Zbirka izraza

hr Vrijeme   »   el Η ώρα

8 [osam]

Vrijeme

Vrijeme

8 [οκτώ]

8 [oktṓ]

Η ώρα

Ē ṓra

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Oprostite! Μ--συγ-ωρε--ε! Μ_ σ__________ Μ- σ-γ-ω-ε-τ-! -------------- Με συγχωρείτε! 0
M- s--chō----e! M_ s___________ M- s-n-h-r-í-e- --------------- Me synchōreíte!
Koliko je sati, molim Vas? Τ- ώρα --ν---π--α-α--; Τ_ ώ__ ε____ π________ Τ- ώ-α ε-ν-ι π-ρ-κ-λ-; ---------------------- Τι ώρα είναι παρακαλώ; 0
Ti-ṓr--eí-a- --r--a-ṓ? T_ ṓ__ e____ p________ T- ṓ-a e-n-i p-r-k-l-? ---------------------- Ti ṓra eínai parakalṓ?
Hvala Vam puno! Ευχ-ρ--τ- ----. Ε________ π____ Ε-χ-ρ-σ-ώ π-λ-. --------------- Ευχαριστώ πολύ. 0
Eu-har-s-ṓ ----. E_________ p____ E-c-a-i-t- p-l-. ---------------- Eucharistṓ polý.
Jedan je sat. Η--ρ- -ί-αι --α. Η ώ__ ε____ μ___ Η ώ-α ε-ν-ι μ-α- ---------------- Η ώρα είναι μία. 0
Ē -ra-e-na----a. Ē ṓ__ e____ m___ Ē ṓ-a e-n-i m-a- ---------------- Ē ṓra eínai mía.
Dva su sata. Η--ρ--ε-να- ---. Η ώ__ ε____ δ___ Η ώ-α ε-ν-ι δ-ο- ---------------- Η ώρα είναι δύο. 0
Ē ṓra--ína--dýo. Ē ṓ__ e____ d___ Ē ṓ-a e-n-i d-o- ---------------- Ē ṓra eínai dýo.
Tri su sata. Η---- -ίνα- τ--ι-. Η ώ__ ε____ τ_____ Η ώ-α ε-ν-ι τ-ε-ς- ------------------ Η ώρα είναι τρεις. 0
Ē ṓ-a-e--ai t-e-s. Ē ṓ__ e____ t_____ Ē ṓ-a e-n-i t-e-s- ------------------ Ē ṓra eínai treis.
Četiri su sata. Η ώρα--ίν-- τέσ---ι-. Η ώ__ ε____ τ________ Η ώ-α ε-ν-ι τ-σ-ε-ι-. --------------------- Η ώρα είναι τέσσερις. 0
Ē-ṓra e-n-i--é-s-ris. Ē ṓ__ e____ t________ Ē ṓ-a e-n-i t-s-e-i-. --------------------- Ē ṓra eínai tésseris.
Pet je sati. Η -----ί-αι -έ-τ-. Η ώ__ ε____ π_____ Η ώ-α ε-ν-ι π-ν-ε- ------------------ Η ώρα είναι πέντε. 0
Ē---- eí-ai--é--e. Ē ṓ__ e____ p_____ Ē ṓ-a e-n-i p-n-e- ------------------ Ē ṓra eínai pénte.
Šest je sati. Η ώρ---ί-α----ι. Η ώ__ ε____ έ___ Η ώ-α ε-ν-ι έ-ι- ---------------- Η ώρα είναι έξι. 0
Ē-ṓr- ---ai ---. Ē ṓ__ e____ é___ Ē ṓ-a e-n-i é-i- ---------------- Ē ṓra eínai éxi.
Sedam je sati. Η ώρ---ίνα- ε--ά. Η ώ__ ε____ ε____ Η ώ-α ε-ν-ι ε-τ-. ----------------- Η ώρα είναι επτά. 0
Ē --a---nai -p--. Ē ṓ__ e____ e____ Ē ṓ-a e-n-i e-t-. ----------------- Ē ṓra eínai eptá.
Osam je sati. Η ώ-- -ίνα- -κτ-. Η ώ__ ε____ ο____ Η ώ-α ε-ν-ι ο-τ-. ----------------- Η ώρα είναι οκτώ. 0
Ē ṓ-a -í-----ktṓ. Ē ṓ__ e____ o____ Ē ṓ-a e-n-i o-t-. ----------------- Ē ṓra eínai oktṓ.
Devet je sati. Η-ώρ- εί--ι ε-νέα. Η ώ__ ε____ ε_____ Η ώ-α ε-ν-ι ε-ν-α- ------------------ Η ώρα είναι εννέα. 0
Ē-ṓ-- e-nai e----. Ē ṓ__ e____ e_____ Ē ṓ-a e-n-i e-n-a- ------------------ Ē ṓra eínai ennéa.
Deset je sati. Η--ρ------ι --κ-. Η ώ__ ε____ δ____ Η ώ-α ε-ν-ι δ-κ-. ----------------- Η ώρα είναι δέκα. 0
Ē-ṓra e-n-- -é-a. Ē ṓ__ e____ d____ Ē ṓ-a e-n-i d-k-. ----------------- Ē ṓra eínai déka.
Jedanaest je sati. Η-ώρ----να- έν-εκα. Η ώ__ ε____ έ______ Η ώ-α ε-ν-ι έ-τ-κ-. ------------------- Η ώρα είναι έντεκα. 0
