वह-क---ं-नह-----रह-?
व_ क्_ न_ आ र__
व- क-य-ं न-ी- आ र-ा-
--------------------
वह क्यों नहीं आ रहा? 0 va- k-on-nah-n aa ra-a?v__ k___ n____ a_ r____v-h k-o- n-h-n a- r-h-?-----------------------vah kyon nahin aa raha?
व- नही- - ------योंक--उस----ल-य--नह-ं-ग-ा-है
व_ न_ आ र_ क्__ उ_ बु__ न_ ग_ है
व- न-ी- आ र-ा क-य-ं-ि उ-े ब-ल-य- न-ी- ग-ा ह-
--------------------------------------------
वह नहीं आ रहा क्योंकि उसे बुलाया नहीं गया है 0 va- -a----aa--a-------ki--se--ulaay--na-in-ga-a-h-iv__ n____ a_ r___ k_____ u__ b______ n____ g___ h__v-h n-h-n a- r-h- k-o-k- u-e b-l-a-a n-h-n g-y- h-i---------------------------------------------------vah nahin aa raha kyonki use bulaaya nahin gaya hai
Više jezika
Kliknite na zastavu!
On ne dolazi jer nije pozvan.
वह नहीं आ रहा क्योंकि उसे बुलाया नहीं गया है
vah nahin aa raha kyonki use bulaaya nahin gaya hai
मै- -ही- आ --ा-/-र-ी --य-ं-- -ेर--पास-समय नही- है
मैं न_ आ र_ / र_ क्__ मे_ पा_ स__ न_ है
म-ं न-ी- आ र-ा / र-ी क-य-ं-ि म-र- प-स स-य न-ी- ह-
-------------------------------------------------
मैं नहीं आ रहा / रही क्योंकि मेरे पास समय नहीं है 0 ma----ahin-----aha-/-ra-e--ky-n-i---re pa-s --may----i- --im___ n____ a_ r___ / r____ k_____ m___ p___ s____ n____ h__m-i- n-h-n a- r-h- / r-h-e k-o-k- m-r- p-a- s-m-y n-h-n h-i-----------------------------------------------------------main nahin aa raha / rahee kyonki mere paas samay nahin hai
Više jezika
Kliknite na zastavu!
Ne dolazim jer nemam vremena.
मैं नहीं आ रहा / रही क्योंकि मेरे पास समय नहीं है
main nahin aa raha / rahee kyonki mere paas samay nahin hai
मुझे--भ--क-म --न---ै
मु_ अ_ का_ क__ है
म-झ- अ-ी क-म क-न- ह-
--------------------
मुझे अभी काम करना है 0 m-j-e --h-e--aa--ka--n----im____ a____ k___ k_____ h__m-j-e a-h-e k-a- k-r-n- h-i---------------------------mujhe abhee kaam karana hai
द-- -ो----- -ै
दे_ हो चु_ है
द-र ह- च-क- ह-
--------------
देर हो चुकी है 0 der--o chu-ee--aid__ h_ c_____ h__d-r h- c-u-e- h-i-----------------der ho chukee hai
Materinji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?
Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak.
Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje.
Postajemo kreativniji i prilagodljiviji.
Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati.
Prilikom učenja vježba se pamćenje.
Što više učimo to bolje funkcionira.
Tko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari.
Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu.
Stoga brže rješava probleme.
Višejezični govornici su također odlučniji.
Međutim,
kako
odlučuju ovisi o jezicima.
Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke.
Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba.
Svi ispitanici su bili dvojezični.
Osim materinjeg jezika govorili su još jedan jezik.
Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje.
Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema.
Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti.
Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge.
Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje.
Odgovori su se promijenili promjenom jezika!
Kad su govorili materinji jezik, ispitanici su izabrali rizik.
Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor.
Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti.
Pritom se također jasno vidjela razlika.
Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji.
Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku.
Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...