Zbirka izraza

hr Orijentacija   »   uk Орієнтування

41 [četrdeset i jedan]

Orijentacija

Orijentacija

41 [сорок один]

41 [sorok odyn]

Орієнтування

[Oriyentuvannya]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Gdje je turistički ured? Д- -озт-шо---е-т---ст--не -ю--? Де розташоване туристичне бюро? Д- р-з-а-о-а-е т-р-с-и-н- б-р-? ------------------------------- Де розташоване туристичне бюро? 0
De-----ashov-ne----y-tychne--yu-o? De roztashovane turystychne byuro? D- r-z-a-h-v-n- t-r-s-y-h-e b-u-o- ---------------------------------- De roztashovane turystychne byuro?
Imate li plan grada za mene? У в-- є м-п- мі-т--д-я м-не? У вас є мапа міста для мене? У в-с є м-п- м-с-а д-я м-н-? ---------------------------- У вас є мапа міста для мене? 0
U -a- y---a---m-s-a----- m---? U vas ye mapa mista dlya mene? U v-s y- m-p- m-s-a d-y- m-n-? ------------------------------ U vas ye mapa mista dlya mene?
Može li se ovdje rezervirati hotelska soba? Мо-на ту----б--н-в-ти -ом-р-в готел-? Можна тут забронювати номер в готелі? М-ж-а т-т з-б-о-ю-а-и н-м-р в г-т-л-? ------------------------------------- Можна тут забронювати номер в готелі? 0
M-z-n--t---z-br--y----y -o-er v---tel-? Mozhna tut zabronyuvaty nomer v hoteli? M-z-n- t-t z-b-o-y-v-t- n-m-r v h-t-l-? --------------------------------------- Mozhna tut zabronyuvaty nomer v hoteli?
Gdje je stari grad? Д--з----д--ься с-а---мі--о? Де знаходиться старе місто? Д- з-а-о-и-ь-я с-а-е м-с-о- --------------------------- Де знаходиться старе місто? 0
D----a-hod----ya-s---- mist-? De znakhodytʹsya stare misto? D- z-a-h-d-t-s-a s-a-e m-s-o- ----------------------------- De znakhodytʹsya stare misto?
Gdje je katedrala? Д- з--------с- ка-едрал--ий с-б-р? Де знаходиться кафедральний собор? Д- з-а-о-и-ь-я к-ф-д-а-ь-и- с-б-р- ---------------------------------- Де знаходиться кафедральний собор? 0
De ----hodytʹs-a--a-ed---ʹ---̆ s-bor? De znakhodytʹsya kafedralʹnyy- sobor? D- z-a-h-d-t-s-a k-f-d-a-ʹ-y-̆ s-b-r- ------------------------------------- De znakhodytʹsya kafedralʹnyy̆ sobor?
Gdje je muzej? Д- -на--д-ть-я м---й? Де знаходиться музей? Д- з-а-о-и-ь-я м-з-й- --------------------- Де знаходиться музей? 0
D- -nak-o-y-ʹsy--------? De znakhodytʹsya muzey-? D- z-a-h-d-t-s-a m-z-y-? ------------------------ De znakhodytʹsya muzey̆?
Gdje se mogu kupiti poštanske marke? Д--м-жна-ку-ит- -ошт-ві--а-ки? Де можна купити поштові марки? Д- м-ж-а к-п-т- п-ш-о-і м-р-и- ------------------------------ Де можна купити поштові марки? 0
D- moz--a----yt- -osht--- -a---? De mozhna kupyty poshtovi marky? D- m-z-n- k-p-t- p-s-t-v- m-r-y- -------------------------------- De mozhna kupyty poshtovi marky?
Gdje se može kupiti cvijeće? Д- м-жна-купит- ---ти? Де можна купити квіти? Д- м-ж-а к-п-т- к-і-и- ---------------------- Де можна купити квіти? 0
D-----hna-kupyty--vit-? De mozhna kupyty kvity? D- m-z-n- k-p-t- k-i-y- ----------------------- De mozhna kupyty kvity?
Gdje se mogu kupiti vozne karte? Д- -ожн- -у-ити--ви---? Де можна купити квитки? Д- м-ж-а к-п-т- к-и-к-? ----------------------- Де можна купити квитки? 0
De--o-h-a-k-pyty ---t-y? De mozhna kupyty kvytky? D- m-z-n- k-p-t- k-y-k-? ------------------------ De mozhna kupyty kvytky?
Gdje je luka? Де з--х--и-ь-- ----? Де знаходиться порт? Д- з-а-о-и-ь-я п-р-? -------------------- Де знаходиться порт? 0
De-z--k----t-sy- po--? De znakhodytʹsya port? D- z-a-h-d-t-s-a p-r-? ---------------------- De znakhodytʹsya port?
