Zbirka izraza

hr Prošlost 1   »   fi Menneisyysmuoto 1

81 [osamdeset i jedan]

Prošlost 1

Prošlost 1

81 [kahdeksankymmentäyksi]

Menneisyysmuoto 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
pisati k--j-it--a k_________ k-r-o-t-a- ---------- kirjoittaa 0
On je napisao pismo. H-n k--j---ti--i-j-e-. H__ k________ k_______ H-n k-r-o-t-i k-r-e-n- ---------------------- Hän kirjoitti kirjeen. 0
A ona je napisala razglednicu. Ja h-n -ir--it----ortin. J_ h__ k________ k______ J- h-n k-r-o-t-i k-r-i-. ------------------------ Ja hän kirjoitti kortin. 0
čitati lu-ea l____ l-k-a ----- lukea 0
On je čitao ilustrirani časopis. Hä- lu-i l-hte-. H__ l___ l______ H-n l-k- l-h-e-. ---------------- Hän luki lehteä. 0
A ona je čitala knjigu. Ja -ä--------i-j-n. J_ h__ l___ k______ J- h-n l-k- k-r-a-. ------------------- Ja hän luki kirjan. 0
uzeti ot-aa o____ o-t-a ----- ottaa 0
On je uzeo cigaretu. H-n-ott- ---a-a-. H__ o___ t_______ H-n o-t- t-p-k-n- ----------------- Hän otti tupakan. 0
Ona je uzela komad čokolade. H-- --t- p--an s-----t-. H__ o___ p____ s________ H-n o-t- p-l-n s-k-a-t-. ------------------------ Hän otti palan suklaata. 0
On je bio nevjeran, ali ona je bila vjerna. Poi-a---i ------n--m-tta-tyttö o-- -s--l---e-. P____ o__ u_______ m____ t____ o__ u__________ P-i-a o-i u-k-t-n- m-t-a t-t-ö o-i u-k-l-i-e-. ---------------------------------------------- Poika oli uskoton, mutta tyttö oli uskollinen. 0
On je bio lijen, ali ona je bila vrijedna. Po--a-o-i lais-a, mu-ta --tt--oli-ah--r-. P____ o__ l______ m____ t____ o__ a______ P-i-a o-i l-i-k-, m-t-a t-t-ö o-i a-k-r-. ----------------------------------------- Poika oli laiska, mutta tyttö oli ahkera. 0
On je bio siromašan, ali ona je bila bogata. Po-k- -l---ö--------t--ty--- -l--ri-as. P____ o__ k_____ m____ t____ o__ r_____ P-i-a o-i k-y-ä- m-t-a t-t-ö o-i r-k-s- --------------------------------------- Poika oli köyhä, mutta tyttö oli rikas. 0
On nije imao novaca, nego dugove. Häne--ä e--ol-ut --h--,-v-a- velko--. H______ e_ o____ r_____ v___ v_______ H-n-l-ä e- o-l-t r-h-a- v-a- v-l-o-a- ------------------------------------- Hänellä ei ollut rahaa, vaan velkoja. 0
On nije imao sreće, nego peh. H----l---- ol-ut----e---va-n --ä-n---. H______ e_ o____ o_____ v___ e________ H-n-l-ä e- o-l-t o-n-a- v-a- e-ä-n-e-. -------------------------------------- Hänellä ei ollut onnea, vaan epäonnea. 0
On nije imao uspjeh, nego neuspjeh. Hänel-- ei -l-----e-es-ys----vaan--p---ne-. H______ e_ o____ m__________ v___ e________ H-n-l-ä e- o-l-t m-n-s-y-t-, v-a- e-ä-n-e-. ------------------------------------------- Hänellä ei ollut menestystä, vaan epäonnea. 0
On nije bio zadovoljan, nego nezadovoljan. H-n -- ol--t --ytyvä-nen,-vaan---yt-----n. H__ e_ o____ t___________ v___ t__________ H-n e- o-l-t t-y-y-ä-n-n- v-a- t-y-y-ä-ö-. ------------------------------------------ Hän ei ollut tyytyväinen, vaan tyytymätön. 0
On nije bio sretan, nego nesretan. Hä--e- ---ut ----ll-n--- v--n-o-neto-. H__ e_ o____ o__________ v___ o_______ H-n e- o-l-t o-n-l-i-e-, v-a- o-n-t-n- -------------------------------------- Hän ei ollut onnellinen, vaan onneton. 0
On nije bio simpatičan, nego antipatičan. Hän ---o-lu--s-m----t-n-n- -a-n--pämie-ly--ä--. H__ e_ o____ s____________ v___ e______________ H-n e- o-l-t s-m-a-t-i-e-, v-a- e-ä-i-l-y-t-v-. ----------------------------------------------- Hän ei ollut sympaattinen, vaan epämiellyttävä. 0

Kako djeca ispravno uče govoriti

Čim se čovjek rodi počinje s drugima komunicirati. Bebe plaču kad nešto žele. S nekoliko mjeseci mogu već govoriti jednostavne riječi. Rečenice s tri riječi govore s gotovo dvije godine. Na početak govorenja kod djece se ne može utjecati. Međutim, može se utjecati na kvalitetu njihovog učenja materinjeg jezika! Zato valja razmotriti nekoliko stvari. Najvažnije prije svega je da dijete uvijek ima motivaciju za učenje. Mora uvidjeti da svojim govorom nešto postiže. Djeca se raduju osmijehu kao pozitivnoj povratnoj informaciji. Veća djeca traže dijalog sa svojom okolinom. Usmjeravaju se na jezik ljudi u svojoj blizini. Stoga je važna jezična razina roditelja i odgojitelja. Djeca također moraju naučiti da je jezik dragocijen! Međutim, pritom bi se uvijek trebala zabavljati. Čitanje naglas pokazuje djeci koliko jezik može biti uzbudljiv. Roditelji bi se što više trebali baviti svojom djecom. Kada dijete doživi mnogo stvari, želi o tome pričati. Djeci koja odrastaju dvojezično potrebna su čvrsta pravila. Moraju naučiti koji jezik se s kime govori. Na taj način njihov mozak uči razlikovati dva jezika. Kad djeca krenu u školu, njihov jezik se mijenja. Uče novi kolokvijalni govor. Tada je važno da roditelji obrate pozornost kako njihovo dijete govori. Istraživanja pokazuju da se prvi jezik zauvijek utisne u mozak. Ono što naučimo kao djeca prati nas cijeli život. Tko kao dijete dobro nauči svoj materinji jezik, kasnije od toga profitira. Ta osoba nove stvari uči brže i bolje – ne samo strane jezike...