Zbirka izraza

hr U restoranu 2   »   uk В ресторані 2

30 [trideset]

U restoranu 2

U restoranu 2

30 [тридцять]

30 [trydtsyatʹ]

В ресторані 2

V restorani 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Sok od jabuke, molim. Я---чн-- --к- бу-------а. Я_______ с___ б__________ Я-л-ч-и- с-к- б-д---а-к-. ------------------------- Яблучний сік, будь-ласка. 0
Y-b--chn-y̆--i-- -----las-a. Y_________ s___ b__________ Y-b-u-h-y-̆ s-k- b-d---a-k-. ---------------------------- Yabluchnyy̆ sik, budʹ-laska.
Limunadu, molim. Ли--н-д, буд---ас--. Л_______ б__________ Л-м-н-д- б-д---а-к-. -------------------- Лимонад, будь-ласка. 0
L-m-n-----u------k-. L_______ b__________ L-m-n-d- b-d---a-k-. -------------------- Lymonad, budʹ-laska.
Sok od rajčice, molim. То----и--сі----у----аск-. Т_______ с___ б__________ Т-м-т-и- с-к- б-д---а-к-. ------------------------- Томатний сік, будь-ласка. 0
T--a-nyy- s-k, --dʹ-l-sk-. T_______ s___ b__________ T-m-t-y-̆ s-k- b-d---a-k-. -------------------------- Tomatnyy̆ sik, budʹ-laska.
Ja bih rado čašu crnog vina. Я б-в-пи-----ипил----л-х ч--вон--о----а. Я б в____ / в_____ к____ ч________ в____ Я б в-п-в / в-п-л- к-л-х ч-р-о-о-о в-н-. ---------------------------------------- Я б випив / випила келих червоного вина. 0
YA-b---pyv---v-py-a--e--k- -hervo-oho --na. Y_ b v____ / v_____ k_____ c_________ v____ Y- b v-p-v / v-p-l- k-l-k- c-e-v-n-h- v-n-. ------------------------------------------- YA b vypyv / vypyla kelykh chervonoho vyna.
Ja bih rado čašu bijelog vina. Я-- -ипи- / -ипи----ел-- -ілого --на. Я б в____ / в_____ к____ б_____ в____ Я б в-п-в / в-п-л- к-л-х б-л-г- в-н-. ------------------------------------- Я б випив / випила келих білого вина. 0
YA b vyp---/ -yp--a kelyk--b-lo-- -y-a. Y_ b v____ / v_____ k_____ b_____ v____ Y- b v-p-v / v-p-l- k-l-k- b-l-h- v-n-. --------------------------------------- YA b vypyv / vypyla kelykh biloho vyna.
Ja bih rado bocu pjenušca. Ме-і- бу---л-ска- ---------м--н-ь----. М____ б__________ п_____ ш____________ М-н-, б-д---а-к-, п-я-к- ш-м-а-с-к-г-. -------------------------------------- Мені, будь-ласка, пляшку шампанського. 0
Men-,-budʹ-la--a, -l--shku sha-p--s-k--o. M____ b__________ p_______ s_____________ M-n-, b-d---a-k-, p-y-s-k- s-a-p-n-ʹ-o-o- ----------------------------------------- Meni, budʹ-laska, plyashku shampansʹkoho.
Voliš li ribu? Ти люб-- р-бу? Т_ л____ р____ Т- л-б-ш р-б-? -------------- Ти любиш рибу? 0
T---y---s---y--? T_ l______ r____ T- l-u-y-h r-b-? ---------------- Ty lyubysh rybu?
Voliš li govedinu? Т--л---ш я-ови-ин-? Т_ л____ я_________ Т- л-б-ш я-о-и-и-у- ------------------- Ти любиш яловичину? 0
T---yub-s- ----vyc-y-u? T_ l______ y___________ T- l-u-y-h y-l-v-c-y-u- ----------------------- Ty lyubysh yalovychynu?
Voliš li svinjetinu? Ти люб-- св-ни--? Т_ л____ с_______ Т- л-б-ш с-и-и-у- ----------------- Ти любиш свинину? 0
T--l--b-sh-svy----? T_ l______ s_______ T- l-u-y-h s-y-y-u- ------------------- Ty lyubysh svynynu?
Htio / htjela bih nešto bez mesa. Я хотів--и-/ х--іл------с- --з м’--а. Я х____ б_ / х_____ б щ___ б__ м_____ Я х-т-в б- / х-т-л- б щ-с- б-з м-я-а- ------------------------------------- Я хотів би / хотіла б щось без м’яса. 0
YA k-ot------- k-o-ila b---cho-- be--------. Y_ k_____ b_ / k______ b s______ b__ m______ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b s-c-o-ʹ b-z m-y-s-. -------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b shchosʹ bez m'yasa.
Htio / htjela bih platu sa povrćem. Я--оті- -и - х-т-л- - --о---- ---аву. Я х____ б_ / х_____ б о______ с______ Я х-т-в б- / х-т-л- б о-о-е-у с-р-в-. ------------------------------------- Я хотів би / хотіла б овочеву страву. 0
YA khotiv b--/------l--b -v-c-e-u st-a--. Y_ k_____ b_ / k______ b o_______ s______ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b o-o-h-v- s-r-v-. ----------------------------------------- YA khotiv by / khotila b ovochevu stravu.
Htio / htjela bih nešto što ne traje dugo. Я-хочу-щ-сь--н- щ---- тр--а до--- ч---ти. Я х___ щ____ н_ щ_ н_ т____ д____ ч______ Я х-ч- щ-с-, н- щ- н- т-е-а д-в-о ч-к-т-. ----------------------------------------- Я хочу щось, на що не треба довго чекати. 0
YA-k-o----sh---s---na-s--ho--- ------do--o --e-a-y. Y_ k_____ s_______ n_ s____ n_ t____ d____ c_______ Y- k-o-h- s-c-o-ʹ- n- s-c-o n- t-e-a d-v-o c-e-a-y- --------------------------------------------------- YA khochu shchosʹ, na shcho ne treba dovho chekaty.
Želite li to s rižom? Ви--о--те -е-з -исом? В_ х_____ ц_ з р_____ В- х-ч-т- ц- з р-с-м- --------------------- Ви хочете це з рисом? 0
V--k---h--e-tse-- -yso-? V_ k_______ t__ z r_____ V- k-o-h-t- t-e z r-s-m- ------------------------ Vy khochete tse z rysom?
Želite li to s tjesteninom? Ви хо-ет---е-з-ма--ро-а-и? В_ х_____ ц_ з м__________ В- х-ч-т- ц- з м-к-р-н-м-? -------------------------- Ви хочете це з макаронами? 0
Vy --ochet---se - ---a-onam-? V_ k_______ t__ z m__________ V- k-o-h-t- t-e z m-k-r-n-m-? ----------------------------- Vy khochete tse z makaronamy?
Želite li to s krumpirom? В- -о--т- -- --к-р--пл--? В_ х_____ ц_ з к_________ В- х-ч-т- ц- з к-р-о-л-ю- ------------------------- Ви хочете це з картоплею? 0
V- -h---et---s--z ---t-p--y-? V_ k_______ t__ z k__________ V- k-o-h-t- t-e z k-r-o-l-y-? ----------------------------- Vy khochete tse z kartopleyu?
To mi nije ukusno. Це м--і-не--ма-ує. Ц_ м___ н_ с______ Ц- м-н- н- с-а-у-. ------------------ Це мені не смакує. 0
Ts- --ni-ne--maku-e. T__ m___ n_ s_______ T-e m-n- n- s-a-u-e- -------------------- Tse meni ne smakuye.
Jelo je hladno. Ї-а х-л--н-. Ї__ х_______ Ї-а х-л-д-а- ------------ Їжа холодна. 0
Ï--a--h------. Ï___ k________ I-z-a k-o-o-n-. --------------- Ïzha kholodna.
To ja nisam naručio / naručila. Я --ого-не-з-м----в /-з-мовл-л-. Я ц____ н_ з_______ / з_________ Я ц-о-о н- з-м-в-я- / з-м-в-я-а- -------------------------------- Я цього не замовляв / замовляла. 0
YA tsʹ-h- ne za----ya- /--a-o--yala. Y_ t_____ n_ z________ / z__________ Y- t-ʹ-h- n- z-m-v-y-v / z-m-v-y-l-. ------------------------------------ YA tsʹoho ne zamovlyav / zamovlyala.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i reklama