Gdje je tržnica? Де ------и-----ба-а-? Де знаходиться базар? Д- з-а-о-и-ь-я б-з-р- --------------------- Де знаходиться базар? 0
D- znak-o-ytʹs----azar? De znakhodytʹsya bazar? D- z-a-h-d-t-s-a b-z-r- ----------------------- De znakhodytʹsya bazar?
Gdje je dvorac? Де ---ход---с----м--? Де знаходиться замок? Д- з-а-о-и-ь-я з-м-к- --------------------- Де знаходиться замок? 0
De-z-akh------y- --m--? De znakhodytʹsya zamok? D- z-a-h-d-t-s-a z-m-k- ----------------------- De znakhodytʹsya zamok?
Kada počinje (turistički) obilazak? Кол- п-чин--т--я-екс-урс--? Коли починається екскурсія? К-л- п-ч-н-є-ь-я е-с-у-с-я- --------------------------- Коли починається екскурсія? 0
K-ly poc-yn--et--ya ek-k-rsiya? Koly pochynayetʹsya ekskursiya? K-l- p-c-y-a-e-ʹ-y- e-s-u-s-y-? ------------------------------- Koly pochynayetʹsya ekskursiya?
Kada se završava (turistički) obilazak? Коли--а-інч-є-ь-я----кур--я? Коли закінчується екскурсія? К-л- з-к-н-у-т-с- е-с-у-с-я- ---------------------------- Коли закінчується екскурсія? 0
K----za-in--uyetʹ----e--kur----? Koly zakinchuyetʹsya ekskursiya? K-l- z-k-n-h-y-t-s-a e-s-u-s-y-? -------------------------------- Koly zakinchuyetʹsya ekskursiya?
Koliko dugo traje (turistički) obilazak? Я- -ов-о --и-а- екску---я? Як довго триває екскурсія? Я- д-в-о т-и-а- е-с-у-с-я- -------------------------- Як довго триває екскурсія? 0
Yak -ovh- --yv--e-ekskurs--a? Yak dovho tryvaye ekskursiya? Y-k d-v-o t-y-a-e e-s-u-s-y-? ----------------------------- Yak dovho tryvaye ekskursiya?
Želim vodiča koji govori njemački. М-ні-п--рібен е-ск-рс--од,-я-и-----ор-т- -і---ько- мо-ою. Мені потрібен екскурсовод, який говорить німецькою мовою. М-н- п-т-і-е- е-с-у-с-в-д- я-и- г-в-р-т- н-м-ц-к-ю м-в-ю- --------------------------------------------------------- Мені потрібен екскурсовод, який говорить німецькою мовою. 0
M--i p-tr-ben e-s--r-ov-----aky----o-ory-- --m---ʹ-oyu -ov---. Meni potriben ekskursovod, yakyy- hovorytʹ nimetsʹkoyu movoyu. M-n- p-t-i-e- e-s-u-s-v-d- y-k-y- h-v-r-t- n-m-t-ʹ-o-u m-v-y-. -------------------------------------------------------------- Meni potriben ekskursovod, yakyy̆ hovorytʹ nimetsʹkoyu movoyu.
Želim vodiča koji govori talijanski. Ме-- --тр---н -кс---со-од,-я-и-----о-ит---тал-й---о-. Мені потрібен екскурсовод, який говорить італійською. М-н- п-т-і-е- е-с-у-с-в-д- я-и- г-в-р-т- і-а-і-с-к-ю- ----------------------------------------------------- Мені потрібен екскурсовод, який говорить італійською. 0
Meni--otr-b-- eks---sovo----a--y̆-ho-o-y--------y̆sʹk-yu. Meni potriben ekskursovod, yakyy- hovorytʹ italiy-sʹkoyu. M-n- p-t-i-e- e-s-u-s-v-d- y-k-y- h-v-r-t- i-a-i-̆-ʹ-o-u- --------------------------------------------------------- Meni potriben ekskursovod, yakyy̆ hovorytʹ italiy̆sʹkoyu.
Želim vodiča koji govori francuski. М-н- ---р---н-е-с---с---д,-як----о--р--ь -ранцу---о-. Мені потрібен екскурсовод, який говорить французькою. М-н- п-т-і-е- е-с-у-с-в-д- я-и- г-в-р-т- ф-а-ц-з-к-ю- ----------------------------------------------------- Мені потрібен екскурсовод, який говорить французькою. 0
M--i--o---be------u----o-, ya--------o--tʹ---a-ts-z-ko-u. Meni potriben ekskursovod, yakyy- hovorytʹ frantsuzʹkoyu. M-n- p-t-i-e- e-s-u-s-v-d- y-k-y- h-v-r-t- f-a-t-u-ʹ-o-u- --------------------------------------------------------- Meni potriben ekskursovod, yakyy̆ hovorytʹ frantsuzʹkoyu.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Svjetski jezik – Engleski

