Zbirka izraza

hr Sastanak   »   uk Домовленість про зустріч

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [двадцять чотири]

24 [dvadtsyatʹ chotyry]

Домовленість про зустріч

[Domovlenistʹ pro zustrich]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? Ти-запі---вся ----в-о---? Ти запізнився на автобус? Т- з-п-з-и-с- н- а-т-б-с- ------------------------- Ти запізнився на автобус? 0
T----p--nyv--- na -v-ob-s? Ty zapiznyvsya na avtobus? T- z-p-z-y-s-a n- a-t-b-s- -------------------------- Ty zapiznyvsya na avtobus?
Čekao / Čekala sam te pola sata. Я--е--в--- -е----і-г-д-ни. Я чекав на тебе півгодини. Я ч-к-в н- т-б- п-в-о-и-и- -------------------------- Я чекав на тебе півгодини. 0
Y--cheka- -a te-- --vh-dy-y. YA chekav na tebe pivhodyny. Y- c-e-a- n- t-b- p-v-o-y-y- ---------------------------- YA chekav na tebe pivhodyny.
Nemaš mobitel kod sebe? Ти-не -а-ш---бі-ь-ог-------он--з -----? Ти не маєш мобільного телефону з собою? Т- н- м-є- м-б-л-н-г- т-л-ф-н- з с-б-ю- --------------------------------------- Ти не маєш мобільного телефону з собою? 0
T- n- -a---h --b-l---ho t-l--o-u z--ob---? Ty ne mayesh mobilʹnoho telefonu z soboyu? T- n- m-y-s- m-b-l-n-h- t-l-f-n- z s-b-y-? ------------------------------------------ Ty ne mayesh mobilʹnoho telefonu z soboyu?
Sljedeći put budi točan! Б--- п----у--ьн-----ст-п--------у! Будь пунктуальним наступного разу! Б-д- п-н-т-а-ь-и- н-с-у-н-г- р-з-! ---------------------------------- Будь пунктуальним наступного разу! 0
Bud- -un-----ʹ-ym-nast------ r-zu! Budʹ punktualʹnym nastupnoho razu! B-d- p-n-t-a-ʹ-y- n-s-u-n-h- r-z-! ---------------------------------- Budʹ punktualʹnym nastupnoho razu!
Sljedeći put uzmi taksi! Віз-ми ---т---о-о-ра-у такс-! Візьми наступного разу таксі! В-з-м- н-с-у-н-г- р-з- т-к-і- ----------------------------- Візьми наступного разу таксі! 0
Vi--my na---p-oho ------a--i! Vizʹmy nastupnoho razu taksi! V-z-m- n-s-u-n-h- r-z- t-k-i- ----------------------------- Vizʹmy nastupnoho razu taksi!
Sljedeći put ponesi kišobran! Ві---и наст-п-ого-р-зу-п-р-соль--! Візьми наступного разу парасольку! В-з-м- н-с-у-н-г- р-з- п-р-с-л-к-! ---------------------------------- Візьми наступного разу парасольку! 0
Vizʹ-y --stupno-o -a-- -arasol-k-! Vizʹmy nastupnoho razu parasolʹku! V-z-m- n-s-u-n-h- r-z- p-r-s-l-k-! ---------------------------------- Vizʹmy nastupnoho razu parasolʹku!
Sutra imam slobodno. З-в-р--я віль-ий --в--ьна. Завтра я вільний / вільна. З-в-р- я в-л-н-й / в-л-н-. -------------------------- Завтра я вільний / вільна. 0
Za------------n-y̆ ----lʹn-. Zavtra ya vilʹnyy- / vilʹna. Z-v-r- y- v-l-n-y- / v-l-n-. ---------------------------- Zavtra ya vilʹnyy̆ / vilʹna.
Hoćemo li se sutra sastati? Зустр---мо-я -автр-? Зустрінемося завтра? З-с-р-н-м-с- з-в-р-? -------------------- Зустрінемося завтра? 0
Z----i--m--y- ---tr-? Zustrinemosya zavtra? Z-s-r-n-m-s-a z-v-r-? --------------------- Zustrinemosya zavtra?
Žao mi je, sutra ne mogu. Н--жаль,-з-в-р- - -е-мо-у. На жаль, завтра я не можу. Н- ж-л-, з-в-р- я н- м-ж-. -------------------------- На жаль, завтра я не можу. 0
N- -hal-, z-v-ra -a--- m--h-. Na zhalʹ, zavtra ya ne mozhu. N- z-a-ʹ- z-v-r- y- n- m-z-u- ----------------------------- Na zhalʹ, zavtra ya ne mozhu.
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? В теб- вж--є--л-н---а-ці -их---і? В тебе вже є плани на ці вихідні? В т-б- в-е є п-а-и н- ц- в-х-д-і- --------------------------------- В тебе вже є плани на ці вихідні? 0
