Zbirka izraza

hr Osobe   »   sr Лица

1 [jedan]

Osobe

Osobe

1 [један]

1 [jedan]

Лица

Lica

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
ja -а ј_ ј- -- ја 0
-a j_ j- -- ja
ja i ti ја и -и ј_ и т_ ј- и т- ------- ја и ти 0
j-----i j_ i t_ j- i t- ------- ja i ti
nas dvoje н-с-д-оје н__ д____ н-с д-о-е --------- нас двоје 0
na- ---je n__ d____ n-s d-o-e --------- nas dvoje
on о- о_ о- -- он 0
-n o_ o- -- on
on i ona он и--на о_ и о__ о- и о-а -------- он и она 0
on - -na o_ i o__ o- i o-a -------- on i ona
njih dvoje њ-- д-оје њ__ д____ њ-х д-о-е --------- њих двоје 0
n-----vo-e n___ d____ n-i- d-o-e ---------- njih dvoje
muškarac м-шк--ац м_______ м-ш-а-а- -------- мушкарац 0
m-š----c m_______ m-š-a-a- -------- muškarac
žena ж--а ж___ ж-н- ---- жена 0
ž--a ž___ ž-n- ---- žena
dijete д-те д___ д-т- ---- дете 0
d--e d___ d-t- ---- dete
jedna obitelj једна пор-д-ца ј____ п_______ ј-д-а п-р-д-ц- -------------- једна породица 0
je------ro-i-a j____ p_______ j-d-a p-r-d-c- -------------- jedna porodica
moja obitelj м----п--од-ца м___ п_______ м-ј- п-р-д-ц- ------------- моја породица 0
m-j- -o-o---a m___ p_______ m-j- p-r-d-c- ------------- moja porodica
Moja obitelj je ovdje. М-ј---ор---ц- -е-о---. М___ п_______ ј_ о____ М-ј- п-р-д-ц- ј- о-д-. ---------------------- Моја породица је овде. 0
M--- -------a j--o-d-. M___ p_______ j_ o____ M-j- p-r-d-c- j- o-d-. ---------------------- Moja porodica je ovde.
Ja sam ovdje. Ја-с-------. Ј_ с__ о____ Ј- с-м о-д-. ------------ Ја сам овде. 0
Ja--am o---. J_ s__ o____ J- s-m o-d-. ------------ Ja sam ovde.
Ti si ovdje. Т- -----де. Т_ с_ о____ Т- с- о-д-. ----------- Ти си овде. 0
T- s--o---. T_ s_ o____ T- s- o-d-. ----------- Ti si ovde.
On je ovdje i ona je ovdje. О---- ---е - о-- -е ---е. О_ ј_ о___ и о__ ј_ о____ О- ј- о-д- и о-а ј- о-д-. ------------------------- Он је овде и она је овде. 0
O--j- o-de----n- je-o--e. O_ j_ o___ i o__ j_ o____ O- j- o-d- i o-a j- o-d-. ------------------------- On je ovde i ona je ovde.
Mi smo ovdje. М- --о о--е. М_ с__ о____ М- с-о о-д-. ------------ Ми смо овде. 0
Mi ----ov-e. M_ s__ o____ M- s-o o-d-. ------------ Mi smo ovde.
Vi ste ovdje. Ви -т------. В_ с__ о____ В- с-е о-д-. ------------ Ви сте овде. 0
V--st- ---e. V_ s__ o____ V- s-e o-d-. ------------ Vi ste ovde.
Oni su svi ovdje. О-и ---с-и -в--. О__ с_ с__ о____ О-и с- с-и о-д-. ---------------- Они су сви овде. 0
Oni-s--s---ovde. O__ s_ s__ o____ O-i s- s-i o-d-. ---------------- Oni su svi ovde.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezicima protiv Alzheimera

Tko želi ostati oštrouman trebao bi učiti jezike. Jezične vještine štite od demencije. Brojne znastvene studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redovito vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su višejezični govornici pažljiviji. Oni posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zbog toga jer je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban birati između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezične vještine također predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičnim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičnih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Dali si znao?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke skupine. Još se ne zna kako je točno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 milijuna ljudi to je materinski jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim točkama se ova dva narječja značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. stoljeću. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunjskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Tko se zanima za jezike, trebao bi obvezno učiti albanski! To je odista jedinstven jezik!