Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice 2   »   uk Присвійні займенники 2

67 [šezdeset i sedam]

Posvojne zamjenice 2

Posvojne zamjenice 2

67 [шістдесят сім]

67 [shistdesyat sim]

Присвійні займенники 2

Prysviy̆ni zay̆mennyky 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
naočale О--л--и О______ О-у-я-и ------- Окуляри 0
Ok-l---y O_______ O-u-y-r- -------- Okulyary
On je zaboravio svoje naočale. Він-з--у- -в----к---р-. В__ з____ с___ о_______ В-н з-б-в с-о- о-у-я-и- ----------------------- Він забув свої окуляри. 0
Vin ----v --o-- -----a-y. V__ z____ s___ o________ V-n z-b-v s-o-̈ o-u-y-r-. ------------------------- Vin zabuv svoï okulyary.
Ma gdje su mu naočale? Д--- -ого-о-у-я-и? Д_ ж й___ о_______ Д- ж й-г- о-у-я-и- ------------------ Де ж його окуляри? 0
De--h --oho o-u-y--y? D_ z_ y̆___ o________ D- z- y-o-o o-u-y-r-? --------------------- De zh y̆oho okulyary?
sat Г--и---к Г_______ Г-д-н-и- -------- Годинник 0
H--y-n-k H_______ H-d-n-y- -------- Hodynnyk
Njegov sat je pokvaren. Й-го г-д-нн-- поп--тий. Й___ г_______ п________ Й-г- г-д-н-и- п-п-у-и-. ----------------------- Його годинник попсутий. 0
Y̆-h- ho-y--yk po--ut---. Y̆___ h_______ p________ Y-o-o h-d-n-y- p-p-u-y-̆- ------------------------- Y̆oho hodynnyk popsutyy̆.
Sat visi na zidu. Г-д-нн-к-вис-ть--а--тін-. Г_______ в_____ н_ с_____ Г-д-н-и- в-с-т- н- с-і-і- ------------------------- Годинник висить на стіні. 0
Ho--n-y---y-y------s----. H_______ v_____ n_ s_____ H-d-n-y- v-s-t- n- s-i-i- ------------------------- Hodynnyk vysytʹ na stini.
putovnica Па--орт П______ П-с-о-т ------- Паспорт 0
P--po-t P______ P-s-o-t ------- Pasport
Izgubio je svoju putovnicu. Він-з-г---в--ві- п--п-р-. В__ з______ с___ п_______ В-н з-г-б-в с-і- п-с-о-т- ------------------------- Він загубив свій паспорт. 0
Vin--ahubyv-s-i-̆-p-sp---. V__ z______ s___ p_______ V-n z-h-b-v s-i-̆ p-s-o-t- -------------------------- Vin zahubyv sviy̆ pasport.
Gdje je onda njegova putovnica? Д- --йог- п--пор-? Д_ ж й___ п_______ Д- ж й-г- п-с-о-т- ------------------ Де ж його паспорт? 0
D- -- y̆o-- p-s---t? D_ z_ y̆___ p_______ D- z- y-o-o p-s-o-t- -------------------- De zh y̆oho pasport?
oni – njihov / njihova / njihovo вони-–-їх в___ – ї_ в-н- – ї- --------- вони – їх 0
vo-y –--̈kh v___ – ï__ v-n- – i-k- ----------- vony – ïkh
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Ді-- н- м----ь -н--т- с-о-х --т--і-. Д___ н_ м_____ з_____ с____ б_______ Д-т- н- м-ж-т- з-а-т- с-о-х б-т-к-в- ------------------------------------ Діти не можуть знайти своїх батьків. 0
Dity -e--o-hutʹ z-a--t---v--̈-- b-tʹk--. D___ n_ m______ z_____ s_____ b_______ D-t- n- m-z-u-ʹ z-a-̆-y s-o-̈-h b-t-k-v- ---------------------------------------- Dity ne mozhutʹ znay̆ty svoïkh batʹkiv.
Ali evo njihovi roditelji dolaze! Але-ж -с---д--ь--- --ть-и! А__ ж о__ й____ ї_ б______ А-е ж о-ь й-у-ь ї- б-т-к-! -------------------------- Але ж ось йдуть їх батьки! 0
A-- -h--s- y--u---ï-- b-t---! A__ z_ o__ y̆____ ï__ b______ A-e z- o-ʹ y-d-t- i-k- b-t-k-! ------------------------------ Ale zh osʹ y̆dutʹ ïkh batʹky!
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Ви –--аш В_ – В__ В- – В-ш -------- Ви – Ваш 0
Vy –-V--h V_ – V___ V- – V-s- --------- Vy – Vash
Kako je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Я- в--а-п-д-р----пан- Мю----? Я_ в___ п_______ п___ М______ Я- в-ш- п-д-р-ж- п-н- М-л-е-? ----------------------------- Як ваша подорож, пане Мюллер? 0
Y-----s-a-pod--ozh,-p----M--l-e-? Y__ v____ p________ p___ M_______ Y-k v-s-a p-d-r-z-, p-n- M-u-l-r- --------------------------------- Yak vasha podorozh, pane Myuller?
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Де--аша--р-жи--- --н- --л--р? Д_ в___ д_______ п___ М______ Д- в-ш- д-у-и-а- п-н- М-л-е-? ----------------------------- Де ваша дружина, пане Мюллер? 0
De--as-a------y--,-pa-e---u-le-? D_ v____ d________ p___ M_______ D- v-s-a d-u-h-n-, p-n- M-u-l-r- -------------------------------- De vasha druzhyna, pane Myuller?
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Ви-–----а В_ – в___ В- – в-ш- --------- Ви – ваша 0
Vy-- -asha V_ – v____ V- – v-s-a ---------- Vy – vasha
Kako je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Як -аша п--орож п-ні Шм-д-? Я_ в___ п______ п___ Ш_____ Я- в-ш- п-д-р-ж п-н- Ш-і-т- --------------------------- Як ваша подорож пані Шмідт? 0
Ya- v-s-- podorozh-p--i --mi--? Y__ v____ p_______ p___ S______ Y-k v-s-a p-d-r-z- p-n- S-m-d-? ------------------------------- Yak vasha podorozh pani Shmidt?
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Де Ваш-чо-------па-- --і-т? Д_ В__ ч_______ п___ Ш_____ Д- В-ш ч-л-в-к- п-н- Ш-і-т- --------------------------- Де Ваш чоловік, пані Шмідт? 0
D--V-s----ol-vi-- p-ni---mi-t? D_ V___ c________ p___ S______ D- V-s- c-o-o-i-, p-n- S-m-d-? ------------------------------ De Vash cholovik, pani Shmidt?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U povijesti evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to točno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanza je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Budući da genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!