Knjiga fraza

bs Lica   »   th คน

1 [jedan]

Lica

Lica

1 [หนึ่ง]

nèung

คน

[kon]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski tajlandski Igra Više
ja ผ-♂ /----ัน♀ ผ__ / ดิ___ ผ-♂ / ด-ฉ-น- ------------ ผม♂ / ดิฉัน♀ 0
po---d----h-̌n p__________ p-̌---i---h-̌- -------------- pǒm-dì-chǎn
ja i ti ผ---- -ุณ- - ดิฉ---ล- ค-ณ♀ ผ____ คุ__ / ดิ_____ คุ__ ผ-แ-ะ ค-ณ- / ด-ฉ-น-ล- ค-ณ- -------------------------- ผมและ คุณ♂ / ดิฉันและ คุณ♀ 0
p--m-lǽ---on---̀-ch-̌n-----koon p__________________________ p-̌---æ---o-n-d-̀-c-a-n-l-́-k-o- -------------------------------- pǒm-lǽ-koon-dì-chǎn-lǽ-koon
nas dvoje เร----ง-อง เ_______ เ-า-ั-ง-อ- ---------- เราทั้งสอง 0
rao-ta-n---ǎw-g r_____________ r-o-t-́-g-s-̌-n- ---------------- rao-táng-sǎwng
on เขา เ__ เ-า --- เขา 0
k--o k__ k-̌- ---- kǎo
on i ona เ-า-----เ-อ เ__ แ__ เ__ เ-า แ-ะ เ-อ ----------- เขา และ เธอ 0
kǎo--æ--t-r̶ k_________ k-̌---æ---u-̶ ------------- kǎo-lǽ-tur̶
njih dvoje เ-า-----อง เ_______ เ-า-ั-ง-อ- ---------- เขาทั้งสอง 0
kǎ--ta--g-s--w-g k_____________ k-̌---a-n---a-w-g ----------------- kǎo-táng-sǎwng
muškarac ผ--ช-ย ผู้___ ผ-้-า- ------ ผู้ชาย 0
pô--chai p_______ p-̂---h-i --------- pôo-chai
žena ผ--หญ-ง ผู้___ ผ-้-ญ-ง ------- ผู้หญิง 0
p----yǐ-g p_______ p-̂---i-n- ---------- pôo-yǐng
dijete เด็ก เ__ เ-็- ---- เด็ก 0
dèk d__ d-̀- ---- dèk
jedna porodica ครอ-ครัว ค______ ค-อ-ค-ั- -------- ครอบครัว 0
k-a--p----a k_________ k-a-w---r-a ----------- krâwp-krua
moja porodica ค-อ--รั--ของ--♂-/-ข--ด-ฉ-น♀ ค______ ข_____ / ข______ ค-อ-ค-ั- ข-ง-ม- / ข-ง-ิ-ั-♀ --------------------------- ครอบครัว ของผม♂ / ของดิฉัน♀ 0
krâ----rua-kǎ-n--p-̌----̌----d-̀-chǎn k_________________________________ k-a-w---r-a-k-̌-n---o-m-k-̌-n---i---h-̌- ---------------------------------------- krâwp-krua-kǎwng-pǒm-kǎwng-dì-chǎn
Мoja porodica je ovdje. ค---ค----อ--ม----ท-่------ -ร-บ-รั--องด--ัน--ู--ี-น--♀ ค________________ / ค_________________ ค-อ-ค-ั-ข-ง-ม-ย-่-ี-น-่- / ค-อ-ค-ั-ข-ง-ิ-ั-อ-ู-ท-่-ี-♀ ------------------------------------------------------ ครอบครัวของผมอยู่ที่นี่♂ / ครอบครัวของดิฉันอยู่ที่นี่♀ 0
kr--w-------k----g-p--m-a--y-----e----e-e----̂wp--rua-k---n--d-̀--hǎn--̀--o-----̂e-n-̂e k________________________________________________________________________ k-a-w---r-a-k-̌-n---o-m-a---o-o-t-̂---e-e-k-a-w---r-a-k-̌-n---i---h-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂- ---------------------------------------------------------------------------------------- krâwp-krua-kǎwng-pǒm-à-yôo-têe-nêe-krâwp-krua-kǎwng-dì-chǎn-à-yôo-têe-nêe
Ja sam ovdje. ผม----ที-น-่♂-- -ิ--น--ู---่นี-♀ ผ______ / ดิ_______ ผ-อ-ู-ท-่-ี-♂ / ด-ฉ-น-ย-่-ี-น-่- -------------------------------- ผมอยู่ที่นี่♂ / ดิฉันอยู่ที่นี่♀ 0
