Knjiga fraza

bs Aktivnosti na godišnjem odmoru   »   lt Atostogos

48 [četrdeset i osam]

Aktivnosti na godišnjem odmoru

Aktivnosti na godišnjem odmoru

48 [keturiasdešimt aštuoni]

Atostogos

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski litvanski Igra Više
Je li plaža čista? Ar-p-plū-im---š--r--? A_ p_________ š______ A- p-p-ū-i-y- š-a-u-? --------------------- Ar paplūdimys švarus? 0
Može li se tamo kupati? A--t-n--a--m- ma-----s? A_ t__ g_____ m________ A- t-n g-l-m- m-u-y-i-? ----------------------- Ar ten galima maudytis? 0
Nije li opasno tamo se kupati? Ar--en--e---ojin-- ---d-tis? A_ t__ n__________ m________ A- t-n n-p-v-j-n-a m-u-y-i-? ---------------------------- Ar ten nepavojinga maudytis? 0
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? Ar čia-ga-i-- --sin-om-ti s---- nuo-s-u---? A_ č__ g_____ i__________ s____ n__ s______ A- č-a g-l-m- i-s-n-o-o-i s-ė-į n-o s-u-ė-? ------------------------------------------- Ar čia galima išsinuomoti skėtį nuo saulės? 0
Može li se ovdje iznajmiti ležaljka? Ar-č-a-g-lim---šs--uo---- s-lankst-mą-ą p-p-ū---i-----ę? A_ č__ g_____ i__________ s____________ p_________ k____ A- č-a g-l-m- i-s-n-o-o-i s-l-n-s-o-ą-ą p-p-ū-i-i- k-d-? -------------------------------------------------------- Ar čia galima išsinuomoti sulankstomąją paplūdimio kėdę? 0
Može li se ovdje iznajmiti čamac? Ar-č-a --l--a ---in--m--i --lt-? A_ č__ g_____ i__________ v_____ A- č-a g-l-m- i-s-n-o-o-i v-l-į- -------------------------------- Ar čia galima išsinuomoti valtį? 0
Ja bih rado surfao / surfala. (------rė-i-u---a-k-ot- b-ngle--e. (___ n_______ p________ b_________ (-š- n-r-č-a- p-a-k-o-i b-n-l-n-e- ---------------------------------- (Aš) norėčiau plaukioti banglente. 0
Ja bih rado ronio / ronila. (A-) -o-ė--a---ard-t-. (___ n_______ n_______ (-š- n-r-č-a- n-r-y-i- ---------------------- (Aš) norėčiau nardyti. 0
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. (--- n-r--ia- -l-u--i----de-- --i-ėm--. (___ n_______ p______ v______ s________ (-š- n-r-č-a- p-a-k-i v-n-e-s s-i-ė-i-. --------------------------------------- (Aš) norėčiau plaukti vandens slidėmis. 0
Može li se iznajmiti daska za surfanje? A- ------ --sinu--o-i-b-ngl--tę? A_ g_____ i__________ b_________ A- g-l-m- i-s-n-o-o-i b-n-l-n-ę- -------------------------------- Ar galima išsinuomoti banglentę? 0
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? Ar -a---a--š---uo---i -ardym--į---gą? A_ g_____ i__________ n______ į______ A- g-l-m- i-s-n-o-o-i n-r-y-o į-a-g-? ------------------------------------- Ar galima išsinuomoti nardymo įrangą? 0
Mogu li se iznajmiti vodene skije? Ar-gal----išsi-u--ot- vand-ns --i-es? A_ g_____ i__________ v______ s______ A- g-l-m- i-s-n-o-o-i v-n-e-s s-i-e-? ------------------------------------- Ar galima išsinuomoti vandens slides? 0
Ja sam tek početnik. A- t---pra---anty--s. A_ t__ p_____________ A- t-k p-a-e-a-t-s-s- --------------------- Aš tik pradedantysis. 0
Ja sam prosječno dobar / dobra. A- -a- su-e-u-vidu----š-ai. A_ t__ s_____ v____________ A- t-i s-g-b- v-d-t-n-š-a-. --------------------------- Aš tai sugebu vidutiniškai. 0
Snalazim se već s tim. A--api---ai-ja- nu-----a-. A_ a___ t__ j__ n_________ A- a-i- t-i j-u n-s-m-n-u- -------------------------- Aš apie tai jau nusimanau. 0
Gdje je ski lift? Kur-yra----dž-- -el-uv-s? K__ y__ s______ k________ K-r y-a s-i-ž-ų k-l-u-a-? ------------------------- Kur yra slidžių keltuvas? 0
Imaš li sa sobom skije? A-g- (-u- tu-- ---iėm---/----i-mus----id--? A___ (___ t___ p_______ / p________ s______ A-g- (-u- t-r- p-s-ė-ę- / p-s-ė-u-i s-i-e-? ------------------------------------------- Argi (tu) turi pasiėmęs / pasiėmusi slides? 0
Imaš li obuću za skijanje tu? Arg- --u- turi-pas--męs ---a----u-i --id--ų -at-s? A___ (___ t___ p_______ / p________ s______ b_____ A-g- (-u- t-r- p-s-ė-ę- / p-s-ė-u-i s-i-ž-ų b-t-s- -------------------------------------------------- Argi (tu) turi pasiėmęs / pasiėmusi slidžių batus? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + litvanski (1-100) MP3 litvanski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od hiljadu riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kada se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizuelne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se takođe mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Pošto naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo zavisi od mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi ne vide cigaretu, već samo tamne linije.
Da li ste to znali?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azerbejdžanskim jezikom. To je maternji ili drugi jezik za više od 80 miliona ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Evropu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra osnovom današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je takođe aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je tačno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.