Zbirka izraza

hr Vrijeme   »   sv Tider

8 [osam]

Vrijeme

Vrijeme

8 [åtta]

Tider

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Oprostite! Ursäkta! U_______ U-s-k-a- -------- Ursäkta! 0
Koliko je sati, molim Vas? H-- m-ck-- är -l-ckan? H__ m_____ ä_ k_______ H-r m-c-e- ä- k-o-k-n- ---------------------- Hur mycket är klockan? 0
Hvala Vam puno! T--k s- my-ket. T___ s_ m______ T-c- s- m-c-e-. --------------- Tack så mycket. 0
Jedan je sat. Kl--ka--är--tt. K______ ä_ e___ K-o-k-n ä- e-t- --------------- Klockan är ett. 0
Dva su sata. K-oc--n-är -v-. K______ ä_ t___ K-o-k-n ä- t-å- --------------- Klockan är två. 0
Tri su sata. Kl-c-an-ä- t-e. K______ ä_ t___ K-o-k-n ä- t-e- --------------- Klockan är tre. 0
Četiri su sata. Klo---n ä---yra. K______ ä_ f____ K-o-k-n ä- f-r-. ---------------- Klockan är fyra. 0
Pet je sati. K-o-ka---- --m. K______ ä_ f___ K-o-k-n ä- f-m- --------------- Klockan är fem. 0
Šest je sati. K--c--n -- se-. K______ ä_ s___ K-o-k-n ä- s-x- --------------- Klockan är sex. 0
Sedam je sati. Kloc--n-är sj-. K______ ä_ s___ K-o-k-n ä- s-u- --------------- Klockan är sju. 0
Osam je sati. K-oc--n-är --t-. K______ ä_ å____ K-o-k-n ä- å-t-. ---------------- Klockan är åtta. 0
Devet je sati. K-----n----n-o. K______ ä_ n___ K-o-k-n ä- n-o- --------------- Klockan är nio. 0
Deset je sati. Kl--k----r--io. K______ ä_ t___ K-o-k-n ä- t-o- --------------- Klockan är tio. 0
Jedanaest je sati. K-o--a- är--lva. K______ ä_ e____ K-o-k-n ä- e-v-. ---------------- Klockan är elva. 0
Dvanaest je sati. K---k-- ----ol-. K______ ä_ t____ K-o-k-n ä- t-l-. ---------------- Klockan är tolv. 0
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. En mi--t h-r -e-t----e--n-er. E_ m____ h__ s_____ s________ E- m-n-t h-r s-x-i- s-k-n-e-. ----------------------------- En minut har sextio sekunder. 0
Jedan sat ima šezdeset minuta. E- tim-- har --xt-o-minute-. E_ t____ h__ s_____ m_______ E- t-m-e h-r s-x-i- m-n-t-r- ---------------------------- En timme har sextio minuter. 0
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. En-d-g -ar--ju----r----m-a-. E_ d__ h__ t________ t______ E- d-g h-r t-u-o-y-a t-m-a-. ---------------------------- En dag har tjugofyra timmar. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + švedski (1-100) MP3 švedski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezične porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijarda ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici također mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Također postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Europi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičnu porodicu. Usporedbom se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičnih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoeuropska jezična porodica. Ona obuhvaća око 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezična porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 milijuna govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezična porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 milijuna govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – obiteljska druženja su uvijek lijepa!
Dali si znao?
Njemački je maternji jezik za više od 90 milijuna ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored materinskih govornika ima još 80 milijuna ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i nizozemski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoga stoljeća je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Europe. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...