Zbirka izraza

hr U školi   »   uk В школі

4 [četiri]

U školi

U školi

4 [чотири]

4 [chotyry]

В школі

[V shkoli]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Gdje smo mi? Д- ми? Де ми? Д- м-? ------ Де ми? 0
D- -y? De my? D- m-? ------ De my?
Mi smo u školi. М--в ---лі. Ми в школі. М- в ш-о-і- ----------- Ми в школі. 0
My ----ko--. My v shkoli. M- v s-k-l-. ------------ My v shkoli.
Imamo nastavu. Ми-маєм- у-ок-. Ми маємо уроки. М- м-є-о у-о-и- --------------- Ми маємо уроки. 0
My-may-mo-ur-k-. My mayemo uroky. M- m-y-m- u-o-y- ---------------- My mayemo uroky.
Ovo su učenici. Це-учні. Це учні. Ц- у-н-. -------- Це учні. 0
Ts- u--n-. Tse uchni. T-e u-h-i- ---------- Tse uchni.
Ovo je učiteljica. Це---и-е---а. Це вчителька. Ц- в-и-е-ь-а- ------------- Це вчителька. 0
T-- ----t-lʹk-. Tse vchytelʹka. T-e v-h-t-l-k-. --------------- Tse vchytelʹka.
Ovo je razred. Ц- клас. Це клас. Ц- к-а-. -------- Це клас. 0
Ts- kl-s. Tse klas. T-e k-a-. --------- Tse klas.
Što radimo? Щ--ми-роби-о? Що ми робимо? Щ- м- р-б-м-? ------------- Що ми робимо? 0
S--ho -y-roby-o? Shcho my robymo? S-c-o m- r-b-m-? ---------------- Shcho my robymo?
Učimo. Ми --имося. Ми вчимося. М- в-и-о-я- ----------- Ми вчимося. 0
M- -ch-m--ya. My vchymosya. M- v-h-m-s-a- ------------- My vchymosya.
Učimo jezik. М--вив--єм----ву. Ми вивчаємо мову. М- в-в-а-м- м-в-. ----------------- Ми вивчаємо мову. 0
M- v---h-y----movu. My vyvchayemo movu. M- v-v-h-y-m- m-v-. ------------------- My vyvchayemo movu.
Učim engleski. Я-в-вчаю-а-г--йсь-у---в-. Я вивчаю англійську мову. Я в-в-а- а-г-і-с-к- м-в-. ------------------------- Я вивчаю англійську мову. 0
YA vyv--ay- a-hl------- -ov-. YA vyvchayu anhliy-sʹku movu. Y- v-v-h-y- a-h-i-̆-ʹ-u m-v-. ----------------------------- YA vyvchayu anhliy̆sʹku movu.
Učiš španjolski. Т- --вч-єш-і-па-с-к-----у. Ти вивчаєш іспанську мову. Т- в-в-а-ш і-п-н-ь-у м-в-. -------------------------- Ти вивчаєш іспанську мову. 0
T---y-----es----p--sʹ-- -o-u. Ty vyvchayesh ispansʹku movu. T- v-v-h-y-s- i-p-n-ʹ-u m-v-. ----------------------------- Ty vyvchayesh ispansʹku movu.
On uči njemački. Він-в-вчає-н-м-цьку-----. Він вивчає німецьку мову. В-н в-в-а- н-м-ц-к- м-в-. ------------------------- Він вивчає німецьку мову. 0
Vi- v--c--ye ni---sʹku----u. Vin vyvchaye nimetsʹku movu. V-n v-v-h-y- n-m-t-ʹ-u m-v-. ---------------------------- Vin vyvchaye nimetsʹku movu.
Učimo francuski. Ми--ивча-м---------ьку -о-у. Ми вивчаємо французьку мову. М- в-в-а-м- ф-а-ц-з-к- м-в-. ---------------------------- Ми вивчаємо французьку мову. 0
My vyv--ayem---ra-tsuz-k- mo--. My vyvchayemo frantsuzʹku movu. M- v-v-h-y-m- f-a-t-u-ʹ-u m-v-. ------------------------------- My vyvchayemo frantsuzʹku movu.
Učite talijanski. В----в--є---і-алійськ---о-у. Ви вивчаєте італійську мову. В- в-в-а-т- і-а-і-с-к- м-в-. ---------------------------- Ви вивчаєте італійську мову. 0
V---yvc---e-e-i--l-y-sʹk- ---u. Vy vyvchayete italiy-sʹku movu. V- v-v-h-y-t- i-a-i-̆-ʹ-u m-v-. ------------------------------- Vy vyvchayete italiy̆sʹku movu.
Oni uče ruski. Вон--в-вч--т--р--ій--ку м---. Вони вивчають російську мову. В-н- в-в-а-т- р-с-й-ь-у м-в-. ----------------------------- Вони вивчають російську мову. 0
Vo-y-vyvcha---ʹ-r---y-sʹku-m--u. Vony vyvchayutʹ rosiy-sʹku movu. V-n- v-v-h-y-t- r-s-y-s-k- m-v-. -------------------------------- Vony vyvchayutʹ rosiy̆sʹku movu.
Učiti jezike je interesantno. Вивч-ти---ви--і--в-. Вивчати мови цікаво. В-в-а-и м-в- ц-к-в-. -------------------- Вивчати мови цікаво. 0
Vyv-h-t--m--y-ts-k--o. Vyvchaty movy tsikavo. V-v-h-t- m-v- t-i-a-o- ---------------------- Vyvchaty movy tsikavo.
Želimo razumjeti ljude. М- х-ч-м- ----м----л--е-. Ми хочемо розуміти людей. М- х-ч-м- р-з-м-т- л-д-й- ------------------------- Ми хочемо розуміти людей. 0
My k-oc-emo-r-z-mity lyu-ey̆. My khochemo rozumity lyudey-. M- k-o-h-m- r-z-m-t- l-u-e-̆- ----------------------------- My khochemo rozumity lyudey̆.
Želimo razgovarati s ljudima. М---очем------ку--ти-----л-дь--. Ми хочемо спілкуватися з людьми. М- х-ч-м- с-і-к-в-т-с- з л-д-м-. -------------------------------- Ми хочемо спілкуватися з людьми. 0
M- --och--o s-----va----a---l-udʹmy. My khochemo spilkuvatysya z lyudʹmy. M- k-o-h-m- s-i-k-v-t-s-a z l-u-ʹ-y- ------------------------------------ My khochemo spilkuvatysya z lyudʹmy.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dan materinjeg jezika

Volite li svoj materinji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. veljače. To je Međunarodni dan materinjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici također spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i promicati. 21. veljače se slavi jezična raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovici prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Povijest jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustva i tradicije se također prenose jezikom. Stoga je materinji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. veljače trebamo misliti na sve ovo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Također bi trebali razmisliti što mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem materinjem jeziku, naravno!
Dali si znao?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 milijuna ljudi bosanski je materinski jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezični fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopće poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.