Zbirka izraza

hr Osobe   »   th คน

1 [jedan]

Osobe

Osobe

1 [หนึ่ง]

nèung

คน

kon

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski tajlandski igra Više
ja ผ-♂-/-ด-ฉัน♀ ผ__ / ดิ___ ผ-♂ / ด-ฉ-น- ------------ ผม♂ / ดิฉัน♀ 0
p-̌m-di----a-n p__________ p-̌---i---h-̌- -------------- pǒm-dì-chǎn
ja i ti ผม--ะ----- ---ิ---แ-ะ คุ-♀ ผ____ คุ__ / ดิ_____ คุ__ ผ-แ-ะ ค-ณ- / ด-ฉ-น-ล- ค-ณ- -------------------------- ผมและ คุณ♂ / ดิฉันและ คุณ♀ 0
p--m--æ--k-on---̀--------------n p__________________________ p-̌---æ---o-n-d-̀-c-a-n-l-́-k-o- -------------------------------- pǒm-lǽ-koon-dì-chǎn-lǽ-koon
nas dvoje เ-า--้-สอง เ_______ เ-า-ั-ง-อ- ---------- เราทั้งสอง 0
r---t-́-g--ǎ-ng r_____________ r-o-t-́-g-s-̌-n- ---------------- rao-táng-sǎwng
on เขา เ__ เ-า --- เขา 0
k-̌o k__ k-̌- ---- kǎo
on i ona เขา แล- เธอ เ__ แ__ เ__ เ-า แ-ะ เ-อ ----------- เขา และ เธอ 0
k-̌--læ--tu-̶ k_________ k-̌---æ---u-̶ ------------- kǎo-lǽ-tur̶
njih dvoje เขา---งสอง เ_______ เ-า-ั-ง-อ- ---------- เขาทั้งสอง 0
kǎo----ng---̌w-g k_____________ k-̌---a-n---a-w-g ----------------- kǎo-táng-sǎwng
muškarac ผ-้-าย ผู้___ ผ-้-า- ------ ผู้ชาย 0
pô---hai p_______ p-̂---h-i --------- pôo-chai
žena ผู-ห-ิง ผู้___ ผ-้-ญ-ง ------- ผู้หญิง 0
p-----ǐ-g p_______ p-̂---i-n- ---------- pôo-yǐng
dijete เด็ก เ__ เ-็- ---- เด็ก 0
de-k d__ d-̀- ---- dèk
jedna obitelj ค-อ-คร-ว ค______ ค-อ-ค-ั- -------- ครอบครัว 0
kr--w--kr-a k_________ k-a-w---r-a ----------- krâwp-krua
moja obitelj ครอ--ร-----ง--- / ---ดิ--น♀ ค______ ข_____ / ข______ ค-อ-ค-ั- ข-ง-ม- / ข-ง-ิ-ั-♀ --------------------------- ครอบครัว ของผม♂ / ของดิฉัน♀ 0
k-a--p-kru----̌-ng--ǒ---a-wng-dì--ha-n k_________________________________ k-a-w---r-a-k-̌-n---o-m-k-̌-n---i---h-̌- ---------------------------------------- krâwp-krua-kǎwng-pǒm-kǎwng-dì-chǎn
Moja obitelj je ovdje. ค-----ั-ข--ผ-อ-ู-ท--น--♂-/-ครอ----ว---ดิฉ-นอยู-ท-่น-่♀ ค________________ / ค_________________ ค-อ-ค-ั-ข-ง-ม-ย-่-ี-น-่- / ค-อ-ค-ั-ข-ง-ิ-ั-อ-ู-ท-่-ี-♀ ------------------------------------------------------ ครอบครัวของผมอยู่ที่นี่♂ / ครอบครัวของดิฉันอยู่ที่นี่♀ 0
krâ---kr-----̌-n---o---à-y--o---̂e-n-̂e-----w--------a--ng-d-̀--h--n-à--ôo-te-e-ne-e k________________________________________________________________________ k-a-w---r-a-k-̌-n---o-m-a---o-o-t-̂---e-e-k-a-w---r-a-k-̌-n---i---h-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂- ---------------------------------------------------------------------------------------- krâwp-krua-kǎwng-pǒm-à-yôo-têe-nêe-krâwp-krua-kǎwng-dì-chǎn-à-yôo-têe-nêe
Ja sam ovdje. ผมอยู--ี-นี่----ดิ-ั----่ที่น-่♀ ผ______ / ดิ_______ ผ-อ-ู-ท-่-ี-♂ / ด-ฉ-น-ย-่-ี-น-่- -------------------------------- ผมอยู่ที่นี่♂ / ดิฉันอยู่ที่นี่♀ 0
