Knjiga fraza

bs U gradu   »   bn শহরে

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

২৫ [পঁচিশ]

25 [pam̐ciśa]

শহরে

śaharē

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bengalski Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. আ----্-েশ---য--- চা--৷ আ_ স্___ যে_ চা_ ৷ আ-ি স-ট-শ-ে য-ত- চ-ই ৷ ---------------------- আমি স্টেশনে যেতে চাই ৷ 0
ām- sṭē-a-ē y-t--c-'i ā__ s______ y___ c___ ā-i s-ē-a-ē y-t- c-'- --------------------- āmi sṭēśanē yētē cā'i
Htio / htjela bih do aerodroma. আম--ব-ম----্দ-ে য--ে -াই-৷ আ_ বি______ যে_ চা_ ৷ আ-ি ব-ম-ন-ন-দ-ে য-ত- চ-ই ৷ -------------------------- আমি বিমানবন্দরে যেতে চাই ৷ 0
ā-i bim-nab-n--r- y----c--i ā__ b____________ y___ c___ ā-i b-m-n-b-n-a-ē y-t- c-'- --------------------------- āmi bimānabandarē yētē cā'i
Htio / htjela bih do centra grada. আমি-সি----েন্--রে----- -া--৷ আ_ সি_ সে___ যে_ চা_ ৷ আ-ি স-ট- স-ন-ট-র- য-ত- চ-ই ৷ ---------------------------- আমি সিটি সেন্টারে যেতে চাই ৷ 0
ā------i s-nṭā-ē --t--c--i ā__ s___ s______ y___ c___ ā-i s-ṭ- s-n-ā-ē y-t- c-'- -------------------------- āmi siṭi sēnṭārē yētē cā'i
Kako da dođem do željezničke stanice? আ-- কী-া-ে-স--ে--ে-যা-? আ_ কী__ স্___ যা__ আ-ি ক-ভ-ব- স-ট-শ-ে য-ব- ----------------------- আমি কীভাবে স্টেশনে যাব? 0
ā---kībhā-ē -ṭē--nē--ā--? ā__ k______ s______ y____ ā-i k-b-ā-ē s-ē-a-ē y-b-? ------------------------- āmi kībhābē sṭēśanē yāba?
Kako da dođem do aerodroma? আমি----াবে -----ব-্--ে য-ব? আ_ কী__ বি______ যা__ আ-ি ক-ভ-ব- ব-ম-ন-ন-দ-ে য-ব- --------------------------- আমি কীভাবে বিমানবন্দরে যাব? 0
Ā-- ----āb- b--ān-ba-d-rē -āb-? Ā__ k______ b____________ y____ Ā-i k-b-ā-ē b-m-n-b-n-a-ē y-b-? ------------------------------- Āmi kībhābē bimānabandarē yāba?
Kako da dođem do centra grada? আমি --ভ-----ি-ি সে---া-ে--া-? আ_ কী__ সি_ সে___ যা__ আ-ি ক-ভ-ব- স-ট- স-ন-ট-র- য-ব- ----------------------------- আমি কীভাবে সিটি সেন্টারে যাব? 0
Ām- -ī--āb---i---s-n-ā-ē-yāb-? Ā__ k______ s___ s______ y____ Ā-i k-b-ā-ē s-ṭ- s-n-ā-ē y-b-? ------------------------------ Āmi kībhābē siṭi sēnṭārē yāba?
Trebam taksi. আ--র এক-া-ট্-------চ-ই ৷ আ__ এ__ ট্___ চা_ ৷ আ-া- এ-ট- ট-য-ক-স- চ-ই ৷ ------------------------ আমার একটা ট্যাক্সি চাই ৷ 0
Ām--a-ēk-ṭā ṭyāk---c--i Ā____ ē____ ṭ_____ c___ Ā-ā-a ē-a-ā ṭ-ā-s- c-'- ----------------------- Āmāra ēkaṭā ṭyāksi cā'i
Trebam plan grada. আ-----হরে---ক-- --য-প----মান-ি-্র ----৷ আ__ শ___ এ__ ম্__ বা মা____ চা_ ৷ আ-া- শ-র-র এ-ট- ম-য-প ব- ম-ন-ি-্- চ-ই ৷ --------------------------------------- আমার শহরের একটা ম্যাপ বা মানচিত্র চাই ৷ 0
ā-ā-a śah--ēr---k--- -yāpa-b- mā------a-c--i ā____ ś_______ ē____ m____ b_ m________ c___ ā-ā-a ś-h-r-r- ē-a-ā m-ā-a b- m-n-c-t-a c-'- -------------------------------------------- āmāra śaharēra ēkaṭā myāpa bā mānacitra cā'i
Trebam hotel. আ-ার-এক-া--োট-ল--াই ৷ আ__ এ__ হো__ চা_ ৷ আ-া- এ-ট- হ-ট-ল চ-ই ৷ --------------------- আমার একটা হোটেল চাই ৷ 0
