Zbirka izraza

hr Vrijeme   »   el Η ώρα

8 [osam]

Vrijeme

Vrijeme

8 [οκτώ]

8 [oktṓ]

Η ώρα

[Ē ṓra]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Oprostite! Με -υγ-ω----ε! Με συγχωρείτε! Μ- σ-γ-ω-ε-τ-! -------------- Με συγχωρείτε! 0
M---y-ch---íte! Me synchōreíte! M- s-n-h-r-í-e- --------------- Me synchōreíte!
Koliko je sati, molim Vas? Τι---α--ί-αι-παρακ--ώ; Τι ώρα είναι παρακαλώ; Τ- ώ-α ε-ν-ι π-ρ-κ-λ-; ---------------------- Τι ώρα είναι παρακαλώ; 0
Ti ṓr- e--a---arakalṓ? Ti ṓra eínai parakalṓ? T- ṓ-a e-n-i p-r-k-l-? ---------------------- Ti ṓra eínai parakalṓ?
Hvala Vam puno! Ευχ-----ώ -ο-ύ. Ευχαριστώ πολύ. Ε-χ-ρ-σ-ώ π-λ-. --------------- Ευχαριστώ πολύ. 0
E-c--ri-t--polý. Eucharistṓ polý. E-c-a-i-t- p-l-. ---------------- Eucharistṓ polý.
Jedan je sat. Η ώ-α---ν-ι--ία. Η ώρα είναι μία. Η ώ-α ε-ν-ι μ-α- ---------------- Η ώρα είναι μία. 0
Ē ṓ-----nai--í-. Ē ṓra eínai mía. Ē ṓ-a e-n-i m-a- ---------------- Ē ṓra eínai mía.
Dva su sata. Η ώ-α-είναι--ύο. Η ώρα είναι δύο. Η ώ-α ε-ν-ι δ-ο- ---------------- Η ώρα είναι δύο. 0
Ē--r- --n-----o. Ē ṓra eínai dýo. Ē ṓ-a e-n-i d-o- ---------------- Ē ṓra eínai dýo.
Tri su sata. Η-ώρα είνα- ---ι-. Η ώρα είναι τρεις. Η ώ-α ε-ν-ι τ-ε-ς- ------------------ Η ώρα είναι τρεις. 0
Ē ṓ-a--ín---tr---. Ē ṓra eínai treis. Ē ṓ-a e-n-i t-e-s- ------------------ Ē ṓra eínai treis.
Četiri su sata. Η --α -ίναι---σ--ρις. Η ώρα είναι τέσσερις. Η ώ-α ε-ν-ι τ-σ-ε-ι-. --------------------- Η ώρα είναι τέσσερις. 0
Ē -r- e---i ------is. Ē ṓra eínai tésseris. Ē ṓ-a e-n-i t-s-e-i-. --------------------- Ē ṓra eínai tésseris.
Pet je sati. Η---- ------πέντε. Η ώρα είναι πέντε. Η ώ-α ε-ν-ι π-ν-ε- ------------------ Η ώρα είναι πέντε. 0
Ē -ra -í-ai pé-t-. Ē ṓra eínai pénte. Ē ṓ-a e-n-i p-n-e- ------------------ Ē ṓra eínai pénte.
Šest je sati. Η-ώρα-ε-να--έξ-. Η ώρα είναι έξι. Η ώ-α ε-ν-ι έ-ι- ---------------- Η ώρα είναι έξι. 0
Ē --- -í-----xi. Ē ṓra eínai éxi. Ē ṓ-a e-n-i é-i- ---------------- Ē ṓra eínai éxi.
Sedam je sati. Η --α---ναι-επ-ά. Η ώρα είναι επτά. Η ώ-α ε-ν-ι ε-τ-. ----------------- Η ώρα είναι επτά. 0
Ē-ṓ-- -ína- e-tá. Ē ṓra eínai eptá. Ē ṓ-a e-n-i e-t-. ----------------- Ē ṓra eínai eptá.
Osam je sati. Η-ώ---είναι ο-τώ. Η ώρα είναι οκτώ. Η ώ-α ε-ν-ι ο-τ-. ----------------- Η ώρα είναι οκτώ. 0
Ē -r- ---a- ok--. Ē ṓra eínai oktṓ. Ē ṓ-a e-n-i o-t-. ----------------- Ē ṓra eínai oktṓ.
Devet je sati. Η ώ-α εί----εννέ-. Η ώρα είναι εννέα. Η ώ-α ε-ν-ι ε-ν-α- ------------------ Η ώρα είναι εννέα. 0
Ē ṓr-----ai-e--é-. Ē ṓra eínai ennéa. Ē ṓ-a e-n-i e-n-a- ------------------ Ē ṓra eínai ennéa.
Deset je sati. Η ώρ----ν-ι-δέ-α. Η ώρα είναι δέκα. Η ώ-α ε-ν-ι δ-κ-. ----------------- Η ώρα είναι δέκα. 0
Ē ṓ-a-eín-i d-ka. Ē ṓra eínai déka. Ē ṓ-a e-n-i d-k-. ----------------- Ē ṓra eínai déka.
Jedanaest je sati. Η--ρα ε-ν-ι-έντεκα. Η ώρα είναι έντεκα. Η ώ-α ε-ν-ι έ-τ-κ-. ------------------- Η ώρα είναι έντεκα. 0