pǒm-a--yo-----̂----̂--d-̀-----n-a---o-o------nêe p______________________________________ p-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂---i---h-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂- -------------------------------------------------- pǒm-à-yôo-têe-nêe-dì-chǎn-à-yôo-têe-nêe
Ti si ovdje. ค-ณ--ู่ที่น-่ คุ_____ ค-ณ-ย-่-ี-น-่ ------------- คุณอยู่ที่นี่ 0
k-o--a----̂o-te-e--e-e k_________________ k-o---̀-y-̂---e-e-n-̂- ---------------------- koon-à-yôo-têe-nêe
On je ovdje i ona je ovdje. เ-าอยู่ท-่น-่ --แ-ะ เธ--ยู่-ี--ี่ ♀ เ______ ♂ แ__ เ______ ♀ เ-า-ย-่-ี-น-่ ♂ แ-ะ เ-อ-ย-่-ี-น-่ ♀ ----------------------------------- เขาอยู่ที่นี่ ♂ และ เธออยู่ที่นี่ ♀ 0
k-̌--a--yôo-têe-nê---ǽ--ur--à--o-o-têe--êe k_____________________________________ k-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂---æ---u-̶-a---o-o-t-̂---e-e ------------------------------------------------- kǎo-à-yôo-têe-nêe-lǽ-tur̶-à-yôo-têe-nêe
Mi smo ovdje. เรา--ู่ที-น-่ เ______ เ-า-ย-่-ี-น-่ ------------- เราอยู่ที่นี่ 0
r-o----------ê--ne-e r________________ r-o-a---o-o-t-̂---e-e --------------------- rao-à-yôo-têe-nêe
Vi ste ovdje. ค-ณ--ู่---น-่ คุ_____ ค-ณ-ย-่-ี-น-่ ------------- คุณอยู่ที่นี่ 0
k-on-à-y-̂---êe--e-e k_________________ k-o---̀-y-̂---e-e-n-̂- ---------------------- koon-à-yôo-têe-nêe
Oni su svi ovdje. พ-ก-ขาท-กคนอ--่-ี---่ พ_____________ พ-ก-ข-ท-ก-น-ย-่-ี-น-่ --------------------- พวกเขาทุกคนอยู่ที่นี่ 0
pu--k--a-------k-k-n-à-------e-e--e-e p______________________________ p-̂-k-k-̌---o-o---o---̀-y-̂---e-e-n-̂- -------------------------------------- pûak-kǎo-tóok-kon-à-yôo-têe-nêe

Jezicima protiv Alzheimera

Tko želi ostati oštrouman trebao bi učiti jezike. Jezične vještine štite od demencije. Brojne znastvene studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redovito vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su višejezični govornici pažljiviji. Oni posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zbog toga jer je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban birati između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezične vještine također predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičnim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičnih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Dali si znao?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke skupine. Još se ne zna kako je točno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 milijuna ljudi to je materinski jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim točkama se ova dva narječja značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. stoljeću. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunjskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Tko se zanima za jezike, trebao bi obvezno učiti albanski! To je odista jedinstven jezik!