Zbirka izraza

hr Redni brojevi   »   ca Els nombres ordinals

61 [šezdeset i jedan]

Redni brojevi

Redni brojevi

61 [seixanta-u]

Els nombres ordinals

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski katalonski igra Više
Prvi mjesec je siječanj. E- -r-me- -----s--en-r. E_ p_____ m__ é_ g_____ E- p-i-e- m-s é- g-n-r- ----------------------- El primer mes és gener. 0
Drugi mjesec je veljača. E---e--n-m-s és -ebrer. E_ s____ m__ é_ f______ E- s-g-n m-s é- f-b-e-. ----------------------- El segon mes és febrer. 0
Treći mjesec je ožujak. E---e-cer --s é---ar-. E_ t_____ m__ é_ m____ E- t-r-e- m-s é- m-r-. ---------------------- El tercer mes és març. 0
Četvrti mjesec je travanj. El --------- -s --r-l. E_ q____ m__ é_ a_____ E- q-a-t m-s é- a-r-l- ---------------------- El quart mes és abril. 0
Peti mjesec je svibanj. El---nq-è-m-- és m---. E_ c_____ m__ é_ m____ E- c-n-u- m-s é- m-i-. ---------------------- El cinquè mes és maig. 0
Šesti mjesec je lipanj. E--si-è --s -- -un-. E_ s___ m__ é_ j____ E- s-s- m-s é- j-n-. -------------------- El sisè mes és juny. 0
Šest mjeseci je pola godine. S-- -es-s -ó- m-g--n-. S__ m____ s__ m__ a___ S-s m-s-s s-n m-g a-y- ---------------------- Sis mesos són mig any. 0
Siječanj, veljača, ožujak, G---r, feb--r, --r-, G_____ f______ m____ G-n-r- f-b-e-, m-r-, -------------------- Gener, febrer, març, 0
travanj, svibanj i lipanj. a-r-l- -a--, ---y. a_____ m____ j____ a-r-l- m-i-, j-n-. ------------------ abril, maig, juny. 0
Sedmi mjesec je srpanj. El s-t- m-s é- --li--. E_ s___ m__ é_ j______ E- s-t- m-s é- j-l-o-. ---------------------- El setè mes és juliol. 0
Osmi mjesec je kolovoz. El vui-è--es és--gos-. E_ v____ m__ é_ a_____ E- v-i-è m-s é- a-o-t- ---------------------- El vuitè mes és agost. 0
Deveti mjesec je rujan. E- n-vè m-- -s----embr-. E_ n___ m__ é_ s________ E- n-v- m-s é- s-t-m-r-. ------------------------ El novè mes és setembre. 0
Deseti mjesec je listopad. E- de-è-me- -s octub--. E_ d___ m__ é_ o_______ E- d-s- m-s é- o-t-b-e- ----------------------- El desè mes és octubre. 0
Jedanaesti mjesec je studeni. L-o-z- me---- -ov---re. L_____ m__ é_ n________ L-o-z- m-s é- n-v-m-r-. ----------------------- L’onzè mes és novembre. 0
Dvanaesti mjesec je prosinac. El--o---------s-de-em---. E_ d____ m__ é_ d________ E- d-t-è m-s é- d-s-m-r-. ------------------------- El dotzè mes és desembre. 0
Dvanaest mjeseci je jedna godina. D-tze-m--o---ón-un a-y. D____ m____ s__ u_ a___ D-t-e m-s-s s-n u- a-y- ----------------------- Dotze mesos són un any. 0
Srpanj, kolovoz, rujan, J---ol, a-ost, ---e-br-, J______ a_____ s________ J-l-o-, a-o-t- s-t-m-r-, ------------------------ Juliol, agost, setembre, 0
listopad, studeni i prosinac. o---b-e- ----mb-- -----e-b--. o_______ n_______ i d________ o-t-b-e- n-v-m-r- i d-s-m-r-. ----------------------------- octubre, novembre i desembre. 0

Materinji jezik uvijek ostaje najvažniji jezik

Naš materinji jezik je prvi jezik koji učimo. To se dešava nesvjesno, dakle ne primjećujemo to. Većina ljudi ima samo jedan materinji jezik. Svi ostali jezici uče se kao strani jezici. Naravno da postoje ljudi koji odrastaju uz više jezika. Oni govore te jezike ali većinom različito dobro. Često se i jezici koriste na različit način. Na primjer, jedan jezik se koristi na poslu. Drugi se koristi kod kuće. Koliko dobro govorimo jezik ovisi o više čimbenika. Ako ga učimo kao mala djeca, većinom ga naučimo vrlo dobro. Naš centar za govor je u tim godinama najučinkovitiji. Također je važna učestalost korištenja jezika. Što ga češće koristimo, bolje ga govorimo. Međutim, istraživači vjeruju da čovjek nikad ne može govoriti dva jezika jednako dobro. Jedan jezik je uvijek važniji. Čini se da su eksperimentalna ispitivanja potvrdila tu pretpostavku. Jednom su istraživanju bili podvrgnuti različiti ispitanici. Jedan dio ispitanika je tečno govorio dva jezika. To su bili kineski kao materinji jezik i engleski jezik. Drugi dio ispitanika je govorio samo engleski kao materinji jezik. Ispitanici su morali riješiti jednostavan zadatak na engleskom jeziku. Pritom se mjerila aktivnost njihovog mozga. Zamijećene su razlike u mozgu ispitanika. Kod višejezičnih osoba je posebno bio aktivan jedan dio mozga. Jednojezični ispitanici pak u tom području nisu pokazali nikakvu aktivnost. Obje grupe su jednako brzo i dobro riješile zadatke. Usprkos tomu, Kinezi su preveli sve na svoj materinji jezik...