Ē--r--eí-a- é-te--. Ē ṓ__ e____ é______ Ē ṓ-a e-n-i é-t-k-. ------------------- Ē ṓra eínai énteka.
Dvanaest je sati. Η---α-------δ---κα. Η ώ__ ε____ δ______ Η ώ-α ε-ν-ι δ-δ-κ-. ------------------- Η ώρα είναι δώδεκα. 0
Ē-ṓr-----a---ṓd-k-. Ē ṓ__ e____ d______ Ē ṓ-a e-n-i d-d-k-. ------------------- Ē ṓra eínai dṓdeka.
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. Ένα --π-ό --ει --ή--α-δ--τερ-----α. Έ__ λ____ έ___ ε_____ δ____________ Έ-α λ-π-ό έ-ε- ε-ή-τ- δ-υ-ε-ό-ε-τ-. ----------------------------------- Ένα λεπτό έχει εξήντα δευτερόλεπτα. 0
É-- l-------hei --ḗnta deu---ó-----. É__ l____ é____ e_____ d____________ É-a l-p-ó é-h-i e-ḗ-t- d-u-e-ó-e-t-. ------------------------------------ Éna leptó échei exḗnta deuterólepta.
Jedan sat ima šezdeset minuta. Μία-ώρ--έ--ι-----τ--λ--τ-. Μ__ ώ__ έ___ ε_____ λ_____ Μ-α ώ-α έ-ε- ε-ή-τ- λ-π-ά- -------------------------- Μία ώρα έχει εξήντα λεπτά. 0
M---ṓra-éc--- -xḗ--a --pt-. M__ ṓ__ é____ e_____ l_____ M-a ṓ-a é-h-i e-ḗ-t- l-p-á- --------------------------- Mía ṓra échei exḗnta leptá.
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. Μί- --ρα -χε---ί---ι τέσσερ-ς-ώρ--. Μ__ μ___ έ___ ε_____ τ_______ ώ____ Μ-α μ-ρ- έ-ε- ε-κ-σ- τ-σ-ε-ι- ώ-ε-. ----------------------------------- Μία μέρα έχει είκοσι τέσσερις ώρες. 0
M-a-mér---ch-----ko-- tés--r-- -re-. M__ m___ é____ e_____ t_______ ṓ____ M-a m-r- é-h-i e-k-s- t-s-e-i- ṓ-e-. ------------------------------------ Mía méra échei eíkosi tésseris ṓres.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + grčki (1-100) MP3 grčki (1-100)
Video nije pronađen!

Jezične porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijarda ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici također mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Također postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Europi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičnu porodicu. Usporedbom se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičnih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoeuropska jezična porodica. Ona obuhvaća око 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezična porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 milijuna govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezična porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 milijuna govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – obiteljska druženja su uvijek lijepa!
Dali si znao?
Njemački je maternji jezik za više od 90 milijuna ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored materinskih govornika ima još 80 milijuna ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i nizozemski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoga stoljeća je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Europe. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...