Knjiga fraza

bs Lica   »   ar ‫الأشخاص‬

1 [jedan]

Lica

Lica

‫1 [واحد]

1 [wahd]

‫الأشخاص‬

al-ashkhāṣ

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski arapski Igra Više
ja ‫--ا ‫___ ‫-ن- ---- ‫أنا 0
anā a__ a-ā --- anā
ja i ti ‫--ا -أ-ت ‫___ و___ ‫-ن- و-ن- --------- ‫أنا وأنت 0
a-ā--a -nta a__ w_ a___ a-ā w- a-t- ----------- anā wa anta
nas dvoje كل-نا ك____ ك-ا-ا ----- كلانا 0
k-lānā k_____ k-l-n- ------ kilānā
on ‫-و ‫__ ‫-و --- ‫هو 0
huwa h___ h-w- ---- huwa
on i ona ‫ه- --ي ‫__ و__ ‫-و و-ي ------- ‫هو وهي 0
huw- w- --ya h___ w_ h___ h-w- w- h-y- ------------ huwa wa hiya
njih dvoje كل-ه-ا ك_____ ك-ا-م- ------ كلاهما 0
k-lāhumā k_______ k-l-h-m- -------- kilāhumā
muškarac ‫--رجل ‫_____ ‫-ل-ج- ------ ‫الرجل 0
al-ra-ul a_______ a---a-u- -------- al-rajul
žena ا--رأة ا_____ ا-م-أ- ------ المرأة 0
al-ma-ʾa a_______ a---a-ʾ- -------- al-marʾa
dijete الط-ل ا____ ا-ط-ل ----- الطفل 0
a-----l a______ a---i-l ------- aṭ-ṭifl
jedna porodica ع-ئلة ع____ ع-ئ-ة ----- عائلة 0
ʿ-ʾ-la ʿ_____ ʿ-ʾ-l- ------ ʿāʾila
moja porodica ع-ئلتي ع_____ ع-ئ-ت- ------ عائلتي 0
ʿā--l--ī ʿ_______ ʿ-ʾ-l-t- -------- ʿāʾilatī
Мoja porodica je ovdje. ‫ع--لت-----. ‫______ ه___ ‫-ا-ل-ي ه-ا- ------------ ‫عائلتي هنا. 0
ʿāʾ-la-- -unā. ʿ_______ h____ ʿ-ʾ-l-t- h-n-. -------------- ʿāʾilatī hunā.
Ja sam ovdje. ‫أن- ---. ‫___ ه___ ‫-ن- ه-ا- --------- ‫أنا هنا. 0
a-ā --nā. a__ h____ a-ā h-n-. --------- anā hunā.
Ti si ovdje. ‫-نت---ا. ‫___ ه___ ‫-ن- ه-ا- --------- ‫أنت هنا. 0
a--a----ā. a___ h____ a-t- h-n-. ---------- anta hunā.
On je ovdje i ona je ovdje. ه- -نا-وه- هنا. ه_ ه__ و__ ه___ ه- ه-ا و-ي ه-ا- --------------- هو هنا وهي هنا. 0
hu-- h-n---a h-ya--u--. h___ h___ w_ h___ h____ h-w- h-n- w- h-y- h-n-. ----------------------- huwa hunā wa hiya hunā.
Mi smo ovdje. ‫--ن هن-. ‫___ ه___ ‫-ح- ه-ا- --------- ‫نحن هنا. 0
n-----h---. n____ h____ n-ḥ-u h-n-. ----------- naḥnu hunā.
Vi ste ovdje. ‫-نتم-هن-. ‫____ ه___ ‫-ن-م ه-ا- ---------- ‫أنتم هنا. 0
a-tum -u--. a____ h____ a-t-m h-n-. ----------- antum hunā.
Oni su svi ovdje. ك----ه--. ك___ ه___ ك-ه- ه-ا- --------- كلهم هنا. 0
kul---- hu-ā. k______ h____ k-l-h-m h-n-. ------------- kuluhum hunā.

Jezicima protiv Alzheimera

Ko želi ostati oštrouman trebalo bi da uči jezike. Jezikne vještine štite od demencije. Brojne naučne studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redono vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su osobe koje govore više jezika pažljivije. One posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zato što je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban da bira između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezičke vještine takođe predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičkim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičkih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Da li ste to znali?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke grupe. Još se ne zna kako je tačno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 miliona ljudi to je maternji jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim tačkama se ova dva dijalekta značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. vijeku. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Ko se zanima za jezike, trebalo bi da obavezno uči albanski! To je zaista jedinstven jezik!