Zbirka izraza

hr Na putu   »   he ‫בדרכים‬

37 [trideset i sedam]

Na putu

Na putu

‫37 [שלושים ושבע]‬

37 [shlossim w'sheva]

‫בדרכים‬

badrakhim

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
On se vozi motorom. ‫----ר--- -ל--ופ-וע.‬ ‫___ ר___ ע_ א_______ ‫-ו- ר-כ- ע- א-פ-ו-.- --------------------- ‫הוא רוכב על אופנוע.‬ 0
h- r--he---l-o--n---. h_ r_____ a_ o_______ h- r-k-e- a- o-a-o-a- --------------------- hu rokhev al ofano'a.
On se vozi biciklom. ‫--- רוכ- -ל אופ-י--.‬ ‫___ ר___ ע_ א________ ‫-ו- ר-כ- ע- א-פ-י-ם-‬ ---------------------- ‫הוא רוכב על אופניים.‬ 0
hu---kh-v -l-o------. h_ r_____ a_ o_______ h- r-k-e- a- o-a-a-m- --------------------- hu rokhev al ofanaim.
On ide pješice. ‫הוא----- -ר-ל.‬ ‫___ ה___ ב_____ ‫-ו- ה-ל- ב-ג-.- ---------------- ‫הוא הולך ברגל.‬ 0
hu-h--e-h bar---l. h_ h_____ b_______ h- h-l-k- b-r-g-l- ------------------ hu holekh baregel.
On putuje brodom. ‫ה-א ------בא--י-.‬ ‫___ מ____ ב_______ ‫-ו- מ-ל-ג ב-ו-י-.- ------------------- ‫הוא מפליג באוניה.‬ 0
h- maf----b--'-ni--. h_ m_____ b_________ h- m-f-i- b-q-o-i-h- -------------------- hu maflig baq'oniah.
On putuje čamcem. ‫הו---ט---ירה.‬ ‫___ ש_ ב______ ‫-ו- ש- ב-י-ה-‬ --------------- ‫הוא שט בסירה.‬ 0
hu-s---/-af--g--es--a-. h_ s__________ b_______ h- s-a-/-a-l-g b-s-r-h- ----------------------- hu shat/maflig besirah.
On pliva. ‫--א -וחה.‬ ‫___ ש_____ ‫-ו- ש-ח-.- ----------- ‫הוא שוחה.‬ 0
hu s-o---. h_ s______ h- s-o-e-. ---------- hu ssoxeh.
Da li je ovdje opasno? ‫--וכן--א--‬ ‫_____ כ____ ‫-ס-כ- כ-ן-‬ ------------ ‫מסוכן כאן?‬ 0
m-suk-n k-'n? m______ k____ m-s-k-n k-'-? ------------- mesukan ka'n?
Da li je ovdje opasno sam stopirati? ‫--וכ--ל-ס-ע ל-- --ר--י--‬ ‫_____ ל____ ל__ ב________ ‫-ס-כ- ל-ס-ע ל-ד ב-ר-פ-ם-‬ -------------------------- ‫מסוכן לנסוע לבד בטרמפים?‬ 0
m-s--a- -inso'a-l'va---'-re---m? m______ l______ l____ b_________ m-s-k-n l-n-o-a l-v-d b-t-e-p-m- -------------------------------- mesukan linso'a l'vad b'trempim?
Da li je opasno šetati noću? ‫--ו-- ל-יי- ב--ל-?‬ ‫_____ ל____ ב______ ‫-ס-כ- ל-י-ל ב-י-ה-‬ -------------------- ‫מסוכן לטייל בלילה?‬ 0
m-su--n-l-tay--l bal-ylah? m______ l_______ b________ m-s-k-n l-t-y-y- b-l-y-a-? -------------------------- mesukan letayeyl balaylah?
Pogriješili smo put. ‫טע-נ- -----‬ ‫_____ ב_____ ‫-ע-נ- ב-ר-.- ------------- ‫טעינו בדרך.‬ 0
ta-in---a--re--. t_____ b________ t-'-n- b-d-r-k-. ---------------- ta'inu baderekh.
Na krivom smo putu. ‫-נחנ--ב--ך---א נכונה.‬ ‫_____ ב___ ה__ נ______ ‫-נ-נ- ב-ר- ה-א נ-ו-ה-‬ ----------------------- ‫אנחנו בדרך הלא נכונה.‬ 0
a-ax-u --d----- --l----kho--h. a_____ b_______ h___ n________ a-a-n- b-d-r-k- h-l- n-k-o-a-. ------------------------------ anaxnu baderekh halo n'khonah.
Moramo se vratiti. ‫--חנ- צר-כ-ם-ל-ס-ע חזרה-‬ ‫_____ צ_____ ל____ ח_____ ‫-נ-נ- צ-י-י- ל-ס-ע ח-ר-.- -------------------------- ‫אנחנו צריכים לנסוע חזרה.‬ 0
an-x-- t-r-k------nso-- x--ara-. a_____ t_______ l______ x_______ a-a-n- t-r-k-i- l-n-o-a x-z-r-h- -------------------------------- anaxnu tsrikhim linso'a xazarah.
Gdje se ovdje može parkirati? ‫איפה---ש- לחנ--?‬ ‫____ א___ ל______ ‫-י-ה א-ש- ל-נ-ת-‬ ------------------ ‫איפה אפשר לחנות?‬ 0
ey-oh-e-s-ar -ax-n-t? e____ e_____ l_______ e-f-h e-s-a- l-x-n-t- --------------------- eyfoh efshar laxanot?
Ima li ovdje parkiralište? ‫י- -אן---יי--‬ ‫__ כ__ ח______ ‫-ש כ-ן ח-י-ה-‬ --------------- ‫יש כאן חנייה?‬ 0
y--h-ka-n----a---h? y___ k___ x________ y-s- k-'- x-n-y-y-? ------------------- yesh ka'n xanayayh?
Koliko dugo se može ovdje parkirati? ‫--------אפשר לח--- -אן-‬ ‫___ ז__ א___ ל____ כ____ ‫-מ- ז-ן א-ש- ל-נ-ת כ-ן-‬ ------------------------- ‫כמה זמן אפשר לחנות כאן?‬ 0
k-----zm-- e---a- ---a----ka-n? k____ z___ e_____ l______ k____ k-m-h z-a- e-s-a- l-x-n-t k-'-? ------------------------------- kamah zman efshar laxanot ka'n?
Da li skijate? ‫א--/ ----ל- - ת סקי-‬ ‫__ / ה ג___ / ת ס____ ‫-ת / ה ג-ל- / ת ס-י-‬ ---------------------- ‫את / ה גולש / ת סקי?‬ 0
a-ah/a--g-l-sh-go-es--- sq-? a______ g______________ s___ a-a-/-t g-l-s-/-o-e-h-t s-i- ---------------------------- atah/at golesh/goleshet sqi?
Idete li žičarom gore? ‫א--- ה -ו-ה במ-לי- הסק--‬ ‫__ / ה ע___ ב_____ ה_____ ‫-ת / ה ע-ל- ב-ע-י- ה-ק-?- -------------------------- ‫את / ה עולה במעלית הסקי?‬ 0
a-a-/-t o----o-a- b'-a-a-it-has-i? a______ o________ b________ h_____ a-a-/-t o-e-/-l-h b-m-'-l-t h-s-i- ---------------------------------- atah/at oleh/olah b'ma'alit hasqi?
Mogu li se ovdje iznajmiti skije? ‫-יתן-לש-ו- כ----ג--- -ק-?‬ ‫____ ל____ כ__ מ____ ס____ ‫-י-ן ל-כ-ר כ-ן מ-ל-י ס-י-‬ --------------------------- ‫ניתן לשכור כאן מגלשי סקי?‬ 0
n-ta- -i-s-o--k-'------a-h----qi? n____ l______ k___ m________ s___ n-t-n l-s-k-r k-'- m-g-a-h-y s-i- --------------------------------- nitan lisskor ka'n miglashey sqi?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + hebrejski (1-100) MP3 hebrejski (1-100)
Video nije pronađen!

