Knjiga fraza

bs Ćaskanje 1   »   fr Conversation 1

20 [dvadeset]

Ćaskanje 1

Ćaskanje 1

20 [vingt]

Conversation 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski francuski Igra Više
Raskomotite se! M--t-----us - v---e -i---! M__________ à v____ a___ ! M-t-e---o-s à v-t-e a-s- ! -------------------------- Mettez-vous à votre aise ! 0
Osjećajte se kao kod kuće! F-i--s--om---che- v----! F_____ c____ c___ v___ ! F-i-e- c-m-e c-e- v-u- ! ------------------------ Faites comme chez vous ! 0
Šta želite piti? Q-- -----z----- b-i-e-? Q__ v__________ b____ ? Q-e v-u-e---o-s b-i-e ? ----------------------- Que voulez-vous boire ? 0
Volite li muziku? A-m-z-vo-s--a-mu---u- ? A_________ l_ m______ ? A-m-z-v-u- l- m-s-q-e ? ----------------------- Aimez-vous la musique ? 0
Ja volim klasičnu muziku. J’---e la musi--e--l-ssiq--. J_____ l_ m______ c_________ J-a-m- l- m-s-q-e c-a-s-q-e- ---------------------------- J’aime la musique classique. 0
Ovdje su moji CD-ovi. M---C--s----ici. M__ C_ s___ i___ M-s C- s-n- i-i- ---------------- Mes CD sont ici. 0
Svirate li neki instrument? J--ez---u- ---- inst-u--nt de-m-------? J_________ d___ i_________ d_ m______ ? J-u-z-v-u- d-u- i-s-r-m-n- d- m-s-q-e ? --------------------------------------- Jouez-vous d’un instrument de musique ? 0
Ovdje je moja gitara. Vo-ci ma g-ita--. V____ m_ g_______ V-i-i m- g-i-a-e- ----------------- Voici ma guitare. 0
Pjevate li rado? A--e--v--- ch---er ? A_________ c______ ? A-m-z-v-u- c-a-t-r ? -------------------- Aimez-vous chanter ? 0
Imate li djece? Ave--v--s -e----f-n-s ? A________ d__ e______ ? A-e---o-s d-s e-f-n-s ? ----------------------- Avez-vous des enfants ? 0
Imate li psa? Avez----- u------- ? A________ u_ c____ ? A-e---o-s u- c-i-n ? -------------------- Avez-vous un chien ? 0
Imate li mačku? Avez--o---un c-at-? A________ u_ c___ ? A-e---o-s u- c-a- ? ------------------- Avez-vous un chat ? 0
Ovdje su moje knjige. Voi-------li-r--. V____ m__ l______ V-i-i m-s l-v-e-. ----------------- Voici mes livres. 0
Upravo čitam ovu knjigu. En--- mome--- j--l-- ---liv-e. E_ c_ m______ j_ l__ c_ l_____ E- c- m-m-n-, j- l-s c- l-v-e- ------------------------------ En ce moment, je lis ce livre. 0
Šta rado čitate? Qu-e-t--e qu- --u- -i-----i-- ? Q________ q__ v___ a____ l___ ? Q-’-s---e q-e v-u- a-m-z l-r- ? ------------------------------- Qu’est-ce que vous aimez lire ? 0
Idete li rado na koncert? A-m-z-------lle--au c-----t ? A_________ a____ a_ c______ ? A-m-z-v-u- a-l-r a- c-n-e-t ? ----------------------------- Aimez-vous aller au concert ? 0
Idete li rado u pozorište? A-m---v-u--a-l---au-t-é--r- ? A_________ a____ a_ t______ ? A-m-z-v-u- a-l-r a- t-é-t-e ? ----------------------------- Aimez-vous aller au théâtre ? 0
Idete li rado u operu? A---z-vo---al-er à -’o-ér--? A_________ a____ à l______ ? A-m-z-v-u- a-l-r à l-o-é-a ? ---------------------------- Aimez-vous aller à l’opéra ? 0

Maternji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam maternjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tome su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono uporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-hromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je takođe jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju oca nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se maternji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Da li ste to znali?
Italijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Italijanski je maternji jezik za oko 70 miliona ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali italijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije italijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore italijanski. Tamo se često italijanski pomiješao sa španskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost italijanskog je puno različitih dijalekata. Neki naučnici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis italijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je italijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik muzike, dizajna i kulinarstva?