Zbirka izraza

hr Prošlost 1   »   bg Минало време 1

81 [osamdeset i jedan]

Prošlost 1

Prošlost 1

81 [осемдесет и едно]

81 [osemdeset i yedno]

Минало време 1

[Minalo vreme 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
pisati Пиша П___ П-ш- ---- Пиша 0
P---a P____ P-s-a ----- Pisha
On je napisao pismo. Т-- -а-иса -и--о. Т__ н_____ п_____ Т-й н-п-с- п-с-о- ----------------- Той написа писмо. 0
To---a-isa ----o. T__ n_____ p_____ T-y n-p-s- p-s-o- ----------------- Toy napisa pismo.
A ona je napisala razglednicu. А-т- над---в-ше ка-т--к-. А т_ н_________ к________ А т- н-д-и-в-ш- к-р-и-к-. ------------------------- А тя надписваше картичка. 0
A -y- nad----a----k--t-c--a. A t__ n__________ k_________ A t-a n-d-i-v-s-e k-r-i-h-a- ---------------------------- A tya nadpisvashe kartichka.
čitati Чета Ч___ Ч-т- ---- Чета 0
C-e-a C____ C-e-a ----- Cheta
On je čitao ilustrirani časopis. Той ---е-----ю--р--а-- ------и-. Т__ ч_____ и__________ с________ Т-й ч-т-ш- и-ю-т-о-а-о с-и-а-и-. -------------------------------- Той четеше илюстровано списание. 0
T-- c------- i--ust-------spisa---. T__ c_______ i___________ s________ T-y c-e-e-h- i-y-s-r-v-n- s-i-a-i-. ----------------------------------- Toy cheteshe ilyustrovano spisanie.
A ona je čitala knjigu. А----ч-те-е-кн-га. А т_ ч_____ к_____ А т- ч-т-ш- к-и-а- ------------------ А тя четеше книга. 0
A --a--h-tes---knig-. A t__ c_______ k_____ A t-a c-e-e-h- k-i-a- --------------------- A tya cheteshe kniga.
uzeti Вз--ам В_____ В-е-а- ------ Вземам 0
Vzem-m V_____ V-e-a- ------ Vzemam
On je uzeo cigaretu. То- -з-----а--. Т__ в__ ц______ Т-й в-е ц-г-р-. --------------- Той взе цигара. 0
T-- v-e--sig---. T__ v__ t_______ T-y v-e t-i-a-a- ---------------- Toy vze tsigara.
Ona je uzela komad čokolade. Т------------ш----ад. Т_ в__ п____ ш_______ Т- в-е п-р-е ш-к-л-д- --------------------- Тя взе парче шоколад. 0
Ty- vz----r-he -ho-ol-d. T__ v__ p_____ s________ T-a v-e p-r-h- s-o-o-a-. ------------------------ Tya vze parche shokolad.
On je bio nevjeran, ali ona je bila vjerna. То- -е ---е пред-н- н---я ------р-дана. Т__ н_ б___ п______ н_ т_ б___ п_______ Т-й н- б-ш- п-е-а-, н- т- б-ш- п-е-а-а- --------------------------------------- Той не беше предан, но тя беше предана. 0
T-- -- -e-----r--a-- no tya be-he-pr----a. T__ n_ b____ p______ n_ t__ b____ p_______ T-y n- b-s-e p-e-a-, n- t-a b-s-e p-e-a-a- ------------------------------------------ Toy ne beshe predan, no tya beshe predana.
On je bio lijen, ali ona je bila vrijedna. Т-й б-ше м--з-ли-, ---тя-б-ше с-а-а--лн-. Т__ б___ м________ н_ т_ б___ с__________ Т-й б-ш- м-р-е-и-, н- т- б-ш- с-а-а-е-н-. ----------------------------------------- Той беше мързелив, но тя беше старателна. 0
Toy--es-- -y---liv- -- -y- b-s-----arat-lna. T__ b____ m________ n_ t__ b____ s__________ T-y b-s-e m-r-e-i-, n- t-a b-s-e s-a-a-e-n-. -------------------------------------------- Toy beshe myrzeliv, no tya beshe staratelna.
On je bio siromašan, ali ona je bila bogata. То--б--- бед--- -о тя б--е б--а-а. Т__ б___ б_____ н_ т_ б___ б______ Т-й б-ш- б-д-н- н- т- б-ш- б-г-т-. ---------------------------------- Той беше беден, но тя беше богата. 0
T-y --s----e-e---no-----besh- b---ta. T__ b____ b_____ n_ t__ b____ b______ T-y b-s-e b-d-n- n- t-a b-s-e b-g-t-. ------------------------------------- Toy beshe beden, no tya beshe bogata.
On nije imao novaca, nego dugove. Т----ям-ше---р-,-а--ъл---е. Т__ н_____ п____ а д_______ Т-й н-м-ш- п-р-, а д-л-о-е- --------------------------- Той нямаше пари, а дългове. 0
T-y n-a-as-- -a-i---------ve. T__ n_______ p____ a d_______ T-y n-a-a-h- p-r-, a d-l-o-e- ----------------------------- Toy nyamashe pari, a dylgove.
On nije imao sreće, nego peh. То- н-ма---к----т--а--а-о-неспол-к-. Т__ н_____ к______ а с___ н_________ Т-й н-м-ш- к-с-е-, а с-м- н-с-о-у-а- ------------------------------------ Той нямаше късмет, а само несполука. 0
To--ny----h- --sme-, ---am- nes-oluka. T__ n_______ k______ a s___ n_________ T-y n-a-a-h- k-s-e-, a s-m- n-s-o-u-a- -------------------------------------- Toy nyamashe kysmet, a samo nespoluka.
On nije imao uspjeh, nego neuspjeh. Той-ня-аш- успех- ------пех. Т__ н_____ у_____ а н_______ Т-й н-м-ш- у-п-х- а н-у-п-х- ---------------------------- Той нямаше успех, а неуспех. 0
T-y n----she-uspe-h, a n--sp---. T__ n_______ u______ a n________ T-y n-a-a-h- u-p-k-, a n-u-p-k-. -------------------------------- Toy nyamashe uspekh, a neuspekh.
On nije bio zadovoljan, nego nezadovoljan. Т----е-беш----в-ле-,---н--о-о-ен. Т__ н_ б___ д_______ а н_________ Т-й н- б-ш- д-в-л-н- а н-д-в-л-н- --------------------------------- Той не беше доволен, а недоволен. 0
To- ne b-s-e---v-len,-a--e--v-len. T__ n_ b____ d_______ a n_________ T-y n- b-s-e d-v-l-n- a n-d-v-l-n- ---------------------------------- Toy ne beshe dovolen, a nedovolen.
On nije bio sretan, nego nesretan. Т-й-н---е-е-щ-с----,-а-нещ-----. Т__ н_ б___ щ_______ а н________ Т-й н- б-ш- щ-с-л-в- а н-щ-с-е-. -------------------------------- Той не беше щастлив, а нещастен. 0
T-- n----s-e shc--s-l--- a-------a--e-. T__ n_ b____ s__________ a n___________ T-y n- b-s-e s-c-a-t-i-, a n-s-c-a-t-n- --------------------------------------- Toy ne beshe shchastliv, a neshchasten.
On nije bio simpatičan, nego antipatičan. Т-- н- --ш--сим-ати--н--- н----пат--ен. Т__ н_ б___ с__________ а н____________ Т-й н- б-ш- с-м-а-и-е-, а н-с-м-а-и-е-. --------------------------------------- Той не беше симпатичен, а несимпатичен. 0
To--ne---s-- si--at-c---, a nesi---t--he-. T__ n_ b____ s___________ a n_____________ T-y n- b-s-e s-m-a-i-h-n- a n-s-m-a-i-h-n- ------------------------------------------ Toy ne beshe simpatichen, a nesimpatichen.