p-̌m-à-yo--------nê---i----a-n--̀-y--o-tê--nêe p______________________________________ p-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂---i---h-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂- -------------------------------------------------- pǒm-à-yôo-têe-nêe-dì-chǎn-à-yôo-têe-nêe
Ti si ovdje. คุ-อ-ู่-----่ คุ_____ ค-ณ-ย-่-ี-น-่ ------------- คุณอยู่ที่นี่ 0
k-o--a---ô--tê--n--e k_________________ k-o---̀-y-̂---e-e-n-̂- ---------------------- koon-à-yôo-têe-nêe
On je ovdje i ona je ovdje. เ--อยู---่นี่-♂ แ-----ออ--่ที--ี่ ♀ เ______ ♂ แ__ เ______ ♀ เ-า-ย-่-ี-น-่ ♂ แ-ะ เ-อ-ย-่-ี-น-่ ♀ ----------------------------------- เขาอยู่ที่นี่ ♂ และ เธออยู่ที่นี่ ♀ 0
k--o--̀--ô----̂e--êe--ǽ-tur--à---̂o---̂--n-̂e k_____________________________________ k-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂---æ---u-̶-a---o-o-t-̂---e-e ------------------------------------------------- kǎo-à-yôo-têe-nêe-lǽ-tur̶-à-yôo-têe-nêe
Mi smo ovdje. เร--ยู่-ี่น-่ เ______ เ-า-ย-่-ี-น-่ ------------- เราอยู่ที่นี่ 0
r-o-a-----o-te-e-n--e r________________ r-o-a---o-o-t-̂---e-e --------------------- rao-à-yôo-têe-nêe
Vi ste ovdje. ค-ณอยู่-ี่น-่ คุ_____ ค-ณ-ย-่-ี-น-่ ------------- คุณอยู่ที่นี่ 0
ko---a--yo-o-te-e-n-̂e k_________________ k-o---̀-y-̂---e-e-n-̂- ---------------------- koon-à-yôo-têe-nêe
Oni su svi ovdje. พ--เ-า--กคนอ-ู่--่นี่ พ_____________ พ-ก-ข-ท-ก-น-ย-่-ี-น-่ --------------------- พวกเขาทุกคนอยู่ที่นี่ 0
pûa---ǎo-tó---k-n-a--y-----e-e-ne-e p______________________________ p-̂-k-k-̌---o-o---o---̀-y-̂---e-e-n-̂- -------------------------------------- pûak-kǎo-tóok-kon-à-yôo-têe-nêe

Jezicima protiv Alzheimera

Ko želi ostati oštrouman trebalo bi da uči jezike. Jezikne vještine štite od demencije. Brojne naučne studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redono vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su osobe koje govore više jezika pažljivije. One posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zato što je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban da bira između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezičke vještine takođe predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičkim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičkih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Da li ste to znali?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke grupe. Još se ne zna kako je tačno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 miliona ljudi to je maternji jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim tačkama se ova dva dijalekta značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. vijeku. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Ko se zanima za jezike, trebalo bi da obavezno uči albanski! To je zaista jedinstven jezik!