Zbirka izraza

hr Kupovina   »   uk Покупки

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [п’ятдесят чотири]

54 [pʺyatdesyat chotyry]

Покупки

[Pokupky]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Želim kupiti poklon. Я---ті- -----хо------ к---ти --дару---. Я х____ б_ / х_____ б к_____ п_________ Я х-т-в б- / х-т-л- б к-п-т- п-д-р-н-к- --------------------------------------- Я хотів би / хотіла б купити подарунок. 0
YA -h--i--by-----otila----upyt--pod-ru-o-. Y_ k_____ b_ / k______ b k_____ p_________ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b k-p-t- p-d-r-n-k- ------------------------------------------ YA khotiv by / khotila b kupyty podarunok.
Ali, ništa previše skupo. Ал- н- -уже --ро-и-. А__ н_ д___ д_______ А-е н- д-ж- д-р-г-й- -------------------- Але не дуже дорогий. 0
A---ne ----e do---y--. A__ n_ d____ d_______ A-e n- d-z-e d-r-h-y-. ---------------------- Ale ne duzhe dorohyy̆.
Možda ručnu torbicu? М---ив----мк-? М______ с_____ М-ж-и-о с-м-у- -------------- Можливо сумку? 0
M-z-l-v- --m-u? M_______ s_____ M-z-l-v- s-m-u- --------------- Mozhlyvo sumku?
Koju boju želite? Якого-к--ь--- ---б-х--і-и? Я____ к______ В_ б х______ Я-о-о к-л-о-у В- б х-т-л-? -------------------------- Якого кольору Ви б хотіли? 0
Ya---o -olʹor- -y -----ti--? Y_____ k______ V_ b k_______ Y-k-h- k-l-o-u V- b k-o-i-y- ---------------------------- Yakoho kolʹoru Vy b khotily?
Crnu, smeđu ili bijelu? Чорно-о----р--не-----ч- біл-го? Ч_______ к__________ ч_ б______ Ч-р-о-о- к-р-ч-е-о-о ч- б-л-г-? ------------------------------- Чорного, коричневого чи білого? 0
C-or-oho, k-ry-------- -h- bi-o--? C________ k___________ c__ b______ C-o-n-h-, k-r-c-n-v-h- c-y b-l-h-? ---------------------------------- Chornoho, korychnevoho chy biloho?
Veliku ili malu? Ве---- ч- ---еньк-? В_____ ч_ м________ В-л-к- ч- м-л-н-к-? ------------------- Велику чи маленьку? 0
Vel--u-ch--m--en--u? V_____ c__ m________ V-l-k- c-y m-l-n-k-? -------------------- Velyku chy malenʹku?
Mogu li vidjeti ovu? Ч- мо-у я на ц-----ну--? Ч_ м___ я н_ ц_ г_______ Ч- м-ж- я н- ц- г-я-у-и- ------------------------ Чи можу я на цю глянути? 0
C-y moz-u ya -a--syu-h-y-n-ty? C__ m____ y_ n_ t___ h________ C-y m-z-u y- n- t-y- h-y-n-t-? ------------------------------ Chy mozhu ya na tsyu hlyanuty?
Je li ona od kože? Во-а --ір---? В___ ш_______ В-н- ш-і-я-а- ------------- Вона шкіряна? 0
V--- -hk---an-? V___ s_________ V-n- s-k-r-a-a- --------------- Vona shkiryana?
Ili je od umjetnog materijala? Чи-вона -- штуч-о--------іа--? Ч_ в___ з_ ш_______ м_________ Ч- в-н- з- ш-у-н-г- м-т-р-а-у- ------------------------------ Чи вона зі штучного матеріалу? 0
C-- von- zi ---uch-o-- --teri-lu? C__ v___ z_ s_________ m_________ C-y v-n- z- s-t-c-n-h- m-t-r-a-u- --------------------------------- Chy vona zi shtuchnoho materialu?
Naravno, оd kože. Зі -кі-и, -вич-йн-. З_ ш_____ з________ З- ш-і-и- з-и-а-н-. ------------------- Зі шкіри, звичайно. 0
Zi-shki----zvycha--no. Z_ s______ z_________ Z- s-k-r-, z-y-h-y-n-. ---------------------- Zi shkiry, zvychay̆no.
To je posebno dobra kvaliteta. Ц--ду-е хо-оша----с-ь. Ц_ д___ х_____ я______ Ц- д-ж- х-р-ш- я-і-т-. ---------------------- Це дуже хороша якість. 0
Tse----h- k---os-- -a-----. T__ d____ k_______ y_______ T-e d-z-e k-o-o-h- y-k-s-ʹ- --------------------------- Tse duzhe khorosha yakistʹ.
A cijena ručne torbice je stvarno povoljna. І -у-ка --й-но---в--м -е-д--о--. І с____ д_____ з_____ н_ д______ І с-м-а д-й-н- з-в-і- н- д-р-г-. -------------------------------- І сумка дійсно зовсім не дорога. 0
I s---- d---s---zov--m-n- --r---. I s____ d_____ z_____ n_ d______ I s-m-a d-y-s-o z-v-i- n- d-r-h-. --------------------------------- I sumka diy̆sno zovsim ne doroha.
Sviđa mi se. Ця----і-п-д--а--ьс-. Ц_ м___ п___________ Ц- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------- Ця мені подобається. 0
Tsya-m--i p-dob-y-tʹsy-. T___ m___ p_____________ T-y- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------ Tsya meni podobayetʹsya.
Uzet ću je. Я -ю в-зь-у. Я ц_ в______ Я ц- в-з-м-. ------------ Я цю візьму. 0
YA t--u-vi--mu. Y_ t___ v______ Y- t-y- v-z-m-. --------------- YA tsyu vizʹmu.
Mogu li je eventualno zamijeniti? Чи-мо---я-цю--бм---т-? Ч_ м___ я ц_ о________ Ч- м-ж- я ц- о-м-н-т-? ---------------------- Чи можу я цю обміняти? 0
C-y m-zh- ya t-----bmi-yaty? C__ m____ y_ t___ o_________ C-y m-z-u y- t-y- o-m-n-a-y- ---------------------------- Chy mozhu ya tsyu obminyaty?
Podrazumijeva se. Зви--й-о. З________ З-и-а-н-. --------- Звичайно. 0
Zvych-y̆no. Z_________ Z-y-h-y-n-. ----------- Zvychay̆no.
Upakirat ćemo jе kao poklon. Ми-з--аку-м- -ї ---по-а-у-о-. М_ з________ ї_ я_ п_________ М- з-п-к-є-о ї- я- п-д-р-н-к- ----------------------------- Ми запакуємо її як подарунок. 0
My zap--uy-mo -̈ï yak p-da-unok. M_ z_________ ï_ y__ p_________ M- z-p-k-y-m- i-i- y-k p-d-r-n-k- --------------------------------- My zapakuyemo ïï yak podarunok.
Tamo preko je blagajna. К-са там. К___ т___ К-с- т-м- --------- Каса там. 0
K-s- tam. K___ t___ K-s- t-m- --------- Kasa tam.

Tko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijarda ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji si jako sliče. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tijekom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tomu je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i nizozemski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Također postoji asimetričan oblik međusobne razumljivosti. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Španjolce nego Španjolci Portugalce. Austrijanci također bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Tko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...