Zbirka izraza

hr Prošlost 1   »   sk Minulý čas 1

81 [osamdeset i jedan]

Prošlost 1

Prošlost 1

81 [osemdesiatjeden]

Minulý čas 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovački igra Više
pisati pí--ť p____ p-s-ť ----- písať 0
On je napisao pismo. Pí-----i-t. P____ l____ P-s-l l-s-. ----------- Písal list. 0
A ona je napisala razglednicu. A-----p--al- po-------u. A o__ p_____ p__________ A o-a p-s-l- p-h-a-n-c-. ------------------------ A ona písala pohľadnicu. 0
čitati č-t-ť č____ č-t-ť ----- čítať 0
On je čitao ilustrirani časopis. Ć-tal č--o--s. Ć____ č_______ Ć-t-l č-s-p-s- -------------- Ćítal časopis. 0
A ona je čitala knjigu. A-o-- -í---a --ih-. A o__ č_____ k_____ A o-a č-t-l- k-i-u- ------------------- A ona čítala knihu. 0
uzeti v---ť,--o-r-ť v_____ z_____ v-i-ť- z-b-a- ------------- vziať, zobrať 0
On je uzeo cigaretu. V------ cigar---. V___ s_ c________ V-a- s- c-g-r-t-. ----------------- Vzal si cigaretu. 0
Ona je uzela komad čokolade. Vz--a s--k-s-------lády. V____ s_ k____ č________ V-a-a s- k-s-k č-k-l-d-. ------------------------ Vzala si kúsok čokolády. 0
On je bio nevjeran, ali ona je bila vjerna. On -o- -e-ern-- ale -n----la -er-á. O_ b__ n_______ a__ o__ b___ v_____ O- b-l n-v-r-ý- a-e o-a b-l- v-r-á- ----------------------------------- On bol neverný, ale ona bola verná. 0
On je bio lijen, ali ona je bila vrijedna. O- -o- -e---ý- al------b-la --i-ovn-. O_ b__ l______ a__ o__ b___ u________ O- b-l l-n-v-, a-e o-a b-l- u-i-o-n-. ------------------------------------- On bol lenivý, ale ona bola usilovná. 0
On je bio siromašan, ali ona je bila bogata. On--ol -h-dob-ý, a-e-on---ol--b-h--á. O_ b__ c________ a__ o__ b___ b______ O- b-l c-u-o-n-, a-e o-a b-l- b-h-t-. ------------------------------------- On bol chudobný, ale ona bola bohatá. 0
On nije imao novaca, nego dugove. Ne--l-pen--z-, -----l--. N____ p_______ a__ d____ N-m-l p-n-a-e- a-e d-h-. ------------------------ Nemal peniaze, ale dlhy. 0
On nije imao sreće, nego peh. N--al --a--i-, --e ----u. N____ š_______ a__ s_____ N-m-l š-a-t-e- a-e s-o-u- ------------------------- Nemal šťastie, ale smolu. 0
On nije imao uspjeh, nego neuspjeh. N--al -s-e-h,--l--neús---h. N____ ú______ a__ n________ N-m-l ú-p-c-, a-e n-ú-p-c-. --------------------------- Nemal úspech, ale neúspech. 0
On nije bio zadovoljan, nego nezadovoljan. N-b-- -po-ojn-, a---ne------n-. N____ s________ a__ n__________ N-b-l s-o-o-n-, a-e n-s-o-o-n-. ------------------------------- Nebol spokojný, ale nespokojný. 0
On nije bio sretan, nego nesretan. N-bol --a-tn-,-al- ne-ť-st--. N____ š_______ a__ n_________ N-b-l š-a-t-ý- a-e n-š-a-t-ý- ----------------------------- Nebol šťastný, ale nešťastný. 0
On nije bio simpatičan, nego antipatičan. N-bol s-mp-tic-ý- al- -e----a-i-k-. N____ s__________ a__ n____________ N-b-l s-m-a-i-k-, a-e n-s-m-a-i-k-. ----------------------------------- Nebol sympatický, ale nesympatický. 0

Kako djeca ispravno uče govoriti

Čim se čovjek rodi počinje s drugima komunicirati. Bebe plaču kad nešto žele. S nekoliko mjeseci mogu već govoriti jednostavne riječi. Rečenice s tri riječi govore s gotovo dvije godine. Na početak govorenja kod djece se ne može utjecati. Međutim, može se utjecati na kvalitetu njihovog učenja materinjeg jezika! Zato valja razmotriti nekoliko stvari. Najvažnije prije svega je da dijete uvijek ima motivaciju za učenje. Mora uvidjeti da svojim govorom nešto postiže. Djeca se raduju osmijehu kao pozitivnoj povratnoj informaciji. Veća djeca traže dijalog sa svojom okolinom. Usmjeravaju se na jezik ljudi u svojoj blizini. Stoga je važna jezična razina roditelja i odgojitelja. Djeca također moraju naučiti da je jezik dragocijen! Međutim, pritom bi se uvijek trebala zabavljati. Čitanje naglas pokazuje djeci koliko jezik može biti uzbudljiv. Roditelji bi se što više trebali baviti svojom djecom. Kada dijete doživi mnogo stvari, želi o tome pričati. Djeci koja odrastaju dvojezično potrebna su čvrsta pravila. Moraju naučiti koji jezik se s kime govori. Na taj način njihov mozak uči razlikovati dva jezika. Kad djeca krenu u školu, njihov jezik se mijenja. Uče novi kolokvijalni govor. Tada je važno da roditelji obrate pozornost kako njihovo dijete govori. Istraživanja pokazuju da se prvi jezik zauvijek utisne u mozak. Ono što naučimo kao djeca prati nas cijeli život. Tko kao dijete dobro nauči svoj materinji jezik, kasnije od toga profitira. Ta osoba nove stvari uči brže i bolje – ne samo strane jezike...