n g-n-! -------------------------------- Kom och hälsa på mig någon gång! 0
Ovo je moja adresa. H-r--r-m---adre-s. H__ ä_ m__ a______ H-r ä- m-n a-r-s-. ------------------ Här är min adress. 0
Hoćemo li se sutra vidjeti? Ses-----m-rgo-? S__ v_ i_______ S-s v- i-o-g-n- --------------- Ses vi imorgon? 0
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. Tyv--r---a- --- a-na--f-r-mi-. T______ j__ h__ a____ f__ m___ T-v-r-, j-g h-r a-n-t f-r m-g- ------------------------------ Tyvärr, jag har annat för mig. 0
Bok! / Bog! / Zbogom! H---d-! H__ d__ H-j d-! ------- Hej då! 0
Doviđenja! A-jö! A____ A-j-! ----- Adjö! 0
Do uskoro! V- s-- snar-! V_ s__ s_____ V- s-s s-a-t- ------------- Vi ses snart! 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + švedski (1-100) MP3 švedski (1-100)
Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!