Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   he ‫היכרות‬

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

‫3 [שלוש]‬

3 [shalosh]

‫היכרות‬

heykerut

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Bog! / Bok! ‫-----‬ ‫______ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום!‬ 0
shalo-! s______ s-a-o-! ------- shalom!
Dobar dan! ‫ש----‬ ‫______ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום!‬ 0
sh-lo-! s______ s-a-o-! ------- shalom!
Kako ste? / Kako si? ‫-ה ---ע?‬ ‫__ נ_____ ‫-ה נ-מ-?- ---------- ‫מה נשמע?‬ 0
mah-nishma? m__ n______ m-h n-s-m-? ----------- mah nishma?
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? ‫את-/---מא---פ--‬ ‫__ / ה מ________ ‫-ת / ה מ-י-ו-ה-‬ ----------------- ‫את / ה מאירופה?‬ 0
at-h--t m-'--u---a-? a______ m___________ a-a-/-t m-'-y-r-p-h- -------------------- atah/at me'eyuropah?
Jeste li Vi iz Amerike? ‫-ת --- -אמ--קה?‬ ‫__ / ה מ________ ‫-ת / ה מ-מ-י-ה-‬ ----------------- ‫את / ה מאמריקה?‬ 0
a--h-a- -e'---ri-a-? a______ m___________ a-a-/-t m-'-m-r-q-h- -------------------- atah/at me'ameriqah?
Jeste li Vi iz Azije? ‫את / ה---ס-ה-‬ ‫__ / ה מ______ ‫-ת / ה מ-ס-ה-‬ --------------- ‫את / ה מאסיה?‬ 0
at--/at--e-asia-? a______ m________ a-a-/-t m-'-s-a-? ----------------- atah/at me'asiah?
U kojem hotelu ste smješteni? ‫ב-י---מ-------- - מ--ו-ר-/-ת-‬ ‫_____ מ___ א_ / ה מ_____ / ת__ ‫-א-ז- מ-ו- א- / ה מ-ג-ר- / ת-‬ ------------------------------- ‫באיזה מלון את / ה מתגורר / ת?‬ 0
ve'e---- malo--a-ah-m-------? v_______ m____ a___ m________ v-'-y-e- m-l-n a-a- m-t-o-e-? ----------------------------- ve'eyzeh malon atah mitgorer?
Koliko dugo ste već ovdje? ‫-מה--מ--א--/-- -בר---ן?‬ ‫___ ז__ א_ / ה כ__ כ____ ‫-מ- ז-ן א- / ה כ-ר כ-ן-‬ ------------------------- ‫כמה זמן את / ה כבר כאן?‬ 0
kamah zman -----a---var k---? k____ z___ a______ k___ k____ k-m-h z-a- a-/-t-h k-a- k-'-? ----------------------------- kamah zman at/atah kvar ka'n?
Koliko dugo ostajete? ‫--- זמ--ת---ר-‬ ‫___ ז__ ת______ ‫-מ- ז-ן ת-ש-ר-‬ ---------------- ‫כמה זמן תישאר?‬ 0
ka-ah --an t-s----? k____ z___ t_______ k-m-h z-a- t-s-'-r- ------------------- kamah zman tiss'er?
Dopada li Vam se ovdje? ‫ה-ם המ--ם ---א חן-בע-ניך?-- בעי-ייך-‬ ‫___ ה____ מ___ ח_ ב______ / ב________ ‫-א- ה-ק-ם מ-צ- ח- ב-י-י-? / ב-י-י-ך-‬ -------------------------------------- ‫האם המקום מוצא חן בעיניך? / בעינייך?‬ 0
h-'-m--a-aq---m-ts- --n-be-iney---?-be-e-n-ik-? h____ h______ m____ x__ b______________________ h-'-m h-m-q-m m-t-e x-n b-'-n-y-h-?-b-'-y-a-k-? ----------------------------------------------- ha'im hamaqom motse xen be'ineykha?/be'eynaikh?
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? ‫-אם א--/ ה בח--ש--‬ ‫___ א_ / ה ב_______ ‫-א- א- / ה ב-ו-ש-?- -------------------- ‫האם את / ה בחופשה?‬ 0
ha--m a--h/at ---o-s---? h____ a______ b_________ h-'-m a-a-/-t b-x-f-h-h- ------------------------ ha'im atah/at bexofshah?
Posjetite me jednom! ‫בוא /-י--בק- א----‬ ‫___ / י ל___ א_____ ‫-ו- / י ל-ק- א-ת-!- -------------------- ‫בוא / י לבקר אותי!‬ 0
b---o-- -'--q-r-o--! b______ l______ o___ b-/-o-y l-v-q-r o-i- -------------------- bo/bo'y l'vaqer oti!
Ovo je moja adresa. ‫---הכתובת--לי.‬ ‫__ ה_____ ש____ ‫-ו ה-ת-ב- ש-י-‬ ---------------- ‫זו הכתובת שלי.‬ 0
zu h-kt-vet-s-eli. z_ h_______ s_____ z- h-k-o-e- s-e-i- ------------------ zu haktovet sseli.
Hoćemo li se sutra vidjeti? ‫-תר-- --ר-‬ ‫_____ מ____ ‫-ת-א- מ-ר-‬ ------------ ‫נתראה מחר?‬ 0
ni---'eh-ma-ar? n_______ m_____ n-t-a-e- m-x-r- --------------- nitra'eh maxar?
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. ‫-נ- -צט-ר / ת--י- ל- ת-כנ--- א---ת-‬ ‫___ מ____ / ת_ י_ ל_ ת______ א______ ‫-נ- מ-ט-ר / ת- י- ל- ת-כ-י-ת א-ר-ת-‬ ------------------------------------- ‫אני מצטער / ת, יש לי תוכניות אחרות.‬ 0
a-i m---ta-e-/--ts--'-r-t,----h li-----n-o- -----t. a__ m_____________________ y___ l_ t_______ a______ a-i m-t-t-'-r-m-t-t-'-r-t- y-s- l- t-k-n-o- a-e-o-. --------------------------------------------------- ani mitsta'er/mitsta'eret, yesh li tokhniot axerot.
Bok! / Bog! / Zbogom! ‫-ל---‬ ‫______ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום.‬ 0
shalo-. s______ s-a-o-. ------- shalom.
Doviđenja! ‫---ר-ו-.‬ ‫_________ ‫-ה-ר-ו-.- ---------- ‫להתראות.‬ 0
l-h-t-a--t. l__________ l-h-t-a-o-. ----------- lehitra'ot.
Do uskoro! ‫נת-אה---רו-!‬ ‫_____ ב______ ‫-ת-א- ב-ר-ב-‬ -------------- ‫נתראה בקרוב!‬ 0
nitr-'e--be-ar--! n_______ b_______ n-t-a-e- b-q-r-v- ----------------- nitra'eh beqarov!

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + hebrejski (1-100) MP3 hebrejski (1-100)
Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!