Knjiga fraza

bs Ćaskanje 1   »   lv Neliela saruna 1

20 [dvadeset]

Ćaskanje 1

Ćaskanje 1

20 [divdesmit]

Neliela saruna 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski letonski Igra Više
Raskomotite se! L-dz-,-i-kārtoji-ti-s ē-ti! L_____ i_____________ ē____ L-d-u- i-k-r-o-i-t-e- ē-t-! --------------------------- Lūdzu, iekārtojieties ērti! 0
Osjećajte se kao kod kuće! J-----i-s ---māj-s! J________ k_ m_____ J-t-e-i-s k- m-j-s- ------------------- Jūtieties kā mājās! 0
Šta želite piti? K- Jū- vē--tos dz--t? K_ J__ v______ d_____ K- J-s v-l-t-s d-e-t- --------------------- Ko Jūs vēlētos dzert? 0
Volite li muziku? Va--J-s --lat mūziku? V__ J__ m____ m______ V-i J-s m-l-t m-z-k-? --------------------- Vai Jūs mīlat mūziku? 0
Ja volim klasičnu muziku. Ma- --t-----asiskā---zik-. M__ p____ k_______ m______ M-n p-t-k k-a-i-k- m-z-k-. -------------------------- Man patīk klasiskā mūzika. 0
Ovdje su moji CD-ovi. T- i---a-i --m--ktd----. T_ i_ m___ k____________ T- i- m-n- k-m-a-t-i-k-. ------------------------ Te ir mani kompaktdiski. 0
Svirate li neki instrument? V-- --- -pē---a--kā-- m-zik-s i-str--e-tu? V__ J__ s_______ k___ m______ i___________ V-i J-s s-ē-ē-a- k-d- m-z-k-s i-s-r-m-n-u- ------------------------------------------ Vai Jūs spēlējat kādu mūzikas instrumentu? 0
Ovdje je moja gitara. T--------a-ģit-ra. T_ i_ m___ ģ______ T- i- m-n- ģ-t-r-. ------------------ Te ir mana ģitāra. 0
Pjevate li rado? Vai -ūs-l--prāt dzi--a-? V__ J__ l______ d_______ V-i J-s l-b-r-t d-i-d-t- ------------------------ Vai Jūs labprāt dziedat? 0
Imate li djece? Vai-Jums----bērni? V__ J___ i_ b_____ V-i J-m- i- b-r-i- ------------------ Vai Jums ir bērni? 0
Imate li psa? V---J----ir-s-ns? V__ J___ i_ s____ V-i J-m- i- s-n-? ----------------- Vai Jums ir suns? 0
Imate li mačku? V-----m--i----ķi-? V__ J___ i_ k_____ V-i J-m- i- k-ķ-s- ------------------ Vai Jums ir kaķis? 0
Ovdje su moje knjige. T- ir ma-a---r--a--s. T_ i_ m____ g________ T- i- m-n-s g-ā-a-a-. --------------------- Te ir manas grāmatas. 0
Upravo čitam ovu knjigu. Es-t-eši-p-šl-ik la-u-š- gr-ma--. E_ t____ p______ l___ š_ g_______ E- t-e-i p-š-a-k l-s- š- g-ā-a-u- --------------------------------- Es tieši pašlaik lasu šo grāmatu. 0
Šta rado čitate? K---ū- -a-p-āt--a-ā-? K_ J__ l______ l_____ K- J-s l-b-r-t l-s-t- --------------------- Ko Jūs labprāt lasāt? 0
Idete li rado na koncert? V-i Jū--la--rā- e-a- -z k--certu? V__ J__ l______ e___ u_ k________ V-i J-s l-b-r-t e-a- u- k-n-e-t-? --------------------------------- Vai Jūs labprāt ejat uz koncertu? 0
Idete li rado u pozorište? V---Jū----b-r----jat u---e-t-i? V__ J__ l______ e___ u_ t______ V-i J-s l-b-r-t e-a- u- t-ā-r-? ------------------------------- Vai Jūs labprāt ejat uz teātri? 0
Idete li rado u operu? V-i -ū- l--p-āt e-at uz --e-u? V__ J__ l______ e___ u_ o_____ V-i J-s l-b-r-t e-a- u- o-e-u- ------------------------------ Vai Jūs labprāt ejat uz operu? 0

Maternji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam maternjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tome su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono uporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-hromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je takođe jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju oca nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se maternji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Da li ste to znali?
Italijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Italijanski je maternji jezik za oko 70 miliona ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali italijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije italijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore italijanski. Tamo se često italijanski pomiješao sa španskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost italijanskog je puno različitih dijalekata. Neki naučnici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis italijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je italijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik muzike, dizajna i kulinarstva?