Knjiga fraza

bs Aktivnosti na godišnjem odmoru   »   eo Feriaj aktivaĵoj

48 [četrdeset i osam]

Aktivnosti na godišnjem odmoru

Aktivnosti na godišnjem odmoru

48 [kvardek ok]

Feriaj aktivaĵoj

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Je li plaža čista? Ĉ---a-p-----est-------? Ĉ_ l_ p____ e____ p____ Ĉ- l- p-a-o e-t-s p-r-? ----------------------- Ĉu la plaĝo estas pura? 0
Može li se tamo kupati? Ĉu -ni---v------i----? Ĉ_ o__ p____ n___ t___ Ĉ- o-i p-v-s n-ĝ- t-e- ---------------------- Ĉu oni povas naĝi tie? 0
Nije li opasno tamo se kupati? Ĉu ne esta- da--ere -a-- t--? Ĉ_ n_ e____ d______ n___ t___ Ĉ- n- e-t-s d-n-e-e n-ĝ- t-e- ----------------------------- Ĉu ne estas danĝere naĝi tie? 0
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? Ĉ--lu-r-n--las---n-mb-elo ---ti-? Ĉ_ l__________ s_________ ĉ______ Ĉ- l-p-e-e-l-s s-n-m-r-l- ĉ---i-? --------------------------------- Ĉu lupreneblas sunombrelo ĉi-tie? 0
Može li se ovdje iznajmiti ležaljka? Ĉ-----r---b-a--k----ĝo-ĉi----? Ĉ_ l__________ k______ ĉ______ Ĉ- l-p-e-e-l-s k-ŝ-e-o ĉ---i-? ------------------------------ Ĉu lupreneblas kuŝseĝo ĉi-tie? 0
Može li se ovdje iznajmiti čamac? Ĉu-lu--en--l-s----t-----ti-? Ĉ_ l__________ b____ ĉ______ Ĉ- l-p-e-e-l-s b-a-o ĉ---i-? ---------------------------- Ĉu lupreneblas boato ĉi-tie? 0
Ja bih rado surfao / surfala. M- --l---s-r-i. M_ v____ s_____ M- v-l-s s-r-i- --------------- Mi volus surfi. 0
Ja bih rado ronio / ronila. M--v---- p---ĝ-. M_ v____ p______ M- v-l-s p-o-ĝ-. ---------------- Mi volus plonĝi. 0
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. M- ----- a---ski-. M_ v____ a________ M- v-l-s a-v-s-i-. ------------------ Mi volus akvoskii. 0
Može li se iznajmiti daska za surfanje? Ĉu---pr--eb-as --r--ab-l-? Ĉ_ l__________ s__________ Ĉ- l-p-e-e-l-s s-r-t-b-l-? -------------------------- Ĉu lupreneblas surftabulo? 0
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? Ĉu-lup-eneb--s-p-onĝ---p-ĵ-? Ĉ_ l__________ p____________ Ĉ- l-p-e-e-l-s p-o-ĝ-k-p-ĵ-? ---------------------------- Ĉu lupreneblas plonĝekipaĵo? 0
Mogu li se iznajmiti vodene skije? Ĉ---up----b-a-----osk-o-? Ĉ_ l__________ a_________ Ĉ- l-p-e-e-l-s a-v-s-i-j- ------------------------- Ĉu lupreneblas akvoskioj? 0
Ja sam tek početnik. M-----a- nur--o-enc----. M_ e____ n__ k__________ M- e-t-s n-r k-m-n-a-t-. ------------------------ Mi estas nur komencanto. 0
Ja sam prosječno dobar / dobra. Mi-e-t---mez----. M_ e____ m_______ M- e-t-s m-z-o-a- ----------------- Mi estas mezbona. 0
Snalazim se već s tim. M- --m ---i---bo----pertas. M_ j__ s_____ b___ s_______ M- j-m s-f-ĉ- b-n- s-e-t-s- --------------------------- Mi jam sufiĉe bone spertas. 0
Gdje je ski lift? Ki- es--- la----l-f--? K__ e____ l_ s________ K-e e-t-s l- s-i-i-t-? ---------------------- Kie estas la skilifto? 0
Imaš li sa sobom skije? Ĉu v--k-n-o---- -- s---jn? Ĉ_ v_ k________ l_ s______ Ĉ- v- k-n-o-t-s l- s-i-j-? -------------------------- Ĉu vi kunportis la skiojn? 0
Imaš li obuću za skijanje tu? Ĉ- v--k-------s -a --iŝ--j-? Ĉ_ v_ k________ l_ s________ Ĉ- v- k-n-o-t-s l- s-i-u-j-? ---------------------------- Ĉu vi kunportis la skiŝuojn? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + esperanto (1-100) MP3 esperanto (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od hiljadu riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kada se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizuelne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se takođe mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Pošto naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo zavisi od mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi ne vide cigaretu, već samo tamne linije.
Da li ste to znali?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azerbejdžanskim jezikom. To je maternji ili drugi jezik za više od 80 miliona ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Evropu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra osnovom današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je takođe aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je tačno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.