ām-ra -k--- ---ēla-c--i ā____ ē____ h_____ c___ ā-ā-a ē-a-ā h-ṭ-l- c-'- ----------------------- āmāra ēkaṭā hōṭēla cā'i
Htio / htjela bih iznajmiti auto. আ-ি -ক-া --ড-- ভ-ড-া -ি-- চা- ৷ আ_ এ__ গা_ ভা_ নি_ চা_ ৷ আ-ি এ-ট- গ-ড-ী ভ-ড-া ন-ত- চ-ই ৷ ------------------------------- আমি একটা গাড়ী ভাড়া নিতে চাই ৷ 0
ām----aṭ- g--ī b--ṛ- ni-ē--ā'i ā__ ē____ g___ b____ n___ c___ ā-i ē-a-ā g-ṛ- b-ā-ā n-t- c-'- ------------------------------ āmi ēkaṭā gāṛī bhāṛā nitē cā'i
Ovdje je moja kreditna kartica. এই ---- ক্রে-ি- কার্--৷ এ_ আ__ ক্___ কা__ ৷ এ- আ-া- ক-র-ড-ট ক-র-ড ৷ ----------------------- এই আমার ক্রেডিট কার্ড ৷ 0
ē-i -mā-- --ēḍ--- -ār-a ē__ ā____ k______ k____ ē-i ā-ā-a k-ē-i-a k-r-a ----------------------- ē'i āmāra krēḍiṭa kārḍa
Ovdje je moja vozačka dozvola. এই-আ-া--ল--স-ন-স৤ এ_ আ__ লা_____ এ- আ-া- ল-ই-ে-্-৤ ----------------- এই আমার লাইসেন্স৤ 0
ē-i--m----lā'-s-ns-৤ ē__ ā____ l_________ ē-i ā-ā-a l-'-s-n-a- -------------------- ē'i āmāra lā'isēnsa৤
Šta se ima vidjeti u gradu? শহর--দে---র ম- -ী---ে? শ__ দে___ ম_ কী আ__ শ-র- দ-খ-া- ম- ক- আ-ে- ---------------------- শহরে দেখবার মত কী আছে? 0
śaha-ē--ē--abā-a--ata-k- āchē? ś_____ d________ m___ k_ ā____ ś-h-r- d-k-a-ā-a m-t- k- ā-h-? ------------------------------ śaharē dēkhabāra mata kī āchē?
Idite u stari grad. আপ-ি -ুর--- শহরে য---৷ আ__ পু__ শ__ যা_ ৷ আ-ন- প-র-ন- শ-র- য-ন ৷ ---------------------- আপনি পুরোনো শহরে যান ৷ 0
Āpani -----ō ----rē-y-na Ā____ p_____ ś_____ y___ Ā-a-i p-r-n- ś-h-r- y-n- ------------------------ Āpani purōnō śaharē yāna
Napravite obilazak grada. আ--ি---র--ুরে------ --- ৷ আ__ শ__ ঘু_ দে__ যা_ ৷ আ-ন- শ-র ঘ-র- দ-খ-ে য-ন ৷ ------------------------- আপনি শহর ঘুরে দেখতে যান ৷ 0
ā-------h-ra--h----d-k--t- ---a ā____ ś_____ g____ d______ y___ ā-a-i ś-h-r- g-u-ē d-k-a-ē y-n- ------------------------------- āpani śahara ghurē dēkhatē yāna
Idite do luke. আপ-- --্দর---া--৷ আ__ ব___ যা_ ৷ আ-ন- ব-্-র- য-ন ৷ ----------------- আপনি বন্দরে যান ৷ 0
ā-an---an-a-ē yā-a ā____ b______ y___ ā-a-i b-n-a-ē y-n- ------------------ āpani bandarē yāna
Napravite obilazak luke. আ--ি-ব--দ- ঘ--ে দেখ---য---৷ আ__ ব___ ঘু_ দে__ যা_ ৷ আ-ন- ব-্-র ঘ-র- দ-খ-ে য-ন ৷ --------------------------- আপনি বন্দর ঘুরে দেখতে যান ৷ 0
āpa-i b--d-----hu-- d-k--t- yāna ā____ b______ g____ d______ y___ ā-a-i b-n-a-a g-u-ē d-k-a-ē y-n- -------------------------------- āpani bandara ghurē dēkhatē yāna
Koje još znamenitosti postoje? এছ-ড----ন-- কোনো -ে--া- জ-য়-- ---? এ__ অ__ কো_ দে___ জা__ আ__ এ-া-়- অ-্- ক-ন- দ-খ-া- জ-য়-া আ-ে- ---------------------------------- এছাড়া অন্য কোনো দেখবার জায়গা আছে? 0
ēch--ā--n-ya kō-ō-d---abāra----ag---c--? ē_____ a____ k___ d________ j_____ ā____ ē-h-ṛ- a-'-a k-n- d-k-a-ā-a j-ẏ-g- ā-h-? ---------------------------------------- ēchāṛā an'ya kōnō dēkhabāra jāẏagā āchē?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + bengalski (1-100) MP3 bengalski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!