Reklame predstavljaju poseban oblik komunikacije. Njihov cilj je uspostaviti kontakt između proizvođača i potrošača. Kao i svaka vrsta komunikacije i ova ima dugu povijest. Gostione ili političari su se reklamirali još u antičko doba. Jezik reklamiranja upotrebljava posebne retoričke elemente. Zbog svog cilja on spada u planiranu komunikaciju. Mora probuditi našu pažnju; naši interesi se moraju pobuditi. No prije svega bismo trebali zaželjeti proizvod a potom ga kupiti. Jezik reklama je stoga većinom vrlo jednostavan. Koriste se jednostavni slogani i malo riječi. Na taj način bi se sadržaji trebali dobro urezati u našu memoriju. Određene vrste riječi poput pridjeva i superlativa se pojavljuju često. One opisuju proizvod posebno pogodnim i korisnim. Jezik oglašavanja je stoga većinom vrlo pozitivan. Zanimljivo je da na jezik oglašavanja uvijek utječe kultura. To znači da nam jezik oglašavanja govori mnogo o društvu. Danas u mnogim zemljama prevladavaju pojmovi poput ‘ljepotа’ i ‘mladost’. Riječi ‘budućnost’ i ‘sigurnost’ se također često pojavljuju. U zapadnom društvu se rado koristi engleski jezik. Engleski se smatra modernim i međunarodnim jezikom. Zato je podoban za opis tehničkih proizvoda. Elementi iz romantičnih jezika predstavljaju užitak i strast. Često se koriste kod prehrambenih namirnica i kozmetike. Korištenje dijalekta naglašava vrijednosti poput domovine i tradicije. Nazivi proizvoda su često neologizmi, dakle novonastale riječi. Većinom nemaju nikakvo značenje već samo ugodno zvuče. Međutim, neki nazivi proizvoda zaista mogu napraviti cijelu karijeru! Naziv usisavača je čak postao glagol – to hoover !
Dali si znao?
Nizozemski spada u skupinu zapadnogermanskih jezika. To znači da je srodan s njemačkim i engleskim. Nizozemski je materinski jezik za oko 25 milijuna ljudi. Većina njih živi u Nizozemskoj i Belgiji. Ali nizozemski se govori i u Indoneziji i Surinamu. Razlog tome je što je Nizozemska prije bila kolonijalna sila. Tako je nizozemski bio temelj za razne kreolske jezike. I južnoafrički afrikaans je nastao iz nizozemskog. To je najmlađi član germanske jezičke porodice. Za nizozemski su karakteristične mnoge riječi iz drugih jezika. Posebno snažan utjecaj je prije imao francuski. Često su preuzimane i riječi iz njemačkog. Već nekoliko desetljeća u ovaj jezik dolazi sve više engleskih riječi. Neki se zato plaše da će nizozemski u budućnosti potpuno nestati.