Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   he ‫עונות השנה ומזג האוויר‬

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

‫16 [שש עשרה]‬

16 [shesh essreh]

‫עונות השנה ומזג האוויר‬

[onot hashanah umezeg ha'awir]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Ovo su godišnja doba: ‫ע-נ-ת הש-ה --׃‬ ‫_____ ה___ ה___ ‫-ו-ו- ה-נ- ה-׃- ---------------- ‫עונות השנה הן׃‬ 0
onot--a-h-na--hen: o___ h_______ h___ o-o- h-s-a-a- h-n- ------------------ onot hashanah hen:
Proljeće, ljeto, ‫אב-ב,--יץ- ‬ ‫_____ ק___ ‬ ‫-ב-ב- ק-ץ- ‬ ------------- ‫אביב, קיץ, ‬ 0
avi-,------, a____ q_____ a-i-, q-i-s- ------------ aviv, qaits,
jesen i zima. ‫סת-- ---רף-‬ ‫____ ו______ ‫-ת-ו ו-ו-ף-‬ ------------- ‫סתיו וחורף.‬ 0
st-yw -'-o-ef. s____ w_______ s-a-w w-x-r-f- -------------- stayw w'xoref.
Ljeto je vruće. ‫ה-----ם.‬ ‫____ ח___ ‫-ק-ץ ח-.- ---------- ‫הקיץ חם.‬ 0
haq-it--x--. h______ x___ h-q-i-s x-m- ------------ haqaits xam.
Ljeti sija sunce. ‫--י- ----ת-ה--ש-‬ ‫____ ז____ ה_____ ‫-ק-ץ ז-ר-ת ה-מ-.- ------------------ ‫בקיץ זורחת השמש.‬ 0
baq-i-s---ra-at -as-em-s-. b______ z______ h_________ b-q-i-s z-r-x-t h-s-e-e-h- -------------------------- baqaits zoraxat hashemesh.
Ljeti rado idemo šetati. ‫ב--- א--נו אוה--ם -טיי-.‬ ‫____ א____ א_____ ל______ ‫-ק-ץ א-ח-ו א-ה-י- ל-י-ל-‬ -------------------------- ‫בקיץ אנחנו אוהבים לטייל.‬ 0
ba--i-- an-x-- o-a--- le---e--. b______ a_____ o_____ l________ b-q-i-s a-a-n- o-a-i- l-t-y-y-. ------------------------------- baqaits anaxnu ohavim letayeyl.
Zima je hladna. ‫ה-ו-ף ק-.‬ ‫_____ ק___ ‫-ח-ר- ק-.- ----------- ‫החורף קר.‬ 0
ha-o-e- q--. h______ q___ h-x-r-f q-r- ------------ haxoref qar.
Zimi pada snijeg ili kiša. ‫--ו-ף ---ד-של---ו ג---‬ ‫_____ י___ ש__ א_ ג____ ‫-ח-ר- י-ר- ש-ג א- ג-ם-‬ ------------------------ ‫בחורף יורד שלג או גשם.‬ 0
bax-----yor-d-s-el---o-g-----. b______ y____ s_____ o g______ b-x-r-f y-r-d s-e-e- o g-s-e-. ------------------------------ baxoref yored sheleg o geshem.
Zimi rado ostajemo doma. ‫--ו-ף א--נו--ו-בים-ל---א----ית.‬ ‫_____ א____ א_____ ל_____ ב_____ ‫-ח-ר- א-ח-ו א-ה-י- ל-י-א- ב-י-.- --------------------------------- ‫בחורף אנחנו אוהבים להישאר בבית.‬ 0
b----ef-a-axn- ---v----ehish---------i-. b______ a_____ o_____ l_________ b______ b-x-r-f a-a-n- o-a-i- l-h-s-a-e- b-b-i-. ---------------------------------------- baxoref anaxnu ohavim lehisha'er babait.
Hladno je. ‫ק--‬ ‫____ ‫-ר-‬ ----- ‫קר.‬ 0
q--. q___ q-r- ---- qar.
Pada kiša. ‫י-ר----ם.‬ ‫____ ג____ ‫-ו-ד ג-ם-‬ ----------- ‫יורד גשם.‬ 0
y-red----h-m. y____ g______ y-r-d g-s-e-. ------------- yored geshem.
Vjetrovito je. ‫ה----נ-ש--.‬ ‫____ נ______ ‫-ר-ח נ-ש-ת-‬ ------------- ‫הרוח נושבת.‬ 0
ha-ua----s--ve-. h_____ n________ h-r-a- n-s-e-e-. ---------------- haruax noshevet.
Toplo je. ‫-כ-----ם-‬ ‫_____ ח___ ‫-כ-י- ח-.- ----------- ‫עכשיו חם.‬ 0
akhsha-- xam. a_______ x___ a-h-h-y- x-m- ------------- akhshayw xam.
Sunčano je. ‫השמש-------‬ ‫____ ז______ ‫-ש-ש ז-ר-ת-‬ ------------- ‫השמש זורחת.‬ 0
has-e-esh-zo---a-. h________ z_______ h-s-e-e-h z-r-x-t- ------------------ hashemesh zoraxat.
Vedro je. ‫ע-ש-ו--ע--.‬ ‫_____ נ_____ ‫-כ-י- נ-י-.- ------------- ‫עכשיו נעים.‬ 0
akhs-ay--na'i-. a_______ n_____ a-h-h-y- n-'-m- --------------- akhshayw na'im.
Kakvo je vrijeme danas? ‫-ה--ז- ה-ו--- ה-ו--‬ ‫__ מ__ ה_____ ה_____ ‫-ה מ-ג ה-ו-י- ה-ו-?- --------------------- ‫מה מזג האוויר היום?‬ 0
m-h -e-----a--wi--ha-om? m__ m____ h______ h_____ m-h m-z-g h-'-w-r h-y-m- ------------------------ mah mezeg ha'awir hayom?
Danas je hladno. ‫-יום-ק-.‬ ‫____ ק___ ‫-י-ם ק-.- ---------- ‫היום קר.‬ 0
ha-om--a-. h____ q___ h-y-m q-r- ---------- hayom qar.
Danas je toplo. ‫-י-- חם.‬ ‫____ ח___ ‫-י-ם ח-.- ---------- ‫היום חם.‬ 0
hayom----. h____ x___ h-y-m x-m- ---------- hayom xam.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + hebrejski (1-100) MP3 hebrejski (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...