Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   el Γνωρίζω

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

3 [τρία]

3 [tría]

Γνωρίζω

Gnōrízō

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Bog! / Bok! Γεια! Γ____ Γ-ι-! ----- Γεια! 0
Ge--! G____ G-i-! ----- Geia!
Dobar dan! Κα-----α! Κ________ Κ-λ-μ-ρ-! --------- Καλημέρα! 0
K---mé--! K________ K-l-m-r-! --------- Kalēméra!
Kako ste? / Kako si? Τ--κάνει------ι-κά-ε-ε; Τ_ κ______ / Τ_ κ______ Τ- κ-ν-ι-; / Τ- κ-ν-τ-; ----------------------- Τι κάνεις; / Τι κάνετε; 0
Ti-ká--is--/ -- k---te? T_ k______ / T_ k______ T- k-n-i-? / T- k-n-t-? ----------------------- Ti káneis? / Ti kánete?
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? Είστε --ό -ην-----π-; Ε____ α__ τ__ Ε______ Ε-σ-ε α-ό τ-ν Ε-ρ-π-; --------------------- Είστε από την Ευρώπη; 0
E-ste--p----n-Eu--pē? E____ a__ t__ E______ E-s-e a-ó t-n E-r-p-? --------------------- Eíste apó tēn Eurṓpē?
Jeste li Vi iz Amerike? Ε--τ----ό--ην -με----; Ε____ α__ τ__ Α_______ Ε-σ-ε α-ό τ-ν Α-ε-ι-ή- ---------------------- Είστε από την Αμερική; 0
Eíste---- t-n-Ameri--? E____ a__ t__ A_______ E-s-e a-ó t-n A-e-i-ḗ- ---------------------- Eíste apó tēn Amerikḗ?
Jeste li Vi iz Azije? Ε---ε -----η- Α--α; Ε____ α__ τ__ Α____ Ε-σ-ε α-ό τ-ν Α-ί-; ------------------- Είστε από την Ασία; 0
E-s-e a-ó -ēn -s-a? E____ a__ t__ A____ E-s-e a-ó t-n A-í-? ------------------- Eíste apó tēn Asía?
U kojem hotelu ste smješteni? Σε πο-ο ξ----οχε-ο μέ----; Σ_ π___ ξ_________ μ______ Σ- π-ι- ξ-ν-δ-χ-ί- μ-ν-τ-; -------------------------- Σε ποιο ξενοδοχείο μένετε; 0
Se po-o xe-o-o---í---én-t-? S_ p___ x__________ m______ S- p-i- x-n-d-c-e-o m-n-t-? --------------------------- Se poio xenodocheío ménete?
Koliko dugo ste već ovdje? Πόσ-ν-κ---ό-ε-σ---ή---ε-ώ; Π____ κ____ ε____ ή__ ε___ Π-σ-ν κ-ι-ό ε-σ-ε ή-η ε-ώ- -------------------------- Πόσον καιρό είστε ήδη εδώ; 0
P-son--ai-- -í--- ḗdē--dṓ? P____ k____ e____ ḗ__ e___ P-s-n k-i-ó e-s-e ḗ-ē e-ṓ- -------------------------- Póson kairó eíste ḗdē edṓ?
Koliko dugo ostajete? Πόσο-θ---ε-ν-τ-; Π___ θ_ μ_______ Π-σ- θ- μ-ί-ε-ε- ---------------- Πόσο θα μείνετε; 0
P--o---- --í-e-e? P___ t__ m_______ P-s- t-a m-í-e-e- ----------------- Póso tha meínete?
Dopada li Vam se ovdje? Σας -------εδ-; Σ__ α_____ ε___ Σ-ς α-έ-ε- ε-ώ- --------------- Σας αρέσει εδώ; 0
Sa- ar-s----d-? S__ a_____ e___ S-s a-é-e- e-ṓ- --------------- Sas arései edṓ?
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? Κ------δ-α-ο--ς -δώ; Κ_____ δ_______ ε___ Κ-ν-τ- δ-α-ο-έ- ε-ώ- -------------------- Κάνετε διακοπές εδώ; 0
Kánet--dia-opés --ṓ? K_____ d_______ e___ K-n-t- d-a-o-é- e-ṓ- -------------------- Kánete diakopés edṓ?
Posjetite me jednom! Π---μ-ν--ε----εψ- σ--! Π_______ ε_______ σ___ Π-ρ-μ-ν- ε-ί-κ-ψ- σ-ς- ---------------------- Περιμένω επίσκεψή σας! 0
P-r-mé-ō-epí-k-p-ḗ-sas! P_______ e________ s___ P-r-m-n- e-í-k-p-ḗ s-s- ----------------------- Periménō epískepsḗ sas!
Ovo je moja adresa. Ορ--τ- η δ-εύθυνσή -ου. Ο_____ η δ________ μ___ Ο-ί-τ- η δ-ε-θ-ν-ή μ-υ- ----------------------- Ορίστε η διεύθυνσή μου. 0
O-íst--ē ---úth--s- -o-. O_____ ē d_________ m___ O-í-t- ē d-e-t-y-s- m-u- ------------------------ Oríste ē dieúthynsḗ mou.
Hoćemo li se sutra vidjeti? Θα ----ο-μ---ύ-ιο; Θ_ τ_ π____ α_____ Θ- τ- π-ύ-ε α-ρ-ο- ------------------ Θα τα πούμε αύριο; 0
T-a--a --úme-a--i-? T__ t_ p____ a_____ T-a t- p-ú-e a-r-o- ------------------- Tha ta poúme aúrio?
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. Λ-π-μαι, έ-ω --------ν-σ-ι--ά--. Λ_______ έ__ ή__ κ________ κ____ Λ-π-μ-ι- έ-ω ή-η κ-ν-ν-σ-ι κ-τ-. -------------------------------- Λυπάμαι, έχω ήδη κανονίσει κάτι. 0
L-pá--i--é-----dē -an-n--e----t-. L_______ é___ ḗ__ k________ k____ L-p-m-i- é-h- ḗ-ē k-n-n-s-i k-t-. --------------------------------- Lypámai, échō ḗdē kanonísei káti.
Bok! / Bog! / Zbogom! Αν-ί-! Α_____ Α-τ-ο- ------ Αντίο! 0
Ant-o! A_____ A-t-o- ------ Antío!
Doviđenja! Εις το επα----ίν! Ε__ τ_ ε_________ Ε-ς τ- ε-α-ι-ε-ν- ----------------- Εις το επανιδείν! 0
E-s to ep--i---n! E__ t_ e_________ E-s t- e-a-i-e-n- ----------------- Eis to epanideín!
Do uskoro! Τα---ν--έ--! Τ_ ξ________ Τ- ξ-ν-λ-μ-! ------------ Τα ξαναλέμε! 0
T- -a--l---! T_ x________ T- x-n-l-m-! ------------ Ta xanaléme!

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + grčki (1-100) MP3 grčki (1-100)
Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!