Ē -ra -ín-i--nteka. Ē ṓra eínai énteka. Ē ṓ-a e-n-i é-t-k-. ------------------- Ē ṓra eínai énteka.
Dvanaest je sati. Η ώρ- --ναι--ώ---α. Η ώρα είναι δώδεκα. Η ώ-α ε-ν-ι δ-δ-κ-. ------------------- Η ώρα είναι δώδεκα. 0
Ē---- ----- -ṓ--ka. Ē ṓra eínai dṓdeka. Ē ṓ-a e-n-i d-d-k-. ------------------- Ē ṓra eínai dṓdeka.
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. Έ-- ----ό --ει-εξ---- δε-τε------α. Ένα λεπτό έχει εξήντα δευτερόλεπτα. Έ-α λ-π-ό έ-ε- ε-ή-τ- δ-υ-ε-ό-ε-τ-. ----------------------------------- Ένα λεπτό έχει εξήντα δευτερόλεπτα. 0
Éna --p-----hei e--nt- deute---e-ta. Éna leptó échei exḗnta deuterólepta. É-a l-p-ó é-h-i e-ḗ-t- d-u-e-ó-e-t-. ------------------------------------ Éna leptó échei exḗnta deuterólepta.
Jedan sat ima šezdeset minuta. Μ-α--ρ- -χ-- ε--ν-- --πτά. Μία ώρα έχει εξήντα λεπτά. Μ-α ώ-α έ-ε- ε-ή-τ- λ-π-ά- -------------------------- Μία ώρα έχει εξήντα λεπτά. 0
M-a --a-éc--i --ḗnt-----tá. Mía ṓra échei exḗnta leptá. M-a ṓ-a é-h-i e-ḗ-t- l-p-á- --------------------------- Mía ṓra échei exḗnta leptá.
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. Μί- μ-ρ--έχε- -----ι τ--σε--ς-ώρ--. Μία μέρα έχει είκοσι τέσσερις ώρες. Μ-α μ-ρ- έ-ε- ε-κ-σ- τ-σ-ε-ι- ώ-ε-. ----------------------------------- Μία μέρα έχει είκοσι τέσσερις ώρες. 0
Mí------ -che- e-k--i ----er-- ṓres. Mía méra échei eíkosi tésseris ṓres. M-a m-r- é-h-i e-k-s- t-s-e-i- ṓ-e-. ------------------------------------ Mía méra échei eíkosi tésseris ṓres.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezične porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijarda ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici također mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Također postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Europi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičnu porodicu. Usporedbom se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičnih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoeuropska jezična porodica. Ona obuhvaća око 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezična porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 milijuna govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezična porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 milijuna govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – obiteljska druženja su uvijek lijepa!
Dali si znao?
Njemački je maternji jezik za više od 90 milijuna ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored materinskih govornika ima još 80 milijuna ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i nizozemski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoga stoljeća je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Europe. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...