Zbirka izraza

hr U restoranu 1   »   ca Al restaurant 1

29 [dvadeset i devet]

U restoranu 1

U restoranu 1

29 [vint-i-nou]

Al restaurant 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski katalonski igra Više
Da li je stol slobodan? Aques-- --ul--és-ll--r-? A______ t____ é_ l______ A-u-s-a t-u-a é- l-i-r-? ------------------------ Aquesta taula és lliure? 0
Molim Vas, htio / htjela bih jelovnik. V-l-ri- -- c-------- ----l--. V______ l_ c_____ s_ u_ p____ V-l-r-a l- c-r-a- s- u- p-a-. ----------------------------- Voldria la carta, si us plau. 0
Što možete preporučiti? Què-em r-----na? Q__ e_ r________ Q-è e- r-c-m-n-? ---------------- Què em recomana? 0
Rado bih pivo. M’a---daria u-a ce-ve-a. M__________ u__ c_______ M-a-r-d-r-a u-a c-r-e-a- ------------------------ M’agradaria una cervesa. 0
Rado bih mineralnu vodu. M----ada-i- -na a---- mi---al. M__________ u__ a____ m_______ M-a-r-d-r-a u-a a-g-a m-n-r-l- ------------------------------ M’agradaria una aigua mineral. 0
Rado bih sok od naranče. M---ra-ari--u---u--d- ta-onj-. M__________ u_ s__ d_ t_______ M-a-r-d-r-a u- s-c d- t-r-n-a- ------------------------------ M’agradaria un suc de taronja. 0
Rado bih kavu. M’------r-a-u- c--è. M__________ u_ c____ M-a-r-d-r-a u- c-f-. -------------------- M’agradaria un cafè. 0
Rado bih kavu s mlijekom. M-ag--d-r-- ll-----b-ca--. M__________ l___ a__ c____ M-a-r-d-r-a l-e- a-b c-f-. -------------------------- M’agradaria llet amb cafè. 0
Sa šećerom, molim. A-b-s-cre,-si -- p--u. A__ s_____ s_ u_ p____ A-b s-c-e- s- u- p-a-. ---------------------- Amb sucre, si us plau. 0
Htio / htjela bih čaj. M’a-----------. M__________ t__ M-a-r-d-r-a t-. --------------- M’agradaria te. 0
Htio / htjela bih čaj sa limunom. M-ag-a--r-a--n-te -e-ll--o-a. M__________ u_ t_ d_ l_______ M-a-r-d-r-a u- t- d- l-i-o-a- ----------------------------- M’agradaria un te de llimona. 0
Htio / htjela bih čaj sa mlijekom. M-agra-ari-----t----b --e-. M__________ u_ t_ a__ l____ M-a-r-d-r-a u- t- a-b l-e-. --------------------------- M’agradaria un te amb llet. 0
Imate li cigarete? Té-ci---r-t-? T_ c_________ T- c-g-r-e-s- ------------- Té cigarrets? 0
Imate li pepeljaru? T---- ce-drer? T_ u_ c_______ T- u- c-n-r-r- -------------- Té un cendrer? 0
Imate li vatre? Té---c? T_ f___ T- f-c- ------- Té foc? 0
Nedostaje mi vilica. (-o- n---in--f-rq-i---. (___ n_ t___ f_________ (-o- n- t-n- f-r-u-l-a- ----------------------- (Jo) no tinc forquilla. 0
Nedostaje mi nož. (-o)-----i------i-e-. (___ n_ t___ g_______ (-o- n- t-n- g-n-v-t- --------------------- (Jo) no tinc ganivet. 0
Nedostaje mi žlica. (J-- n- t--- cul--ra. (___ n_ t___ c_______ (-o- n- t-n- c-l-e-a- --------------------- (Jo) no tinc cullera. 0

Gramatika sprječava laži!

Svaki jezik ima posebna obilježja. Neki jezici posjeduju svojstva koja su jedinstvena u cijelom svijetu. U te jezike spada jezik trio. Trio je indijanski jezik u Južnoj Americi. Govori ga oko 2.000 ljudi u Brazilu i Surinamu. Posebnost jezika trio je gramatika. Budući da prisiljava govornika da uvijek govori istinu. Za to je zaslužan takozvani frustrativni nastavak. Taj nastavak se u jeziku trio dodaje glagolima. On ukazuje na stupanj istinitosti rečenice. Jednostavan primjer objašnjava kako to točno funkcionira. Uzmimo za primjer rečenicu Dijete je otišlo u školu. U triu govornik mora staviti određeni nastavak na glagol. Kroz nastavak može reći da li je vidio dijete. Također može kazati da li je isto saznao od drugih. Ili pak nastavkom može iskazati da zna da je to laž. Govornik se dakle mora obvezati na ono što kaže. Što znači da mora izraziti istinitost svoje izjave. Na taj način ne može ništa prešutjeti ili uljepšati. Ukoliko govornik ispusti nastavak, smatra ga se lašcem. Službeni jezik u Surinamu je nizozemski. Prijevodi s nizozemskog na trio su često problematični. Budući da je većina jezika puno manje precizna. Jezici govornicima omogućavaju dvosmislenost. Stoga tumači ne paze uvijek da se obvežu na ono što kažu. Komunikacija s govornicima tria je stoga teška. Možda bi frustrativ i u ostalim jezicima bio koristan!? Ne samo u političkom jeziku...
Dali si znao?
Makedonski je maternji jezik oko 2 milijuna ljudi. Spada u južnoslavenske jezike. Najviše je srodan s bugarskim. Govornici ova dva jezika mogu bez problema razgovarati jedni s drugima. U pisanom obliku ova dva jezika se više međusobno razlikuju. U Makedoniji je oduvijek živjelo puno različitih narodnosti. To se, naravno, odrazilo i na jezik zemlje. Na jezik je utjecalo puno drugih jezika. Susjedna Srbija je tijekom dugih godina ostavila posebno snažan pečat na makedonski jezik. Leksički fond sadrži puno pojmova iz ruskog, turskog i engleskog. Jedna tako velika jezička raznolikost ne postoji u puno zemalja. Zato je makedonskom trebalo dugo vremena da ga se prizna kao poseban jezik. I makedonska književnost je iz ovog razloga puno trpjela. U međuvremenu se makedonski etablirao kao standardni jezik. Pa je stoga važan dio makedonskog identiteta.