Monolozi

Ljudima je većinom čudno kad netko priča sam sa sobom. A opet svi ljudi redovito vode monologe. Psiholozi procjenjuju da ih vodi više od 95% odraslih ljudi. Djeca uvijek za vrijeme igre pričaju sama sa sobom. Dakle, potpuno je normalno voditi monologe. To je samo jedan poseban oblik komunikacije. Također, ima puno prednosti da tu i tamo popričate sami sa sobom! Budući da kroz razgovor organiziramo svoje misli. Monolozi su trenuci u kojima unutarnji glas dolazi na površinu. Moglo bi se reći da se radi o glasnom razmišljanju. Ljudi koji su rastreseni vrlo često vode monologe. Kod njih je određeni dio mozga manje aktivan. Stoga su slabije organizirani. Monolozima tada sami sebi pomažu da budu što organiziraniji. Monolozi nam također mogu pomoći donositi odluke. Također su jako dobro sredstvo za oslobađanje od stresa. Monolozi potiču koncentraciju i produktivnost. Budući da treba više vremena da se nešto kaže naglas nego da se o tome samo misli. Prilikom pričanja svjesniji smo svojih misli. Lakše rješavamo teške ispite ako pritom pričamo sa sobom. To su pokazali različiti eksperimenti. Monolozima se također možemo ohrabriti. Mnogi sportaši često vode monologe kako bi se motivirali. Nažalost, većinom pričamo sami sa sobom u negativnim situacijama. Stoga bismo trebali uvijek biti pozitivni. Također moramo često ponavljati ono što želimo. Tako putem razgovora možemo pozitivno utjecati na svoje postupke. Međutim, to funkcionira jedino ako ostanemo realni!
Dali si znao?
Rumunkski spada u istočnoromanske jezike. To je materinski jezik oko 28 milijuna ljudi. Oni uglavnom žive u Rumunjskoj i Moldaviji. Rumunjski je također službeni jezik Republike Moldavije. I u Srbiji i Ukrajini ima većih zajednica koje govore rumunjski. Rumunski je nastao iz latinskog. Rimljani su prije u regionu oko Dunava imali dvije provincije. Talijanski je najsrodniji rumunjskom. Rumuni zato mogu u većini slučajeva dobro razumjeti Talijane. Dok obratno to nije uvijek slučaj. Razlog je što rumunjski ima puno slavenskih riječi. I na glasovni sistem rumunjskog su utjecali susjedni slavenski jezici. U rumunjskoj abecedi zato ima nekoliko posebnih znakova. Rumunjski se piše kako se izgovara. I još uvijek ima puno sličnosti sa starim latinskim strukturama… Ali upravo to čini otkrivanje ovog jezika tako uzbudljiv!