Engleski je najrašireniji jezik na svijetu. No mandarinski ili standardni kineski ima najviše izvornih govornika. Engleski kao materinji jezik govori “samo” 350 milijuna ljudi. Međutim, engleski ima velik utjecaj na druge jezike. Od sredine 20. stoljeća je uveliko dobio na važnosti. To je prije svega zbog toga što je SAD postao supersila. U mnogim zemljama engleski je prvi strani jezik u školama. Međunarodne organizacije koriste engleski kao službeni jezik. Engleski je također u mnogim zemljama službeni jezik ili lingua franca. Moguće je međutim da će drugi jezici uskoro preuzeti tu funkciju. Engleski jezik spada u skupinu zapadnogermanskih jezika. Stoga je vrlo srodan jezicima kao što je njemački. U zadnjih 1.000 godina jezik se značajno promijenio. Prije su se u enleskom koristili nastavci. Međutim, većina nastavaka s gramatičkkom funkcijom je otpala. Stoga se engleski danas može uvrstiti u izolirajuće jezike. Dakle, engleski više sliči kineskom nego njemačkom. U budućnosti će engleski jezik postati još jednostavniji. Nepravilni glagoli će vjerojatno nestati. U usporedbi s ostalim indoeuropskim jezicima engleski je jednostavan. Međutim, engleski pravopis je jako težak. Budući da se izgovor i pravopis dosta razlikuju jedan od drugog. Engleski pravopis je već stoljećima isti. Međutim, izgovor se prilično promijenio. Zato se danas još uvijek piše kao i 1400. godine. Također postoji jako puno nepravilnosti kod izgovora. Postoji 6 varijanti za kombinaciju slova ough ! Isprobajte sami! - thorough, thought, through, rough, bough, cough
Dali si znao?
Slovački spada u zapadnoslavenske jezike. To je materinski jezik za više od 5 milijuna ljudi. U uskom je srodstvu sa susjednim češkim. Razlog tome je zajednička prošlost u bivšoj Čehoslovačkoj. Leksički fond obaju jezika je većinom identičan. Razlike se odnose prije svega na glasovni sistem. Slovački je nastao u 10. stoljeću u vidu više dijalekata. Međutim, dugo vremena je bio pod utjecajem susjednih jezika. Zato je današnji književni slovački dobio svoj oblik tek u 19. stoljeću. Tako su se mogli pojednostaviti neki elementi u usporedbi s češkim. Ali mnogi različiti dijalekti su se održali do danas. U slovačkom jeziku se koristi latinično pismo. To je jezik koji drugi slavenski govornici najlakše razumiju... Moglo bi se reći da je slovački neka vrsta međujezika u slavenskom prostoru. Dobar razlog da se pozabavite ovim lijepim jezikom.