V-te----z-e y- p--ny na---i --kh---i? V tebe vzhe ye plany na tsi vykhidni? V t-b- v-h- y- p-a-y n- t-i v-k-i-n-? ------------------------------------- V tebe vzhe ye plany na tsi vykhidni?
Ili imaš već dogovoren sastanak? Чи в-т--- вже-є-----и? Чи в тебе вже є плани? Ч- в т-б- в-е є п-а-и- ---------------------- Чи в тебе вже є плани? 0
C-- v -eb--v-h--y- --a--? Chy v tebe vzhe ye plany? C-y v t-b- v-h- y- p-a-y- ------------------------- Chy v tebe vzhe ye plany?
Predlažem da se nađemo za vikend. Я пр-п-н---з---р-т--- на -их---и-. Я пропоную зустрітися на вихідних. Я п-о-о-у- з-с-р-т-с- н- в-х-д-и-. ---------------------------------- Я пропоную зустрітися на вихідних. 0
Y- p---on-yu --stri--sya n- vy--id-y--. YA proponuyu zustritysya na vykhidnykh. Y- p-o-o-u-u z-s-r-t-s-a n- v-k-i-n-k-. --------------------------------------- YA proponuyu zustritysya na vykhidnykh.
Hoćemo li na piknik? В----у-----ік-і-? Влаштуємо пікнік? В-а-т-є-о п-к-і-? ----------------- Влаштуємо пікнік? 0
V--sht-ye-- pikn--? Vlashtuyemo piknik? V-a-h-u-e-o p-k-i-? ------------------- Vlashtuyemo piknik?
Hoćemo li se odvesti do plaže? Ї--мо -- -л--? Їдемо на пляж? Ї-е-о н- п-я-? -------------- Їдемо на пляж? 0
Ïde-o -- p---z-? I-demo na plyazh? I-d-m- n- p-y-z-? ----------------- Ïdemo na plyazh?
Hoćemo li ići u planine? Їде-- ----ри? Їдемо в гори? Ї-е-о в г-р-? ------------- Їдемо в гори? 0
I-de-o-----r-? I-demo v hory? I-d-m- v h-r-? -------------- Ïdemo v hory?
Doći ću po tebe u ured. Я-з------т--е-з-о--с-. Я заберу тебе з офісу. Я з-б-р- т-б- з о-і-у- ---------------------- Я заберу тебе з офісу. 0
Y- --b-ru--e-- --o--s-. YA zaberu tebe z ofisu. Y- z-b-r- t-b- z o-i-u- ----------------------- YA zaberu tebe z ofisu.
Doći ću po tebe doma. Я--аб-ру --бе-з----у. Я заберу тебе з дому. Я з-б-р- т-б- з д-м-. --------------------- Я заберу тебе з дому. 0
YA---b-r- -e-e----omu. YA zaberu tebe z domu. Y- z-b-r- t-b- z d-m-. ---------------------- YA zaberu tebe z domu.
Doći ću po tebe na autobusnu stanicu. Я -а--ру-т-б-----а---бус----з-пинц-. Я заберу тебе на автобусній зупинці. Я з-б-р- т-б- н- а-т-б-с-і- з-п-н-і- ------------------------------------ Я заберу тебе на автобусній зупинці. 0
YA-z-be-u-tebe -a--vto-u--i-̆-zupy--si. YA zaberu tebe na avtobusniy- zupyntsi. Y- z-b-r- t-b- n- a-t-b-s-i-̆ z-p-n-s-. --------------------------------------- YA zaberu tebe na avtobusniy̆ zupyntsi.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je mukotrpno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Veselite se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je najprije koncentrirati se na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sustav koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu ovjesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite stanku ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji također vole učiti jezike. Nikad nemojte zasebno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovito ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakirati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Dali si znao?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Znanost nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičnoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova točnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.