Knjiga fraza

bs Lica   »   sr Лица

1 [jedan]

Lica

Lica

1 [један]

1 [jedan]

Лица

Lica

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
ja ј- ј_ ј- -- ја 0
-a j_ j- -- ja
ja i ti ја ---и ј_ и т_ ј- и т- ------- ја и ти 0
ja-- ti j_ i t_ j- i t- ------- ja i ti
nas dvoje н-с д-о-е н__ д____ н-с д-о-е --------- нас двоје 0
nas-dv--e n__ d____ n-s d-o-e --------- nas dvoje
on -н о_ о- -- он 0
-n o_ o- -- on
on i ona о- --она о_ и о__ о- и о-а -------- он и она 0
o- i --a o_ i o__ o- i o-a -------- on i ona
njih dvoje њ-х--в-је њ__ д____ њ-х д-о-е --------- њих двоје 0
n-i--dvoje n___ d____ n-i- d-o-e ---------- njih dvoje
muškarac мушкар-ц м_______ м-ш-а-а- -------- мушкарац 0
m--karac m_______ m-š-a-a- -------- muškarac
žena же-а ж___ ж-н- ---- жена 0
žena ž___ ž-n- ---- žena
dijete дете д___ д-т- ---- дете 0
dete d___ d-t- ---- dete
jedna porodica ј------о--д--а ј____ п_______ ј-д-а п-р-д-ц- -------------- једна породица 0
j-dna porod--a j____ p_______ j-d-a p-r-d-c- -------------- jedna porodica
moja porodica моја-по-оди-а м___ п_______ м-ј- п-р-д-ц- ------------- моја породица 0
m--------dica m___ p_______ m-j- p-r-d-c- ------------- moja porodica
Мoja porodica je ovdje. Мо-а ----диц---е--в--. М___ п_______ ј_ о____ М-ј- п-р-д-ц- ј- о-д-. ---------------------- Моја породица је овде. 0
M-j--po-o------e-ov-e. M___ p_______ j_ o____ M-j- p-r-d-c- j- o-d-. ---------------------- Moja porodica je ovde.
Ja sam ovdje. Ја с-- ----. Ј_ с__ о____ Ј- с-м о-д-. ------------ Ја сам овде. 0
Ja-s-m-o-de. J_ s__ o____ J- s-m o-d-. ------------ Ja sam ovde.
Ti si ovdje. Т- -- -вде. Т_ с_ о____ Т- с- о-д-. ----------- Ти си овде. 0
Ti -- ov--. T_ s_ o____ T- s- o-d-. ----------- Ti si ovde.
On je ovdje i ona je ovdje. О-------д- и --а--- -вд-. О_ ј_ о___ и о__ ј_ о____ О- ј- о-д- и о-а ј- о-д-. ------------------------- Он је овде и она је овде. 0
On j- -------ona-j- -vd-. O_ j_ o___ i o__ j_ o____ O- j- o-d- i o-a j- o-d-. ------------------------- On je ovde i ona je ovde.
Mi smo ovdje. М- с-- овде. М_ с__ о____ М- с-о о-д-. ------------ Ми смо овде. 0
Mi -mo ov-e. M_ s__ o____ M- s-o o-d-. ------------ Mi smo ovde.
Vi ste ovdje. Ви -т----де. В_ с__ о____ В- с-е о-д-. ------------ Ви сте овде. 0
Vi ste ov--. V_ s__ o____ V- s-e o-d-. ------------ Vi ste ovde.
Oni su svi ovdje. Он------ви -в-е. О__ с_ с__ о____ О-и с- с-и о-д-. ---------------- Они су сви овде. 0
On---u --i--vde. O__ s_ s__ o____ O-i s- s-i o-d-. ---------------- Oni su svi ovde.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezicima protiv Alzheimera

Ko želi ostati oštrouman trebalo bi da uči jezike. Jezikne vještine štite od demencije. Brojne naučne studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redono vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su osobe koje govore više jezika pažljivije. One posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zato što je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban da bira između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezičke vještine takođe predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičkim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičkih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Da li ste to znali?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke grupe. Još se ne zna kako je tačno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 miliona ljudi to je maternji jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim tačkama se ova dva dijalekta značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. vijeku. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Ko se zanima za jezike, trebalo bi da obavezno uči albanski! To je zaista jedinstven jezik!