Kako djeca ispravno uče govoriti

Čim se čovjek rodi počinje s drugima komunicirati. Bebe plaču kad nešto žele. S nekoliko mjeseci mogu već govoriti jednostavne riječi. Rečenice s tri riječi govore s gotovo dvije godine. Na početak govorenja kod djece se ne može utjecati. Međutim, može se utjecati na kvalitetu njihovog učenja materinjeg jezika! Zato valja razmotriti nekoliko stvari. Najvažnije prije svega je da dijete uvijek ima motivaciju za učenje. Mora uvidjeti da svojim govorom nešto postiže. Djeca se raduju osmijehu kao pozitivnoj povratnoj informaciji. Veća djeca traže dijalog sa svojom okolinom. Usmjeravaju se na jezik ljudi u svojoj blizini. Stoga je važna jezična razina roditelja i odgojitelja. Djeca također moraju naučiti da je jezik dragocijen! Međutim, pritom bi se uvijek trebala zabavljati. Čitanje naglas pokazuje djeci koliko jezik može biti uzbudljiv. Roditelji bi se što više trebali baviti svojom djecom. Kada dijete doživi mnogo stvari, želi o tome pričati. Djeci koja odrastaju dvojezično potrebna su čvrsta pravila. Moraju naučiti koji jezik se s kime govori. Na taj način njihov mozak uči razlikovati dva jezika. Kad djeca krenu u školu, njihov jezik se mijenja. Uče novi kolokvijalni govor. Tada je važno da roditelji obrate pozornost kako njihovo dijete govori. Istraživanja pokazuju da se prvi jezik zauvijek utisne u mozak. Ono što naučimo kao djeca prati nas cijeli život. Tko kao dijete dobro nauči svoj materinji jezik, kasnije od toga profitira. Ta osoba nove stvari uči brže i bolje – ne samo strane jezike...