Knjiga fraza

bs Pitati – prošlost 2   »   fr Questions – Passé 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [quatre-vingt-six]

Questions – Passé 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski francuski Igra Više
Koju kravatu si nosio? Que--e --ava---a---u po--é-? Quelle cravate as-tu porté ? Q-e-l- c-a-a-e a---u p-r-é ? ---------------------------- Quelle cravate as-tu porté ? 0
Koji auto si kupio / kupila? Q-e--- -oi-----as-t- -c---- ? Quelle voiture as-tu acheté ? Q-e-l- v-i-u-e a---u a-h-t- ? ----------------------------- Quelle voiture as-tu acheté ? 0
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? À -uel j----a---’-s--- -b-n-é-? À quel journal t’es-tu abonné ? À q-e- j-u-n-l t-e---u a-o-n- ? ------------------------------- À quel journal t’es-tu abonné ? 0
Koga ste vidjeli? Qu----ez-vo-s-v- ? Qui avez-vous vu ? Q-i a-e---o-s v- ? ------------------ Qui avez-vous vu ? 0
Koga ste sreli? Qui-a-----o-- r--c-ntré ? Qui avez-vous rencontré ? Q-i a-e---o-s r-n-o-t-é ? ------------------------- Qui avez-vous rencontré ? 0
Koga ste prepoznali? Qui ave-------r--o--u ? Qui avez-vous reconnu ? Q-i a-e---o-s r-c-n-u ? ----------------------- Qui avez-vous reconnu ? 0
Kada ste ustali? Qu-nd --u- êt-s--o---lev- ? Quand vous êtes-vous levé ? Q-a-d v-u- ê-e---o-s l-v- ? --------------------------- Quand vous êtes-vous levé ? 0
Kada ste počeli? Qu--- av---vou----mme-c--? Quand avez-vous commencé ? Q-a-d a-e---o-s c-m-e-c- ? -------------------------- Quand avez-vous commencé ? 0
Kada ste prestali? Quan--a-e----u--a-rêt--? Quand avez-vous arrêté ? Q-a-d a-e---o-s a-r-t- ? ------------------------ Quand avez-vous arrêté ? 0
Zašto ste se probudili? P--r--o- vo-- -tes-vou---év-il-é-? Pourquoi vous êtes-vous réveillé ? P-u-q-o- v-u- ê-e---o-s r-v-i-l- ? ---------------------------------- Pourquoi vous êtes-vous réveillé ? 0
Zašto ste postali učitelj? Pou--u-i-êt---vous----e-u --sti-uteur-? Pourquoi êtes-vous devenu instituteur ? P-u-q-o- ê-e---o-s d-v-n- i-s-i-u-e-r ? --------------------------------------- Pourquoi êtes-vous devenu instituteur ? 0
Zašto ste uzeli taksi? P--rq-o- a--z--ous-p-is un ---i ? Pourquoi avez-vous pris un taxi ? P-u-q-o- a-e---o-s p-i- u- t-x- ? --------------------------------- Pourquoi avez-vous pris un taxi ? 0
Odakle ste došli? D’-- -te-----s------? D’où êtes vous venu ? D-o- ê-e- v-u- v-n- ? --------------------- D’où êtes vous venu ? 0
Gdje ste išli? O----es-vo---al-é ? Où êtes-vous allé ? O- ê-e---o-s a-l- ? ------------------- Où êtes-vous allé ? 0
Gdje ste bili? Où -vez-v--s--té-? Où avez-vous été ? O- a-e---o-s é-é ? ------------------ Où avez-vous été ? 0
Kome si pomogao / pomogla? Qui -s-tu-ai-- ? Qui as-tu aidé ? Q-i a---u a-d- ? ---------------- Qui as-tu aidé ? 0
Kome si pisao / pisala? À-q-i -s--- --r---? À qui as-tu écrit ? À q-i a---u é-r-t ? ------------------- À qui as-tu écrit ? 0
Kome si odgovorio / odgovorila? À-q----s-t--r--on-u-? À qui as-tu répondu ? À q-i a---u r-p-n-u ? --------------------- À qui as-tu répondu ? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu tačnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičkim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezičke podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezičke vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...